UŽIVA U SPORTU: Milica Manojlović iz Ravnja trenira fudbal i džudo

Šesnaestogodišnja Milica Manojlović trenutno se bavi fudbalom i džudoom, pa dok se vikendima može naći na travnatom terenu, preko nedelje je u sportskoj sali u kimonu i na tatamiju.

Fudbal je ova mlada Ravnjanka počela da trenira još u četvrtom razredu osnovne škole i to za Ženski fudbalski klub „Mačva“ iz Šapca. Da joj ovaj sport leži primetila je njena učiteljica, a zatim i trener kluba koji je tražio mlade talente. On je zapazio Milicu na času fizičkog vaspitanja i tako se ona uključila u najvažniju sporednu stvar na svetu.

„Obožavala sam kao mlađa da igram fudbal, znam da moje društvo nikada nije htelo da igra bez mene, bilo u školi, bilo kod kuće, na ulici, baš sam uživala, prijao mi je taj sport. Međutim, ono što mi nikako nije prijalo jesu putovanja, ne volim da putujem, a zbog utakmica sam bila primorana na to, prvo do Šapca, pa onda već u mesto gde se utakmica igra. To je možda bio i glavni razlog zašto sam prestala da igram fudbal. Na treninge takođe nisam često išla, a drugačije se igra kada je ekipa uigrana“, priča Milica koja kaže da je najviše voli da igral na poziciji desnog krila, ali da bez problema može da igra i na bilo kojoj drugoj poziciji.

Ona je pre tri godine prestala da igra fudbal, ali se od nedavno ponovo aktivirala u „Mačvi“, međutim od pre godinu dana počela je redovno da ide na treninge džudoa i zvanično se učlanila u Džudo klub „Sirmium“ iz Sremske Mitrovice.

„Moj tata je nekada trenirao džudo i meni se taj sport svideo nakon što mi je on pokazao neke osnove, jako su mi zanimljive borbe i tehnika u ovom sportu koji nije ni malo nežan ni jednostavan“, kaže Milica i dodaje da su i sami treneri Nenad i Velimir Vukolić izuzetno zahtevni.

„Milica je prilično redovna na treninzima i za svaku je pohvalu činjenica da trenira dva sporta. Na takmičanja iz džudoa tek će da krene, imala je nedavno jednu malu povredicu, čekamo da se ona potpuno sanira, pa polako. Ona je prirodno  vrlo snažna devojka i verujem da će biti dosta medalja“, kaže za nju trener Nenad.

Ona ističe da joj je džudo sve zanimljiviji i da ukoliko bi morala da se opredeli za jedan sport to bi svakako pre bio on. Ljubav i želja za igranjem fudbala je, priznaje, iz godine u godinu sve manja. Podršku roditelje ima za oba sporta, mada je tata kao nekadašnji džudista oduševljen činjenicom da je ćerka krenula njegovim stopama.

„Sećam se svog prvog treninga džudoa, došla sam u salu i odmah sam krenula da učim padove, a s obzirom na to da ja volim malo grublje sportove bila sam baš uzbuđena i oduševljena, posle samo jednog treninga znala sam da ću posećivati tu salu redovno. Evo u novembru biće tačno godinu dana od tada“, priča dalje Milica.

Milica sa trenerom Nenadom

Trener Nenad iznosi jednu zanimljivu činjenicu i dodaje da nije slučajno to što se Milica počela baviti džudoom.

„Moj otac Velimir nekada je trenirao Milicinog oca, pa i mene, a evo sada ja treniram nju. Verujem da je ona ipak nasledila ljubav prema ovom sportu i šteta što nije došla ranije u naš klub, ali nikada nije kasno, vredno trenira i čekamo da povreda prođe, pa da se oproba van ove sale, da odmeri snagu sa protivnicima i da vidimo šta je za ovih godinu dana naučila“, dodaje Milicin trener Nenad.

Ona za kraj kaže da će nastaviti sa oba sporta dokle god bude imala volje i želje i za jednim i za drugim.

„Fudbala sam se malo zasitila, možda zato što ga treniram duže, ali nastavljam da igram dokle god budem želela, tako da što se tiče tog sporta nemam preteranih ambicija osim da uživam u igri. Što se džudoa tiče tu tek počinjem sa ozbiljnijim bavljenjem i jedva čekam prvo takmičenje“, završava Ravnjanka.

You May Also Like