Održan naučni skup

Od strane Ozon
0 komentar

Sremska Mitrovica – U Carskoj palati “Sirmium” u Sremskoj Mitrovici danas je održan naučni skup pod nazivom “Delovanje Ćirila i Metodija na područu Panonije – postojanje hrišćanskog kontinuiteta na prostoru Srema od 9. do 13. veka”.

Na skupu su govorili dr Majkl Verner sa Univerziteta u Olbeniju (Državni univerzitet Njujorka), zatim Perica Špehar, sa Odelena za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Miroslav Vujović sa istog fakulteta.

Podršku organizaciji skupa pružio je Zavod za zaštitu spomenika culture Sremska Mitrovica na čelu sa direktorom Ljubišom Šulajom.

“Zna se pouzdano iz pisanih podataka da je delatnost Metodija bila posebno izražena na ovim prostorima, međutim obzirom da se radi o periodu iz koga imamo jako malo sačuvanih podataka, pogotovu pisanih podataka cilj našeg današneg naučnog skupa je da se iznese ono što je do sad poznato o negovoj delatnosti ali i da se podstakne naučna javnost na dalje istraživanje kako bi došlo do pouzdanijih podataka”, rekao je kratko Šulaja.

Prema rečima dr Vernera njegov današnji zadatak je bio da učesnicima skupa govori o vodećoj ulozi Sirmiuma u u razvoju ranog Hrišćanstva u Panoniji i period hrišćanstva za vreme Metodija, sirmijumskog episkopa iz devetog veka. Takođe doktor Verner je govorio i o značaju uvođenja novog državnog praznika u Republici Srbiji, dana Ćirila i Metodija koji se obeležava 24. maja.

“Danas ću govoriti o vezama između zapada i istoka, odnosno o ulozi ovog prostora, pre svega prostora Srema u kretanju hodočasnika iz zapadne Evrope prema Svetoj zemlji koristeći plovne puteve, ali i kopnene puteve koji su vodili dolinama Save i Dunava. Pored toga što se u istorijskim izvorima, najpre u hronikama i putopisima iz srednjevekovnog perioda od 11. 12. i u 13. veku pominju Krstaški pohodi zapravo pravih podataka o ovim prostorima u to vreme ima jako malo tako da je svaki podatak svaki fragment o tome, pogotovu o kretanju Hodočasnika i Krstaša koji su išli od severozapada Evrope Ugarskom koja je kao što znamo primila hrišćanstvo negde krajem 10. i u 11. veku postaje teritorija preko koje zapadnjaci rado prelaze i bivaju podržani od strane lokalne vlasti, a upravo se kreću dolinom Save koju prelaze kod Beograda, nedaleko od Zemuna i zatim se taj krstaški put, odnosno hodočasnički odvajao dolinom Morave prema Nišu, prema Serdici, prema Solunu i Carigradu tako da je praćenje tih podataka veoma značajno i mislim da će biti zanimljivo”, rekao je professor dr Vujović.

You may also like