Obeležena 105. godišnjica bitke na Legetu i 77. godišnjica stradanja rodoljuba u Drugom svetskom ratu

Od strane Ozon
0 komentar

Sremska Mitrovica – Održavanjem parastosa stradalima, polaganjem venaca na spomen obeležje i prigodnim kulturno-umetničkim programom u subotu, 7. septembra na polju Leget nadomak Sremske Mitrovica obeležena je 105. godišnjica bitke na Legetu.

Dan kasnije, odnosno u nedelju, 8. septembra na Spomen groblju u Sremskoj Mitrovici takođe je održana sveta liturgija i parastos stradalima, zatim polaganje venaca na spomen obeležje i prigodan kulturno – umetničkim program kojim je obeležena još jedna godišnjica i to 77. godišnjica stradanja rodoljuba u Drugom svetskom ratu.

U ime grada Sremska Mitrovica na spomen obeležju na polju Leget venac je položio  Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za obrazovanje, kulturu i sport.

Kako je tom prilikom istakao Miščević, prelazak Timočana preko Save pre 105. godina otvorilo je novo poglavlje u Velikom ratu i bez obzira na poraz koji su vojnici iz sastava 13. puka „Hajduk Veljko Petrović”, najavio veliku pobedu koja je samo četiri godine kasnije krunisana slobodom i jedinstvom u kojem živimo i danas.

„Kažu da je sećanje vid nade, ko ima nade za budućnost vraća se u prošlost. Zbog te prošlosti, zbog tih ljudi koji su ovde dali živote, mi smo danas ovde. To je jedna hipoteka prošlosti i zalog budućnosti za sve one generacije koje dolaze. To je jedan primer kako se čuva i kako se brani otadžbina. Ovde je danas velik broj ljudi koji su došli da iskažu zahvalnost upravo tim nekim vremenima, a mi smo tu da bismo ovakvu manifestaciju podržavali i da bismo našu decu upućivali na neke vrednosti koje su postojale. Naša obaveza je da se sećamo žrtve naših predaka, ali i da shvatimo razloge zbog kojih su oni svesno žrtvovali sebe za ideje koje su ih vodile,” rekao je Miščević.

U čast stradalim borcima legetske bitke Svebor družina „Sveti Dimitrije” iz Sremske Mitrovice, organizovali su šetnju u čast strašnog stradanja mladih života koji su ovde izgubljeni za svoju državu Srbiju i da se ovakvi događaju nikada ne zaborave, ali i ne ponove.

Polaganjem venaca i cveća u čast boraca Legetske bitke šalje se poruka mira, kako se ovakvi događaji više nikada i nigde ne bi dogodili.

Obraćajući se prisutnima, mitrovački Prota Savo Rakita istakao je da su Timočani braneći svoje domove, žene i decu podneli najveću moguću žrtvu – za Hrista, svedočeći tako istinu da je najveća ljubav ona za koju se podnese svesna žrtva.

„Dolazeći na ovo mesto osećam jedno veliko strahopoštovanje jer ovo mesto jeste sveto mesto, mesto na kome su naši Srbi, na kome su naši vojnici koji su bili hrabri, borili se za slobodu, za slobodu svoje dece, za slobodu svoga naroda. Borili su se za ono što je itekako dragoceno i ono što je itekako skupo, a oni su svoj život polagali za to boreći se na ovom mestu. Kada se samo setimo i prisetimo te noći kada su oni ovde došli da se bore sa mnogo jačim, mnogo snažnijim i mnogo nadmoćnijim neprijateljem, setimo se da mnogi od njih neznajući i plivati videvši ovu veliku vodu, imali su veliku hrabrost samo da je pređu, a posle toga kada su se suočili sa jakim neprijateljem toliko su se srčano i hrabro borili za slobodu svog naroda, za slobodu svoje dece. To se ne može bez ljubavi, ne može se bez velike vere, a oni su imali itekako veliku veru, ljubav prema Bogu, a imali su i veliku ljubav prema svojoj domovini, prema svojoj slobodi. Iz tog razloga mi imamo obavezu i imamo zadatak da se ovde okupimo, da prinesemo naše molitve za pokoj duša svih onih koji su postradali na ovom mestu jer su postradali za nas, da mi možemo slobodno da živimo”, rekao je Savo Rakita.

U ime Grada Sremska Mitrovica na Spomen groblju vence su položili Vladimir Sanader, gradonačelnik Grada Sremske Mitrovice i pomoćnik gradonačelnika Bogdan Kuzmić.

Odali su počast žrtvama koje su tragično stradale, kako je naveo Kuzmić, od strane jednog od najozloglašenijih režima koji ovaj prostor pamti kroz istoriju.

„Svaki put kada se nađemo ovde na prostoru spomen-parka Spomen-groblja u Sremskoj Mitrovici sećamo se 1942. godine i stradanja naših sugrađana, stradanja najviđenijih među nama samo zato što su bili Srbi. Naša je obaveza Grada Sremske Mitrovice svih naših sugrađana kao i stanovnika Srema pre svega da uspomenu i sećanje na ovaj događaj čuvamo, ne zaboravimo i prenesemo budućim generacijama da to nastave”, dodao je Kuzmić.

Vence su na spomenik stradalima položili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije, mesnih udruženja boraca Laćarak, Martinici, Divoš, i Kola srpskih sestara „Sveta Anastasija”.

Organizatori su: Istorijski arhiv „Srem”, Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Srpska pravoslavna crkvena opština Sremska Mitrovica i Centar za kulturu „Sirmiumart”, pod pokroviteljstvom Grada Sremska Mitrovica.

*Bitka na Legetu u okviru velike akcije vojske Kraljevine Srbije pod nazivom Sremska operacija, odigravala se od petog do sedmog septembra 1914. godine. Timočka divizija Prvog poziva imala je taktički cilj – forsiranje reke Save, da bi se brzom akcijom zadržale neprijateljske vojne jedinice. Najveći teret prelaza preko Save kod Čevrntije izneo je 13. Puk „Hajduk Veljko”, kao i delovi 14. i 15. puka. Bitka na Legetu je najtragičnija bitka u svim našim oslobodilačkim ratovima i bila je to prva srpska rečna plava grobnica.

Divizija je ispunila svoj zadatak zbog kojeg je krenula preko Save da omete neprijatelja i omogući Prvoj armiji nesmetane akcije, ali vojnički ona je doživela težak poraz i stradanje: oko 2000 poginulih, nestalih ili onih koje je odnela reka Sava, i oko 5000 zarobljenih i sprovedenih u austrougarske logore.

*Pored sremskomitrovačkog pravoslavnog groblja Nemci i ustaše su od 1941. do 1944. ubili oko 7950 ljudi i žena. Izmučene žrtve su bajonetima primoravane da same sebi kopaju raku. Na Spomen groblju je sahranjeno i 308 boraca narodnooslobodilačke vojske, koji su pali za oslobođenje Sremske Mitrovice, kao i 20 vojnika bugarske i 18 vojnika Crvene armije. Tu su sahranjeni i posmrtni ostaci četvorice narodnih heroja: Janka Čmelika, Stanka Paunovića-Veljka, Boška Palkovljevića-Pinkija i Slobodana Bajića-Paje.

You may also like