Prema podacima koje smo dobili od APR-a, prvog radnog dana po uvođenju vanrednog stanja, 16. marta u Srbiji je bilo registrovano 120.746 aktivnih privrednih subjekata i 271.182 aktivna preduzetnika ili ukupno 391.928 poslodavaca, što znači da se gotovo 155.000 ili 40 odsto poslodavaca nije prijavilo za povlačenje ovog novca.

Među njima su i oni koji na ta sredstva nisu imali pravo, poput državnih firmi, finansijskih institucija, osiguravajućih kuća, ali njihov broj ne prelazi trećinu među firmama koje su ostale ispod crte. I broj radnika koji će ostati bez ove podrške države je značajan. Procenjuje se da poslodavci koji angažuju između 250.000 i 300.000 radnika, nisu konkurisali za ova sredstva.

Naime, to je razlika koja se dobija kada se od zvanično 2,18 miliona zaposlenih oduzme broj radnika koji su obuhvaćeni prijavom poslodavaca, ali i 600.000 ljudi iz javnog sektora i nešto iznad 250.000 njih koji rade u državnim preduzećima ili organizacijama koje ne mogu da konkurišu za ovu meru.

– Firme i preduzetnici koji se nisu prijavili, verovatno ne ispunjavaju kriterijume koje propisuje uredba, jer čujem da je tu bilo administrativnih prepreka. Uslov jeste da radnik za koga se traži minimalac mora da bude prijavljen, ali je pitanje šta naši ljudi podrazumevaju pod tim. Nije retkost da se oni vode kao zaposleni na privremenim i povremenim poslovima, a taj status ne omogućava prijavljivanje za državnu pomoć – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, i dodaje da, koliko poznaje naše ljude, nema šanse da se ne prijave kad se neki novac deli džabe.

Preko portala Poreske uprave do kraja prošle nedelje prijavilo se 237.000 poslodavaca čijih će preko 1,1 milion zaposlenih dobiti tri minimalne zarade, što je ukupno oko 750 evra za tri meseca po zaposlenom, izjavio je pre dva dana Siniša Mali.

Danas