Za nekvalitetan rad, državni službenici ubuduće će biti premeštani na drugo radno mesto, s nižom platom, a mogu dobiti i otkaz. Šefovi će ocenjivati njihovu savesnost, posvećenost, integritet, način upravljanja ljudima i strateško upravljanje. Ovo su neke od novina koje donosi Uredba o vrednovanju radne uspešnosti državnih službenika, a prvi rezultati biće poznati 2020. godine.

Prvi ciklus vrednovanja odnosi se na ovu godinu, a u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju da će na početku svake godine biti postavljani ciljevi, dok će se na kraju godine ocenjivati koliko su oni ispunjeni.

– Kako državni službenik ostvaruje rezultate, da li je sklon učenju i promenama, kao i kakve profesionalne odnose gradi, samo su neke oblasti o kojima će se voditi računa – kažu u Ministarstvu. – Uredba utvrđuje šta rukovodici konkretno treba da cene pri vrednovanju rada državnih službenika, a oni će biti upoznati sa tim šta se od njih očekuje.

Njihov rad ocenjivaće neposredni rukovodilac, dok će konačnu ocenu o vrednosti rada donositi pomoćnik ministra i sekretar ministarstva, i to na predlog neposrednog rukovodioca.

– Državni službenik može da bude nagrađen u istom zvanju za ceo svoj radni vek sa maksimalno 40% većom platom, kako nalaže Zakon o platama državnih službenika i nameštenika – kažu u MDULS. – Izuzetan rad će se nagrađivati povećanjem plate od maksimalno 5% na svake dve godine, a ako posao radi standardno očekivano, u tom slučaju može da dobije isto uvećanje na svakih pet godina.

Koliko će država odrešiti kesu za dobre ćate, zavisiće od stanja u državnoj kasi, a Zakonom o budžetu svake godine će se određivati da li i koliko ima novca za uvećanje plata po osnovu rezultata rada.

Kako bi se izbegle moguće zloupotrebe, sve ocene moraju da budu obrazložene navođenjem konkretnih primera ponašanja i rezultata činovnika. Nezadovoljni imaju pravo žalbe i sudske zaštite u slučaju pogrešnog ocenjivanja.

Dosadašnji sistem ocenjivanja vrednovao je samostalnost, stvaralačku sposobnost, preduzimljivost, preciznost, savesnost, saradnju sa drugim državnim organima… Osim kriterijuma, i petostepena skala ocena zamenjena je četvorostepenom.

– Evidentan je bio veoma veliki broj najviših ocena, što je narušilo smisao ocenjivanja državnih službenika – kažu u MDULS. – Razlozi za izmene u načinu ocenjivanja su, između ostalog, i „neuspeh“ koji smo doživeli sa dosadašnjim modelom.

Napominju i da uloga neposrednog rukovodica ostaje ključna, ali sada osoba koja donosi rešenje o nečijoj radnoj uspešnosti dobija značajniju ulogu.

Lični kvalitet na ceni

Uspeh ne zavisi samo od toga šta radimo već i kako to radimo. To su tzv. kompetencije, odnosno skup znanja, veština i ponašanja službenika koji su potrebni da bi se poslovi nekog radnog mesta obavljali na kvalitetan i delotvoran način. Kroz korišćenje kompetencija, pojašnjavaju se lični kvaliteti i načini ponašanja na radnom mestu, objašnjavaju u Ministarstvu.

Izvor Večernje Novosti

You may also like

1 komentar

Zoka 28.01.2019. - 12:41 pm

Onda Gajiću što radi u opštini na šalterima za društvenu brigu o deci treba dati predsedničku platu. Nigde nisam srela nasmejanijeg,ljubaznijeg i uslužnijeg šalterskog radnika od njega.

Komentari su zatvoreni.