Poslednjeg dana novembra vatrena stihija progutala je kompletan krov sada već godinama prepuštene zubu vremena na milost i nemilost, zgrade nekadašnje upravne zgrade Brodogradilišta „Sava“ u Mačvanskoj Mitrovici – jednog od simbola ovog mesta.
Brzom reakcijom vatrogasno – spasilačke službe požar je lokalizovan, ali borba sa vatrom je dugo trajala i pričinjena je znatna materijalna šteta.
Istorija ove zgrade duga je i bogata i ni jedna vatra to ne može da uništi, pa tako dok ga mlađe generacije vezuju isključivo za brodogradilište, oni stariji znaju da je to prvobitno bila zgrada carinarnice.
Nešto više o samoj istoriji zgrade u nekoliko rečenica rekao je Ljubiša Šulaja, direktor zavoda za zaštitu spomenika Grada Sremska Mitrovica.
„Zgrada nekadašnje carninarnice – “đumrukana” podignuta je oko 1900. godine kao prvi spratni objekat u Mačvanskoj Mitrovici. Ovo naselje na desnoj obali reke Save je pod nazivom Mala Mitrovica postojalo još početkom 19. veka, a knez Miloš Obrenović ju je proglasio za varošicu i to jednu od prvih u autonomnoj Kneževini Srbiji”, počinje Šulaja.
Mala Mitrovica je u to vreme, kako objašnjava direktor, bila pogranično mesto i preko nje su se održavale intenzivne veze sa Austrijom.
“Jednospratnica “đumruk” je podignuta na istom mestu gde se nalazila turska carinarnica i bila je u upotrebi sve do 1914. godine. Tokom Prvog svetskog rata Austrijanci su je koristili kao žitni magacin, a 1918. tu je bila smeštena pošta, telefon i telegraf”, dalje priča Šulaja.
Kako dodaje, već od 1921. godine u tu zgradu biva smeštena uprava brodarske radionice, a dosta kasnije i direkcije Brodogradilišta “Sava”.
“Zgrada se već godinama vodi kao kulturno dobro i požar koji se desio svakako je pričinio veliku štetu, ali mi iz Zavoda ćemo insistirati da mu se vrati prvobitan izgleda zato što je to reperni objekat u Mačvanskoj Mitrovici i mislim da je to njen simbol po kome je mesto prepoznatljivo”, rekao je Šulaja.
Osnova zgrade je izduženi pravugaonik sa plitkim rizalitom ka ulici i dva plitka dvorišna aneksa u središnjem delu. U centralnom delu je kolski prolaz od koga se levo i desno odvajaju hodnici iz kojih kreće kružni tok komunikacije u niz poslovnih prostorija. U desnom delu prizemlja, na glavnoj fasadi smešten je bočni ulaz.
“Zgrada je rađena u stilu istoricizma, koji predstavlja spoj tradicionalnih stilova u kojim se na ovim prostorima gradilo, ali nije stilski čist, odnosno ima više stilova spojenih u jednom, a sve sa prizvukom nacionalnog, nečeg tipičnog za prostor na kojem se gradi”, objašnjava direktor.
Zgrada nekadašnje carinarnice je jedinstveni primer u svom okruženju i zbog svog istorijskog značaja i arhitektonsko – umetničkih vrednosti predstavlja najznačajniji reper na desnoj obali reke Save.
To su i razlozi zbog kojih će Zavod za zaštitu spomenika zahtevati da joj se vrati prvobitan izgled.
“Pošto je zgrada na prodaju, ko god da je kupi biće u obavezi da joj vrati prvobitan izgled, to je ono na čemu ćemo mi kao ustanova svakako insistirati. Problem koji smo imali, odnosno imamo sa zgradom u Mačvanskoj Mitrovici nije usamljen slučaj, nažalost napuštenih kulturnih dobara ima jako puno na teritoriji Srema. Za većinu njih nije opredeljena namena, o njima vlasnici ne vode računa i oni propadaju, tako da je nama u Zavodu zaista teško da sprovodimo mere zaštite i da ih sačuvamo”, kaže Šulaja.
Simbol, kako kažu meštani, ne samo ovog mesta, nego i nekih davnih vremena sada bez krova, dodatno uništen vatrom, nastaviće da čeka da se ona ponove, nastaviće da čeka nekog novog vlasnika.
