U prostorijama Mesne zajednice Ravnje u petak, 8. decembra u organizaciji Prognozno-izveštajne služe sremskomitrovačke Poljoprivredne stručne službe održano je savetovanje o uzgajanju i zaštiti povrtarskih kultura.
Savetovanje su vodile dipl.ing Ružica Mikić koja je prisutne upoznala prvenstveno sa radom Službe i Milica Jelovac, dipl ing. zaštite bilja.
„U toku zime mi održavamo predavanja, odnosno savetovanja u većini sela na teritoriji grada Sremske Mitrovice, ali i opština Pećinci, Stara Pazova i Šid. U direktnom smo kontaktu sa proizvođačima i na taj način najbolje znamo njihove probleme, jer želimo da im pomognemo. Konkretno, u Ravnje smo došli zato što je ovo selo, pa i ostali deo Mačve manje pokriven sa našom službom, a poljoprivreda je glavna delatnost kojom se bave“, rekla je Mikić, koordinator Prognozno-izveštajne službe.
Ona je objasnila da Služba poseduje određene alate od kojih je jedan automatska meteorološka stanica za koju su se sa meštanima na savetovanju dogovorili da će naredne godine postaviti u centru sela.
“Meteorološka stanica koju smo voljni da postavimo u Ravnju može biti izuzetno korisna za meštane, jer ona ne prati samo vremenske uslove kao što su temperatura, vlažnost vazduha, količina padavina, relativna vlažnost, nego u tim meteorološkim stanicama postoje softveri za biljne bolesti po kulturama koji će pružati niz korisnih informacija i kojima će svako preko kompjutera, telefona ili drugog uređaja putem interneta moći da pristupi”, objašnjava Mikić.
Dipl. ing Ružica Miki
Prema njenim rečima ta stanica je samo pružena partnerska ruka meštanima Ravnja i pokazatelj da su Stručna služba i svi njeni sektori tu kako bi zajedničkim snagama unapredili proizvodnju poljoprivredi.
“Pored meteorološke stanice, postavićemo i feromonske klopke zahvaljujući kojima ćemo pratiti let insekata, a naravno bićemo prisutni i na terenu kako bi poljoprivrednim proizvođačima dali pravu informaciju o pravovremenom tretmanu, tu smo da utičemo da sam proces proizvodnje košta manje, ali i da je konačan proizvod kvalitetan i toksikološki ispravan, znači ne prskanje napamet i slično, nego po pojavi bolesti, odnosno štetočina”, rekla je Mikić.
Ona je dodala da se nada da će ostavriti dobru saradnju sa Ravnjancima i da će zajedno uspeti da u narednim godinama unaprede proizvodnju.
Savetovanju je prisustvovalo oko dvadeset poljoprivrednika iz Ravnja, a među njima i tridesetsedmogodišnji Slobodan Nikolić koji se proizvodnjom paprika intenzivno bavi poslednje četiri godine.
“Video sam starije ljude da uzgajaju papriku i da od toga može pristojno da se živi, a pošto sam se opredelo za opstanak u Ravnju u kojem ta povrćka dosta dobro uspeva i ja sam se okrenuo ka proizvodnji iste. Sada, samo četiri godine koliko se bavim povrtarstvom, pitam se da li sam pogrešio. Biti poljoprivrednik u Srbiji je zaista teško, u poslednje vreme pogotovo”, kaže Slobodan.
Slobodan Nikolić
On je ove godine imao nekoliko pehova, od problema sa vakcinacijom goveda koja uzgaja, pa do kvara sistema za navodnjavanje, za njega 2017. bila je izuzetno teška.
“Mladi ljudi se okreću firmama i ja sam među njima, jer sam doneo odluku da pokucam na vrata jedne firme i da se zaposlim, prosto počeo sam da se brinem za svoj opstanak na selu. Ja želim da ostanem u Ravnju, ja želim da budem poljoprvrednik, da radim na svojoj zemlji, ali nažalost ne vidim izlaz iz ove situacije koja je prlično loša i u kojoj je srpska poljoprivreda. Meni su se ove godine desila dva velika peha koja su sigurno uticali na moju proizvodnju, a samim tim i direktno i na moju zaradu. Prvo sam imao peh sa stokom i štetom koja mi je nastala nakon vakcinacije iste, a u jednom trenutku tokom sezone zakazao mi je i sistem za navodnjavanje kap po kap, pa sam i tu pretrpeo veliku štetu, jedan deo biljaka mi se osušio. S druge strane jedan deo biljaka je dobijao mnogo veće količine od potrebne, pa je plod bio izuzetno krupan, tako da stabljika biljke nije mogla da ga nosi i pucala je”, objašnjava Slobodan.
On dodaje da su tokom godine Ravnje posećivali razni savetodavci, koji su ih upućivali na to kako da uzgajaju papriku zdravo, kako da izađu na tržište, da su bili korektni i da se sa njima moglo sarađivati, ali i da su ljudi nepoverljivi prema njima i prema svim institucijama, te da oni treba prvo da povrate izgubjeno poverenje.
“Ljudi, Ravnjanci, ali verujem da je tako i u drugim selima, stekli su ustisak da ko god dođe da nam navodno nešto pomogne u suštini samo gleda kako da od našeg rada za sebe napravi što bolji profit. Izgubili smo poverenje u sve. Tokom savetovanja svašta sam čuo, nešto sam znao, nešto ne, poredio sam ono što ja radim, sa onim što su nam rekli da je najbolje i tako, Stručna poljoprivredna služba želi da ostvari sa nama sradnju, ali videćemo da li će uspeti da dobiju naše poverenje”, iskren je Slobodan.
Njiva Slobodana Nikolića
Ove godine on je uzgajao papriku na oko 40 ari i imao je prinosa oko 2 vagona, deo paprke je plasirao preko Udruženja “Ravnjanska kapija”, a deo nakupcima.
Slobodan je na savetovanju kao muku sa kojom se većina paprikara bori nekolko godina u nazad naveo bakteriozu i izrazo nadu da će u saradnji sa stručnjacima nju uspeti da suzbiju, jer šteta koju pravi je izuzetno velika.
Tridesetjednogodišnji Aleksandar Stanković, koji je takođe prisustvovao savetovanju, poljoprivredom se bavi od malih nogu, a trenutno obrađuje oko 15 hekatara zemlje. Pored klasičnih atarskih kultura, kukuruza, pšenice uzgaja i papriku, a bavi se i stočarstvom, te ima svinje, ovce, goveda.
„Predavanje kao što je ovo nama poljoprvrednicima znači kako bi videli da li grešimo, ako grešimo koje su to greške i načini da ih izbegnemo i ispravimo, da ukrstimo znanje i iskustvo sa sa stručnjacima, pa da izvučemo neke koristi od toga. Moji utisci tek treba da se slegnu, ali svakako ću dobro da razmislim o svemu što sam čuo i odlučim kako ću dalje da nastavim u poljoprivredi“, rekao je nakon predavanja Aleksandar.
On se kao i većina prisutnih na predavanju žalio na pojedine zakone i odredbe države, odnosno izostanak istih.
„U Srbiji lako jedne godine možeš da zaradiš, a već sledeće da propadneš i ostaneš i bez onog što si imao. Slušamo stalno priče da će biti bolje i o mogućnostima koje imamo, ali u stvarnom životu to nije tako, cene naših proizvoda konstantno variraju, nemamo sigurnog partnera u državi, nemamo garanciju bilo kakvu i to plaši poljoprivrednike“, nastavlja Aleksandar.
On je ove godine 60 ari imao pod paprikom, plod je bio kvalitetan, ali sa prinosom nije zadovoljan. Cena takođe, kaže on, nije bila realna, odnosno bila je niža od one koja bi isplatila proizvodnju.
„Prosečna cena kilograma paprike trebala bi da bude 50 dinara da bi se pokrili troškovi proizvodnje, ali ona je varirala od 40 do 35 dinara“, objašnjava Ravnjanac i dodaje da je njegov prinos ove godine bio oko 2,5 vagona paprike, što je za skoro čitav vagon manje nego što je očekivao.
Poljoprivrednik Budečević Živorad koji se bavi uzgojem paprike, a u svojoj štali ima nešto i stoke kaže da mu svaki vid razmene iskustava dosta znači, svaka reč i savet koji dolazi od stručnih lica doživljava kao dobronamerne i pokušava da uzimajći ih u vid unapredi svoju proizvodnju. On se slaže sa mladim poljoprivrednicima iz sela, Slobodanom i Aleksandrom da je iz godine u godinu život na selu sve teži, da su ulaganja u proizvodnju bilo da je to povrtarstvo, voćarstvo ili stočarstvo sve veća, a primanja i prihodi, odnosno zarada od istog, na žalost sve manja.
„Uvek je dobro čuti nešto novo od ljudi koja su stručna, bitno je da idemo u korak sa vremenom, mada taj korak je teško održati, sela se gase, mladi odlaze. Dokle ćemo ovako moći to nam ostaje da vidimo, ali se nećemo predavati“, kaže Živorad.
