Zaljubljenik u harmoniku Radmilo Kuzmić iz Ravnja učenik je trećeg razreda Srednje muzičke škole „Petar Krančević“ u Sremskoj Mitrovci.
Rade harmoniku svira od svoje šeste godine, a pored harmonike pre tri godine, odnosno po upisu u srednju školu počinje da svira i na klaviru.
Radmilo Kuzmić
„Ni sam nisam sigran zašto baš harmonika šta me je to privuklo ka tom instrmentu, moža činjenica da sam se prvo sa njom susreo na nekom od slavlja na koje su me poveli roditelji. Ono što sigurno znam jeste da sam već sa četiri ili pet godina prvi put iskazao želju da bih voleo da sviram harmoniku. Roditelji su mi pričali kako sam svaki dan onako mali od njih zahtevao da mi je kupe, jer Bože moj, ja želim da sviram. Jednog dana moj otac je popustio i samo mi doneo harmoniku“, priseća se Rade.
On ne upisuje zvanično osnovnu muzičku školu već pohađa privatne časove na kojima je radio po programu koji je u nekim segmentima dosta sličan onom u školi, a opet i znatno drugačiji. Sa ozbiljnim radom kreće u trinaestoj godini kada počinje da se priprema i za upis u srednju školu. Nakon uspešno položenog prijemnog ispita opredelje se za teoretski smer.
„Nisam veliki ljubitelj klasične muzike, nekako ona ne ide uz moj temperament i to je možda glavni razlog zašto sam se opredelio za teoretski smer, da sam upsao instrumentalni smer bavio bih se dosta tom vrstom muzikom, a nisam sigran da bi mi išlo od ruke“, iskren je Rade.
Kod harmonike kaže da voli zvuk koji na njoj može da proizvede, za njega taj zvuk je savršen, poseban.
Za svoj dušu Rade svira izvornu muzik, ali nisu mu strani ni narodnjaci, dok na klaviru najviše voli da svira rok, pa se tako na njegovom repertoaru nađe Crvena jabka, Bajaga, Riblja čorba. Voli, kaže, i da zapeva, mada priznaje nije preterano dobar pevač.
„Klasična muzika je nešto što čovek mora da voli i da zna da u njoj uživa, izuzetno je teško i zahtevno naučiti odsvirati neko klasično delo, možda zato je i imam neku malu vrstu odbojnosti prema njoj, ali dešava se da kada mi je glava puna raznih misli, kada me muči nesanica ili neke brige pustim Mocarta, Šopena ili nekog drugog kompozitor klasične muzike i da jednostavno se uz njega odmorim“, priča mladi Ravnjanac.
Do sada imao je mnogobrojne nastupe, mahom kolektivne sa drugim učenicima škole, sa kojima je nastupao i na nekoliko takmičenja, ali samostalno se još uvek se nije oprobao ni u jednom. Međutim on očekuje da će učestovati naredne godine u Beču na takmičenju u sviranju srpske narodne muzike.
„Voleo bih da nastupim u Beču, ali i da nešto osvojim tamo, to bi bio jako veliki uspeh za mene. Već sada znam da će ukoliko budem učestvovao konkurencija biti izuzetna, ali daću sve od sebe da budem što bolji“, kaže Rade.
On je nedavno sa dva prijatelja iz škole osnovao muzičku grupu pod nazivom „Dirigenti bend“, pa je počeo da se bavi i pisanjem tektova za muziku. U bendu Rade svira klavijaturu, Ognjen Nikolajević gitaru, a Ivan Slavik peva i svira gitaru. Na njihovom repertoaru mogu se naći razni izvođači od Balaševića, preko Željka Bebeka, pa do S.A.R.S.-a, ali i njihova prva pesma „Ona je ta“.
