Dečji pisac, glumac i novinar Raša Popov preminuo je u 84. godini u Beogradu.
„Sveznalica, autentični mudrac i Orfej našeg doba“, najbolji su epiteti kojima je na Vikipediji opisan novinar i književnik Radivoj Raša Popov. U vreme prikazivanja serijala „Fazoni i fore“ bio je pomalo svačiji deda.
Rođen je 26. juna 1933. u Mokrinu. Iako je više voleo istoriju, 1952. Popov se opredelio za studije književnosti u Beogradu. Novinarsku karijeru počeo je u novosadskom Dnevniku, a radio u listu „Mladost“, u Radio Beogradu, u Televiziji Beograd. Bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu i glavni urednik izdavačke kuće „Matica srpska“.
Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, najskorija nagrada za životno delo „Dositej Obradović“, pisale su prošle godine „Novosti“.
Ništa čudno, ako se zna da je već u trećoj godini, zahvaljujući ocu, listao enciklopediju „Sveznanje“, a sa devet prvi put pročitao Dositejev „Život i priključenija“.
Intelektualno je sazrevao uz Makavejeva, kao književnik kada mu je „selektor“ bio Vasko Popa u „Poslednjoj šansi“ na Tašmajdanu, odakle su kretale najlepše ideje. Iz njih su nastale nezaboravne emisije za decu „Neven“, „Šešir bez dna“, „Radost saznanja“.
Iza sebe je ostavio dvoje dece – ćerku Dijanu i sina Bojana.
Svojevremeno je objasnio šta ga je nateralo da se odrekne novinarstva i okrene pisanju za decu: „Svom sinu Bojanu, svešteniku u Moskvi, ispričao sam bar hiljadu bajki pred spavanje, a ćerki Dijani, posle sedam godina, još hiljadu. Samo sam jednu zapisao. A kad mi se rodila unuka Maša, odjednom sam dobio odnekud čudom dar da pevam i pišem za decu. Za nju sam napisao svoju prvu knjigu za decu, ‘Žabac koji ne zna da ćuti’. Izašla je 1987. Taj žabac sam ja, ali i Zmaj Jovin žabac koji nema sluha“.
B92
