DRAGORAD RIBARAC- HEROJ ULICE “Heroj Grada” (Video)

Od strane Ozon
0 komentar

Heroji često žive bliže nama nego što mislimo – u svakoj ulici, u svakoj zajednici, u svakoj porodici. To su osobe koje i pored svih životnih nedaća pokazuju hrabrost i snagu, i pomažu drugima.

Ova priča nije o heroju iz doba pandemije. Ovo je komšijska priča.

Na poziv Ozon Media da gradjani prijave “Heroje Grada” pristiglo je više prijava, nekoliko i za Dragorada Ribarca iz Sremske Mitrovice.

Izmedju svih herojskih priča, ova možda i nije takva kakvu bi očekivali da pročitate ili pogledate ali jeste priča dobrog čoveka. 

Dragorad je rodjen 1953 godine, bio je sasvim običan dečak, dobrodušan, takav je i danas.

Pokušao je da radi mnoge poslove, da bude domaćin čovek, imao je male i velike želje. Neke je ostvario a neke nije, kako on kaže, sada mu to više i nije važno.

Na naše pitanje da li zna zašto je baš on “Heroj Grada” on kaže da zna da su ga neke komšije predložile i da je to zato jer on svima pomaže: “Ja stalno radim, jeste da volim da popijem i da ne brinem baš mnogo o sebi ali brinem za druge. Nije mi teško da pomognem, pomažu i meni. Naravno da radim da bi zaradio neki dinar, ali ako neko nema, šta ću, nema. Ja ipak pomognem. Svi treba da pomažemo jedni drugima. To je bar lako”, kaže Dragorad.

Dragorad je dobrovoljni davaoc krvi.

Kako saznajemo iz Crvenog Krsta Sremska Mitrovica, Dragorad se prvi put javio sam i tako je postao redovan davaoc krvi.

“ Davao je krv godinama, kada je prvi put dao krv i ušao u sistem, mi smo i njemu kao i svim dobrovoljnim davaocima krvi slali poziv za svaku našu akciju, i na svaku se odazvao”, kažu u Crvenom Krstu.

Iako u našoj podsvesti svi znamo da je davanje krvi važno, iz prostog razloga što se nikada ne zna da li će baš nama zatrebati, redovnih davalaca krvi ipak nema baš mnogo. Kako piše na sajtu Instituta za transfuziju, potrebno je da bude četrdeset davalaca krvi na hiljadu stanovnika, što čini četiri odsto stanovništva.

Dragorad je godinama bio baš medju tih četiri odsto stanovništva.

Kod njega nije u pitanju ona fraza da je „tvoje malo, nečije puno“, jer nekome kesa krvi možda nije mala, već činjenica da vrlo prosto i jednostavno – imao je još jednu  priliku da pomogne.

Dragorad je i korisnik Narodne kuhinje i iako nije ispunjavao uslove jer nije primao socijalnu pomoć, Crveni Krst je izašao na teren i ustanovili su da je Dragoradu potrebna pomoć, tako je postao korisnik.

On pomaže koliko može, zna i ume, mnogi mu se oduže novčano ili mu daju hranu. On često ne traži novac ili kako sam kaže: “ Nije sve u novcu, ako traže pomoć, ja pomognem. Nije mi teško da očististim ili odem do prodavnice, šta kome treba. Pomažu mnogi ljudi i meni”.

Pomozi, vratiće ti se, njegov je životni moto.

You may also like