Svetlana Bilić: Žena u svetu fudbala

Od strane Ozon
0 komentar

„Divan je kićeni Srem

lepo je zivet’ u njem

Sremica, zdrava ko dren

sladak je poljubac njen“

Reči poznate pesme mogu da posluže kao uvod za druženje sa Svetlanom Bilić, atraktivnom Rumljankom, koja je uz Milorada Mažića naš najpriznatiji fudbalski sudija. Razlika je što Vrbašanin koristi pištaljku, a Svetlana zastavicu.

Dolazi vreme opasnih sremskih đakonija kojima nije lako odoleti.

“Neću ih izbegavati, ali ću pojačati treninge, kroz osmeh kaže simpatična dama koja svakodnevno napreduje na UEFA I FIFA rang listama.

Ne vređa se na uobičajene povike: Sudija nije muško!

“Nisam pošto su pogodili. Bilo je vređanja i raznoraznih prozivki. Na startu nikao nisam mogla da se priviknem jer sam došla iz sveta košarke gde je drugi tip ljubitelja sporta. S vremenom sam oguglala. Skoncentrišem se na igru i ne obraćam pažnju.”

Razvojni put?

„Najpre sam bila glavni arbitar, ali sam se vremenom prebacila u grupu asistenata pošto je na tom polju bila veća prohodnost u UEFA. Napravila sam pravi potez i trenutno sam u grupi koja ima sjajne pozicije i velike ambicije. Limit godina ističe mi tek za deceniju! Sada sudim prijateljske susrete i niže rangove, ali u sklopu priprema.


Sa dve poznanice iz rodnog grada krenula je na sudijski kurs. Prethodno je igrala košarku.

„Zaintrigirao me otac koji voli fudbal i brat Đorđe. Godinama je bio uspešan sudija. Kasnije se okušao u futsalu gde je i sada, ali ako posmatrač. Prošla sam bukvalno sve kurseve i rangove. Na početku je bilo suza, ali nikada nisam pomislila da odustanem. Zarekla sam se da ću dosegnuti svetske visine i uspela sam. U Rumi su me čudno gledali, a sada su ponosni. Dobila sam i prva priznanja grada i područja pošto na svakom koraku vršim promociju Rume. Iz FSS redovno stižu pohvale.”

Imate li neki moto?

“Kod nas je i dalje iznenađenje kada se na terenu pojavi žena. Kroz karijeru sam dokazala da volim izazove i eliminisanje predrasuda. Pokušavam da razbijem tabue i popularišem sport, ali i žene posebno u fudbalu.”

Posle evropskih i svetskih šampionata pred Svetlanom su još dva izazova.

„Želim da budem deo sudijskog tima na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 2019. godine, ali se ne odričem ni Lige šampiona. Trenutno sve ide po planu, a krajnji cilj su Olimpijske igre. Izazovi mi daju dodatnu snagu. Posle toga planiram da se povučem jer ću automatski ući u program UEFA i FIFA kao instruktor. Na taj način bi nekoj od naslednica oslobodila mesto“.

Ima li ih?

“Došlo je do prirodne smene generacija. Trenutno se odlično kotira Ana Minić kao glavni sudija i uskoro je možemo očekivati u elitnoj grupi. Dolaze još mlađe a talentovane sudije poput Jelene Banjeglav iz Bačke Topole i Marine Višnjić iz Kragujevac“.

Ušli ste u anale pošto ste se pojavile i na Superligaškoj utakmici.

„Kolega Robert Kiš-Čepregi je bio glavni sudija meča Bačka – Spartak, a moja malenkost je asistirala. Prehodno sam bila na Prvoj ligi i u Kupu Srbije gde su zajedničke liste. Analizirala sam utakmicu i shvatila da nisam bila dovoljno opuštena. Veća trema, uzbuđenje, tenzija, pritisak, medijska pažnja…Bilo bi više susreta, ali imam dosta obaveza van Srbije. Zovu me iz Nemačke, Mađarske, Švedske…”

Svedoci smo sve češćih brakova žena sudija i fudbalera.

„Privatno su prilazili, ali u dugoj sam i ozbiljnoj vezi. I on je bivši sudija. Retko me gleda i savetuje, ali je perfekcionista. Koleginicama želim svu sreću“.

Šminka, kosa…

„Diskretno ili bez šminke, a kosu obavezno vezujem u rep. Ne postoji kodeks, ali nam je to nekako normalno. I devojke koje igraju fudbal najčešće vezuju kosu i skidaju nakit.“

Posle dočeka Nove godine na Kopaniku slede turniri u Umagu, Agarveu na jugu Portugala, na Kipru…Svet na dlanu.

„Jedna od najlepših stvari u čitavoj priči su putovanja i poznanstva. Nema koleginice sa kojom nisam u kontaktu. Posebno iz inostranstva. Često sudim sa Mađaricom Kulčar koja je devojka poznatog arbitra Kašaia.“

Svetlanu najčešće možete sresti u Kući Fudbala. Objekat u Staroj Pazovi je na dohvat ruke.

„Sudim ili treniram. Ne ispadam iz koloseka. Imam i ličnog fitnes trenera Dejana Topalovića koji radi sa omladincima Rada. Poput Mažića ta „zadovoljstva“ plaćam iz svog džepa. Povremeno igram košarku, ali se pazim zbog povreda”.

Retko su se u fudbalu menjala pravila. Ekspanzija je počela poslednjih godina.

“Pratim sve promene kroz seminare, ali i privatno. Unapred dobijemo sve detalje pa imamo vremena za analizu. Nešto se usvoji nešto bude eksperimentalo, ali sve mora da se zna do tančina. Dostigla sam određeni nivo i sada mogu samo da se nadograđujem i popunjavam CV”.

Razlika između muških i ženskih utakmica?

“Muški fudbal je brži samim tim zahtevniji i podrazumeva veću koncentraciju. Sve je stvar rutine. Ranije su u nižim ligama psovali, gestikulirali…ali je i toga sve manje. Kada je reč o normama razlikuju se u dve sekunde”.

Ženski fudbal u Srbiji?

“Primetna je ekspanzija i sve veći kvalitet. Više se radi i ulaže. Regionalna liga bila bi spas i ima dosta pozitivnih pomaka. I Mađarice su rade da je igraju, a ne verujem da bi među navijačima bilo tenzija.”

Mnogi stadioni nemaju odvojene svlačionice?

“Čekamo se za presvlačenje. Treba mi najviše pet minuta! Opremu dobijam od UEFA i FIFA na svake dve godine. Žuta, crna i narandžasta kombinacija. Sama perem i održavam. ne može da bira na svake dve, sama perem, žut, crn, narandžast i plavi dres. Plus propratna oprema. Imamo i sistem za komunikaciju. Na našim utakmicama baš retko.”

A ukoliko glavni sudija odbaci vašu signalizaciju?

“Dešava se, ali sve je to deo igre. Nisam sujetna. U principu smo uigrani. Na seminarima i pre utakmica se dogovaramo i kujemo plan. Prilagođavamo se jer nema puno uigranih trojki kao kod muškaraca. Na Papiu smo bukvalno svaki dan na treninzima radili situacije. Komunikacija se obavlja na engleskom, a znam nemački i ruski. Uskoro ću da upišem i španski jezik.”

Glavni sudija prati kaznenio prostor, pomoćni je ponajpre zadužen za ofsajd. Ženama je to pravilo najteže objasniti.

“Ukapirala sam ga na startu. Jako delikatne situacije naročito posle najnovijih promena. Mnoge situacije su “u milimetar”, a mora brzo i tačno da se reaguje, prati igra, sve vreme ste na oprezu. Sada je još teže jer ofsajd nije samo “linija” već bezbroj situacija, “aktiviranje” i sve je mala nauka. To se shvati tek prilikom TV prenosa”.

Gledate utakmice?

“Više iz sudijskog ugla. Ne da bi primetila grešku već neke dobre detalje. Zanimaju me da bi poboljšala svoju arbitražu”.

A kada prenos pratite u društvu?

“Nerviram se jer ne znaju pravila pa svašta komentarišu i jedni druge dovode u zabludu. Ranije sam pokušala da promeni mišljenje, objasnim, ali sam digla ruke. Nema vajde. Koliko ljudi toliko selektora, ali i sudija.”

Svetlana završava master studije menadžment i biznis, a planira i doktorat. Kad odloži barjače ide na predavanja i iznosim iskustva kolegama i koleginicama u FSS i područnom savezu.

Uskoro na tržištu

Ako u dogledno vreme u sportskim radnjama vidite opremu koja kao zaštitini znak ima raznobojnu detelinu znajte da je Svetlana Bilić umešala prste.

“Sve je spremno za početak proizvodnje. Ostali su detalji kada je reč o imenu novog brenda, a krećemo i sa promocijom, reklamnom kampanjom. Za sada mogu da otkrijem: cene su prilagođene džepu domaćeg kupca

Hobi i profesija

Šta su za Vas fudbal i suđenje?

„Zadovoljstvo, neka vrsta hobija, ali i profesija. Prihode sa internacionalnih utakmica dobijam na žiro-račun, a oni plaćaju prinadležnosti. U FSS stiže izveštaj i tu nema tajni. Mogu solidno da živim pošto sudim veliki broj međunarodnih susreta i turnira. Kada je reč o domaćoj sceni porez je 20 odsto na prihod od utakmice. Napomenula bih da u ženskoj konkurenciji nema podele i istu sumu dobija glavni sudija i pomoćnici“.

Sudar svetova

Veliko iskustvo stekli ste na Svetskom prvenstvu U20, nedavno na Papua Novoj Gvineji.

„Mnogo videla, naučila, prošla rigorozan filter tokom 10 dana testiranja. Bila sam pomoćni sudija na otvaranju šampionata, u trećem kolu i u polufinalnom duelu „dva sveta“. Tako je okarakterisana utakmica, u kojoj je Severna Koreja pobedila SAD (2:1), posle drame u produžetku. Pustila sam akciju kod pobedonosnog gola iako je situacija bila „na žilet“ i na kraju dobila velike pohvale. Čarobno iskustvo, više od fudbala i igre. Postala sam i nezvanična mis u žestokoj konkurenciji“, kroz osmeh kaže Bilićeva.

Nezvanično 11, a zvanično osam godina je internacionalac tačnije od kako je stekla pravo (po broju godina) da na rukavu ponese znak UEFA I FIFA.

www.vesti-online.com
Foto: faceboook

You may also like