Manji broj književnih dela za obradu, povećana izbornost, kao i vraćanje domaće lektire, koja podrazumeva čitanje kod kuće uz vođenje beležaka, neke su od promena u programima srpskog jezika i književnosti.

Reč je o promenama za prvi i peti razred osnovne škole po kojima će se raditi od naredne školske godine.

„Komisija za srpski jezik je smatrala da bi ponovno uvođenje domaće lektire podstaklo redovno čitanje kod kuće, kao i stvorilo naviku redovnog odlaska u biblioteku, pošto je primećeno da su poslednjih godina znatno smanjene čitalačke navike kod učenika“, kažu za Danas u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

U okviru dela za obradu u petom razredu, čiji je broj smanjen sa 40 na 35, komisija je, kako ističu, nastojala da zadrži korpus srpske književnosti, rukovodeći se pre svega principom da delo odgovara uzrastu učenika. Među novim delima koja će đaci obrađivati su Peđa Trajković „Kad knjige budu u modi“, Igor Kolarov „Agi i Ema“, Vladislava Vojnović „Priče iz glave“ (izbor), Dejan Aleksić „Muzika traži uši/Koga se tiče kako žive priče“ (izbor)…

U lektiri za petake ostala su popularna dela dečje književnosti Nušićevi „Hajduci“ i „Robinson Kruso“ Danijela Defoa, a kod Marka Tvena su ponuđene tri opcije. Zanimljivo je da se u dopunskom izboru lektire nalazi i Tolkinov „Hobit“, s tim što je predviđeno da đaci čitaju odlomke.

„Književnoistorijski pristup u izučavanju književnosti je ostao, ali je smanjen broj naslova koji su predviđeni u obaveznom delu programa, da bi se ostavilo mesta za izborni“, navode u Zavodu.

Tako je u narodnoj književnosti značajno smanjen broj dela (jer se obrađuju u osnovnoj školi), ali se insistira na slojevitoj obradi, obradi fenomena, kao i međupredmetnim povezivanjima (narodna epska pesma „Ropstvo Janković Stojana“ može se povezati sa izbornim odlomcima iz „Odiseje“…). U narodnoj književnosti prvi put se pojavljuje i bugarštica (narodna epska pesma dugog stiha). Posebno mesto zauzela je i narodna bajka (koju učenici mogu posmatrati uz pomoć svog intermedijalnog iskustva), a ona se može porediti sa mitom ili sa istočnom tradicijom, ili sa savremenim autorskim fantastičnim delima (u izbornom delu su „Hiljadu i jedna noć“ (izbor); starogrčki, rimski i slovenski mitovi po izboru učenika i nastavnika, Tolkinov „Gospodar prstenova“ – prva knjiga).

Kada je reč o romanima, u obaveznom delu sada je u prvom razredu Dragoslav Mihailović „Kad su cvetale tikve“, dok su u izbornom Danilo Kiš „Rani jadi“ i Branimir Šćepanović „Usta puna zemlje“.

nedeljnik.rs

You may also like