HEROJI GRADA – Vesna Belić (VIDEO)

Da li vaša ulica  ima nekog heroja kojim se svi ponosite? Nekog ko uređuje zajedničko dvorište ili prilaz zgradi. Nekog ko nesebično pomaže životinjama koje nemaju vlasnika i dom– poput Vesne Belić koja nesebično pomaže životinjama, hrani životinje, pomogne da se za njih nadje dom? Nekog ko je poznat po tome što se brine o starima i osobama sa invaliditetom, donosi im hranu i pomaže u kućnim poslovima? Nekog koga u ulici svi vole pošto im pomaže, posvećuje pažnju ili ih prosto nasmeje svijim vedrim duhom? Ako poznajtete nekog takvog prijavite ga na konkurs “Heroji Grada” putem mejla na adresu: redakcija@ozon.rs

Vesna Belić iz Sremske Mitrovice, iako živi sama, uvek je spremna da pomogne živitinjama koje su na ulici bez doma i vlasnika. Ova žena, ne propušta nijednu priliku da nahrani pse lutalice, u torbi uvek nosi nešto hrane za životinje.

Ovo je jedan od razloga zašto je Vesna “prijavljena”od strane nekoliko gradjana Sremske Mitrovice.

Vesna Belić je radila u Mitro Sremu. Osim ljubavi prema životinjana ona je poslednju deceniju zaljubljena i u fotografiju. Uvek pozitivna i nasmejana, pomaže životinjama ali i fotografiše svoje prijatelje, svoj Grad, koji kako kaže, obožava, nepoznate i poznate prolaznike. Nema manifestacije u gradu koju ona u prethodnih nekoliko godina nije ispratila svojim fotoaparatom.

Vesna je sada penzionerka. U penziju je otišla zbog bolesti. “Četiri operacije sam imala, 2011 godine sam imala četvrti stepen karcinoma. U Sremskoj Kamenici sam 2012 godine bila na zračenjima i hemoterapijama, to je bila metastaza u četvrtom stepenu i mogu da kažem da sa četvrtim stepenom niko živ ne hoda.

Vesna je i tokom boravka u Kamenici na bolničkom lečenju, koristila svaku priliku i svu snagu koju je imala, kako bi otišla na Dunav sa svojim fotoaparatom, i zabeležila i te dane svojim fitografijama..

“Zoran i ja smo imali karcinom i svaki mesec smo išli u Kamenicu, bila sam pozitivna, stanemo u park, islikamo se, kao da karcinoma ni nema, a on je nažalost na kraju od srca preminuo. Čuli smo se, ja sam imala izložbu, svi su bili ponosni, on je trebao da izađe iz bolnice, imao je 54 godine”, seća se Vesna. Zoran, njen muž, preminuo je na dan Vesnine izložbe.

Pre svega ovog nikada nisam bila kod lekara niti na bolovanju, osim na porodiljskom. Oduvek sam gajila ljubav prema životinjama i mislim da me je to izvuklo, čim sam izašla iz bolnice otišla sam na Savu.

Život piše romane, dani se nižu. Nekada je mnogo loših dana ali i da u takvim danima čovek može izvući najviše što može od života, primer je baš Vesna Belić. Ona je HEROJ GRADA i HEROJ života.