U braku 65 godina

Aničić Milorad Mija i Aničić Savka u braku su već punih 65 godina, još od 22. novembra davne 1952. godne kada su odlučili da zajedno osnuju sopstvenu porodicu. Život im je bio i sladak i gorak, prošli su svaša, ali nisu se dali razdvojiti, poštovali su jedno drugo i negovali uzajamnu ljubav.

Savka, devojačko Miščević, živela je u kući preko puta Mijine i kod njih nije bilo puno razmišljanja o zajedničkom životu, a ni puno muke da pređe kod njega da živi, doduše priseća se deda Mija da nisu samo prešli zajedno preko puta u njegovu kuću, nego su išli kroz nekoliko komšijskih dvorišta kako bi ušli u njegovo dvorište sa druge strane da im niko ne osujeti plan. Niko i nije, napravljeno je veselje, brak je sklopljen.Na početku svog zajedničkog života Mija i Savka živeli su sa Mijinom majkom, dva brata i sestrom u maloj kući dugačkoj svega 12, a širokoj 5 metara. Samo dve prostorije s bile u sklopu kuće, kuhinja i spavaća soba sa jednim velikim krevetom na kojem su svi ukućani spavali.„Bilo je to takvo vreme, teško, porodice s bile višečlane, sa puno dece i svi su živeli zajedno u pretežno malim kućama“, priča Mija.

Nakon njegovog odlaska u vojsku dolazi do prvih velikih problema u njihovom braku u kojem su već dobilijedno dete. Zbog loših međuljudskih odnosa između Savke i Mijine majke, njene svekrve Savka odlučuje da napusti njegov dom i da se vrati svojoj kući.

„Moja majka nikako nije volela što sam oženio Savku, pa tako jednom kada sam iz armije došao na odsustvo žena mi je rekla da ona više ne može da živi u toj našoj kući. Molio sam je da ne ide, pokušao daje ubedim, ali je bila rešena da se vrati u svoj rodteljski dom, što je i uradila“, priseća se Mija, a Savka dodaje da oni nisu prekinuli kontakt tada, već da su se dokle god je on bio u vojci dopisivali, to vreme slali su jedno drugom pisma.

Nakon njegovog povratka iz vojske Mija je odmah želeo da vrati Slavku kraj sebe, ali njegova majka se tome izuzetno protivila, pa odlučuju da se osamostale i nađu sebi drugi dom. Smestili su se prvo samo nekoliko kuća dalje niz ulicu, a zatim u Mačvanskoj Mitrovici, pored nasipa u kući od pruća i blata. U tom kućerku kažu da su dugo živeli i imali lepe trenutke, međutim zbog lokacije na kojoj se nalazila i podzemnih voda, u njoj se posle nekog vremena više nije moglo živeti.

„Kada se otac vratio iz Nemačke nekako se dogovorimo i vratimo sa ja i moja Savka u Zasavicu, sećam se da je bio mart mesec, sneg i da smo nas dvoje preselili svoje stvari, pa zatim svinje polako iz Mačvanske do kuće poterali“, priča Mija.

Tu su se neko vreme smirili i zajedno odgajali svoju decu, sve dok Mija nije otišao u Austriju da radi. Savka je krenula za njim, ali zadržala se kratko, ona se vratila u Zasavicu da brine o Mijinom ocu nakon smrti svoje svekrve, njegove majke. Taj period njihovog života iako materijalno bezbrižniji bio je težak, po mnogim drgim pitanjima, ali njihov brak i daje opstaje.

Slavka kaže da iako je njihov početak bio nestabilan, zajedno su ovako dugo pre svega zahvaljujći slozi između njih dvoje.

„Bilo je svega za ovih 65 godina, i naravno da ima svađe, ali pređe se preko toga, malo popustim ja, malo on i ljubav pobeđuje“, kroz smeh priča Slavka i dodaje da je ona više popuštala dedi kada su bili mlađi, ali da je sada obrnuto. Njihovu svađu i raspravu deca nikada nisu čula, trudili su se da svoje nesuglasice reše izmeđ sebe, što je takođe kažu jako važno za jedan brak, ne dozvoljavati drugima da se puno mešaju i njhove stvari, što su priznaju oboje naučili na teži način.

„Eh da te nisam ni upoznala, ali nisam mogla nikako da te zaobiđem, šta ću“, smeje se Savka.

Oni iz braka imaj tri ćerke, najstariju Milenu, zatm Tankosavu, pa Ljiljanu i sina Dragana koga su dobili svojim četrdesezim godinama. Od njih imaju osam unuka i petoro praunuka, ipak žive sami u svojoj kući u Zasavici brinući jedno o drugom.

„Nije lako sa nekim izdržažati toliko godina, ali nije ni nemoguće, moja Savka i ja smo primer da brak može da traje i da opstane uprkos mnogim nevoljama“, kaže Mija, a Savka dodaje da su za dobar brak najbitniji poštovanje, sloga i ljubav, a sve drugo vremenom dođe.