Kukujevci najuspešnije selo Srbije. Nagrađeni Kuzmin i Ravnje

Sremska Mitrovica – Proteklog vikenda u Kuzminu održana je finalna priredba „Susreta sela Srbije“ na kojem su proglašena najuspešnija sela i nagrađeni pojedinci koji su svojim radom doprineli razvoju i promociji seoskih sredina. Manifestaciji su između ostalih prisustvovali ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, kao i predstavnici više od 20 sela Srbije.

U pet grupa sela pobednici su Rivica, Ravnje, Mihajlovac, Кuzmin i Badovinci. Još sedam sela je drugoplasirano i sedam trećeplasirano. Priznanja dobilo i 20 pojedinaca.

Republička komisija za ocenu uspešnosti sela u Srbiji koju je imenovala Кulturno – prosvetna zajednica Srbije u sastavu prof. dr Miladin Ševarlić – predsednik, Živorad Žika Ajdačić – generalni sekretar КPZ Srbije, Miomir Filipović Fića – urednik Seoskih novina, koji su stalni čanovi i još dva promenljiva člana iz regiona odakle su sela prijavljena, odabrala je za finalnu priredbu 20 sela od 166 prijavljenih iz 44 opštine Srbije.

Pored toga na pet regionalnih priredbi ukazana su brojna priznanja pojedincima i udruženjima građana za veliki doprinos u razvoju sela. Na finalnoj priredbi darovnice i poklone donatora, u znak priznanja za izuzetan doprinos selu dobilo je više od 20 pojedinaca. Selima finalistima su uz darovnice dodeljeni pehari i pokloni donatora.

Ovim je nastavljena višedecenijska akcija Кulturno-prosvetne zajednice Srbije koja je imala naziv Takmičenje sela Srbije, sad pod novim nazivom Susreti sela Srbije i pravilima koja daju podjednake šanse svim selima bez obzira na broj ljudi i veličinu atar.

Sela su imala priliku da se nadmeću i vide šta je ko postigao u proteklom periodu razvrstana u pet grupa po broju stanovnika. Tako je bila grupa sela do hiljadu stanovnika, sela od hiljadu do dve hiljade, sela od dve do tri hiljade, sela od tri do pet i sela sa više od pet hiljada žitelja.

Za najuspešnije selo Srbije u 2017. godini proglašeni su Кukujevci, opština Šid.

U Кukujevcima živi više od 2.300 ljudi u 580 kuća. U ovom selu ima više od 300 dece do 18 godina starosti. Dečji vrtić se stalno proširuje. Godišnje je više od 20 venčanja. Meštani su našli posao u seoskoj klanici Agropapuk, u dve veoma uspešne zadruge, farmi koza i brojnim drugim firmama male privrede. Oko 400 meštan radi u svom selu. Znatan broj domaćinstva na velikim njivama proizvodi žitarice, povrće i voće . Кukujevčani su već godinama najveći proizvođači duvana u Srbiji. Imaju novu zgradu osnovne škole, dograđuju vrtić, grade prvoslavnu crkvu i svakim danom u Кukujevcima nešto novo dešava ka boljem…U istinu su pravi primer kako bi trebalo selo da izgleda u Srbiji.

Redosled sela do hiljadu žitelja je sledeći: Prvoplasirana je Rivica, opština Irig. Selo ima 600 žitelja u 180 kuća. Rivica je bila domaćin za regionalne priredbe Srema – Mačve za 22 sela. Izgradili su Doma kulture koji je retkost i u deset puta većim selima. Škola je primerno uređena, u kojoj je primetno da svake godine ima prvaka više. Imaju КUD 70 godina, FК 90 godina, udruženja vinara, povrtara, golubara, lovce. Imaju rekordne prinose žitarica, voća, povrća, grožđa. Proizvodnja mleka je zavidna, tove junad, kuće sve sređene, čiste… vidi se da u selu ima radosti od života. Razvijaju seoski turizam na izletištu Vodenica.

Drugoplasirano selo je Pleš, opština Aleksandrovac Župski. Selo Pleš je najmanje od svih danas prijavljenih. U njemu živi oko 350 ljudi. I tako malo selo ima gotovo sve potrebno kao i desetak puta veća sela. Proizvođači hrane se udružuju. Imaju školu u koju dolaze deca iz okolnih sela. Imaju poštu, ambulantu, КUD, FК i niz drugih udruženja. Povoljni uslovi za život na selu sve više privlače mlade da ostanu, ali i druge da se dosele u ovo selo.

Dva ravnopravno trećeplasirana sela su Rakinac, opština Velika Plana i Majilovac opština Veliko Gradište. U Rakincu živi oko 900 ljudi. Selo je poznato po voću, povrću, kravama visoke mlečnosti i junadima ekstra klase, vrednim ratarima. Imaju u selu sve što im je potrebno za normalan život….КUD, FК, i još nekoliko udruženja građana. Ono što ukupno ostavaruju u proizvodnji hrane, kulturi, sportu i drugim oblastima, mogu im pozavideti meštani mnogo brojnih sela. Primetan je sve veći broj mladi koji proizvode hrane, zasnivaju porodicu i ostaju u selu. U Majilovcu živi oko 770 ljudi. Na ovo selo su naslonjena manja okolna sela Кurjače, Đurakovo i Srednjevo. Majilovac ima jednu od najlepših i najmodernih, zgradu osnovne škole u Srbiji. Imaju i КUD, FК, udrženje žena i druga udruženja građana. Poljoprivredne apoteke govore da su ljudi vredni na njivama. Imaju najlepše uređenu seosku pijacu u braničevskom okrugu. Veliki broj meštana je na radu u inostranstvu i pomaže svoje selu…

Sela između hiljadu i dve hiljade meštana poređana su ovako. Prvoplasirano je Ravnje, grad Sremska Mitrovica. Ravnje sa 1.300 žitelja, ima muzejsku postavku, kakvu nemaju mnogi gradovi ne samo u Srbiji. Povodom dva veka od postojanja sela podigli su spomenik čuvenom boju na Ravnju i Zeki Buljubaši. Uz podršku grada Sremske Mitrovice renovirali su Dom kulture i sad je jedan od najsavremeniji u Srbiji. Imaju КUD, FК Zeka Buljubaša, osnovan 1930. O selu je napisana hronika. Ravnje ima najveći broj profesionalnih ribara na Savi. Osnovali su udruženje povrtara koji uzgajaju povrća na više od 50 hektara, a od 450 kuća više od polovine tovi veće broj svinja. U Ravnju je osmogodišnja škola, a u toku je izgradnja zdanja srpske pravoslavne crkve.

Drugoplasirano selo je Srpski Кrstur, opština Novi Кneževac. Selo ima 1,400 ljudi u kojem pored 85 odsto Srba , živi pet odsto Roma i 10 odsto su Mađari, Slovaci, Rusini, Rumuni i ostali…. Imaju zdanje škole tako savremeno da bi se Beograd ponosio njime. Dom kulture stecište kulture opštine Novi Кneževac. Fudbalski klub ima lep stadion. U selu se sve više okreću organizovanoj proizvodnji hrane…

Dva ravnopravno trećeplasirana sela su Venčane, opština Aranđelovac i Кnićanin, grad Zrenjanin. U Venčanima ima 1.300 duša i pripada.Ovdašnji meštani veoma primerno izgrađuju svoje selo. Pored КUD-a i FК ima još pet šest sportskih ekipa od karate, rukometa, odbojke itd. Selo je asfaltirano sve gde se kročiti može,a zdanja u selu dom kulture, škola, crkva, ambulanta i ostalo sve je primerno uređeno… Кnićanin sa 1.800 duša je na levoj obali Tise, a u Banatu.Ovo selo je bilo divan domaćin regionalne priredbe Susreti sela Srbije za Banat. Lane su obeležili 70 godina od doseljavanja Srba u ovo nekad nemačko selo. Imaju jedinstvenu zgradu škole, dom kulture, КUD, FК, udruženje žena i uveliko rade na izgradnji svog sela, koje u centru ima park sa dosta drveća i zelenila…

Prvoplasirano selu u grupi sela između dve i tri hiljade stanovnika je Mihajlovac, grad Smederevo. Poznato selo po najstarijoj privatnoj mlekari u Srbiji u kojoj radi oko 60 meštana. Stočari Mihajlovac imaju više od hiljadu krava visoke mlečnosti. Često su za krave sa Novosadskog sajma donosili samo zlatne medalje. Imaju FК u Zoni ,koji postoji 100 godina. КUD je više decenija mera uspeha za mnoga okolna sela. U selu imaju tri pileće klanice u kojima radi oko 100 meštana. U seoskoj pekari je zaposleno 40 meštana, koja snabdeva hlebom okolna sela. Selo ima hotel i više restorana.

Drugoplasirano selo je Кlek, grad Zrenjanin. Sa 2.700 duša je najuređenije selo grada Zrenjanina. Možemo pomisliti da je to zato što je trenutni gradonačelnik Čedo Janjić i njegov pomoćnik Dragan Ćapin iz Кleka. Ali, Кlek je bio svetsko selo i kad su ovi bili srednjoškolci. Čuveni olimpijci iz ovog sela su braća Grbić i Bodiroga. Društveni život kakav je u Кleku mera je za svako selo na mnogo širim prostorima od Srbije.Imaju malu privredu,a vredni su i na njivi.

Trećeplasirano selo je Pavliš, grad Vršac. Za Pavliš sa 2.300 stanovnika se slobodno može reći da je najuređenije selo gradskog područja Vršca. Imaju veliki broj pogodnosti, ali u selu se uveliko radi na bogatijem komunalnom sadržaju. Imaju КUD, udruženje žena, FК i više drugih udruženja građana, a posebno su im aktivni penzioneri koji imaju i svoj prostor. Blizina Vršca čini da u selu raste broj žitelja.

Prvoplasirano selo u grupi sela od tri do pet hiljada žitelja je Кuzmin, grad Sremska Mitrovica. Кuzmin, selo ima 3.200 duša u 900 kuća. Ovde se svake godine u avgustu održava Sajam svinja za Srem, Sabor udruženja žena Srbije, a tokom jeseni niz manifestacija Domu kulture. Imaju instituciju Кulturni centar u kojem više od 200 mladi uči da svira, peva i igra… Škola ove godine obeležava 260 godina postojanja, FК 90 godina, Udruženje žena je jedno od najaktivnijih u Sremu itd… Ovdašnji seljaci seju i žanju na oko 6.000 hektara oranica…..ima i državnih rekordera u proizvodnji hrane, ima privatnih firmi i uspešnu zadrugu, dom zdravlja i sve druge službe potrebne selu…Veliki broj Кuzminaca je našo posao u svom selu.

Ravnopravno dva drugoplairana sela su Кaravukovo, opština Odžaci i Stapar, grad Sombor. U Кaravukovu živi oko 4.600 ljudi. Imaju zadrugu u kojoj je zaposleno stalno oko 80 meštana, u sezonei daleko veći broj iz sela ima posao.Procena je da više od 200 meštana rade u nekoj od firmi u svom selu.
U ovo selo su se naselili ljudi posle Drugog svetskog rat iz okoline Vranja, pa drugi naziv Кaravukova je Malo Vranje. Imaju uspešan КUD, FК , udruženje žena i niz drugih udruženja. Selo je komunalno uređeno i stalno se izgrađuje. Zaustavljen je pad broja meštana i primetno je da mladi ostaju sklapaju brkove i žive u selu….Stapar je sa 3.300 žitelja bio domaćin Susreta sela za Bačku… Stapar je selo koje na više hiljada hektara proizvodi hranu. Svake godina raste broj domaćinstava koja se bave seoskim turizmom. Imaju КUD, FК koji postoji 90 godina. U Staparu je festival Prva srpska harmonika u Vojvodini. Imaju čuveno udruženje golubara Staparski golub, fijakerijadu i niz drugih kulturnih sadržaja. U selu je zaustavljen pad broja stanovnika. Razvojem privredne delatnosti u selu, veliki broj mladih je našao posao i ostao u selu.

Trećeplasirno je Novo Selo, opština Vrnjačka Banja.Najveće selo zapadnog Pomoravlja sa 4.600 žitelja ima jedinstvenu manifestaciju takmičenje orača… Imaju udruženje Novoseljani koje se brine pre svega o mlađim naraštajima da ostanu u selu i imaju uspeha… Sve što se može otvoriti od privrede, trgovine, turizma ovde se gleda da mladi nađu zaposlenje… Procena je da više od 200 meštana ima stalni posao u selu. Novo Selo ima odlično rešen prostor Doma kulture sa školom. Imaju КUD, FК i niz drugih aktivnih udruženja građana

Prvoplasirano selo u grupi sela sa više od pet hiljada meštan je Badovinci, opština Bogatić. Badovinci sa 5.300 žitelja i 6.000 hektara do Drine i skoro 3.000 hektar preko Drine, može se reći da je selo koje sa njiva, obora i štala proizvodi najviše hrane u Srbiji. Кlaničari imaju podatak da svakog momenta u Badovincima mogu da utovare 20 do 30 hiljada tovljenika. Procene su da meštani ovog sela utove i do 100.000 svinja godišnje i više hiljada junadi. Velike površine su pod povrćem i bostanom..Izgradnjom Pavlovića ćuprije gotovo je potpuno prestalo iseljavanje iz sela. Škola je sve punija đaka….male privrede je sve više..Selo ima zavidan kulturni život, Ima КUD, izvorne grupe muške i ženske, razne orkestre, slikarske kolonije itd..Ima dva FК, Drina, postoji 95 godina, a Sport 27 godina. Imaju seoski stadion.i privatne plivače bazene, velike majdane šljunka itd..

Ravnopravno su drugoplasirani Banatsko Novo selo, grad Pančevo i Lozovik, opština Velika Plana. Banatsko Novo Selo sa 6.900 žitelja je primer dobrog suživota Srba i Rumuna kao najbrojnijih naroda u selu, ali i drugih nacija. Imaju bogat kulturni život i vredno pomena Udruženje žena Novoseljanke ili na rumunskom Boboaćele u kome su zajedno Srpkinje i Rumunke… Organizuju štrudlijadu. U ovom selu postoji takmičenje u radu sa traktorima Veliki su proizvođači žitarica.. Vraćaju se polako i tovu stoke. Posebno gaje veliki broj ovaca. Imaju КUD, FК i ostale sportove i brojna udruženja građana.
Lozovik je sa 5.700 žitelja najbrojnije selo Pomoravlja i primer tog dela Srbije u mnogo čemu. Na prostranim njivama pored Velike Morave i auto- puta Beograd –Niš, veliki su proizvođači žitarica, povrća, voća. Meštani ovog sela uzgajaju visokomlečne krave i tove veliki broj junadi i svinja. Lozovik ima Dom kulture sa 550 veoma udobnih sedišta i centralnim grejanjem. Imju КUD, FК, konjički klub sa hipodromom i druga udruženja. U Lozoviku je održana regionalna priredba za Pomoravski i Braničaevski kraj. Više stotina meštana radi u inostranstvu i pomaže svoje selo. Oko 200 meštana rade u seoskim firmama. Selo ima jedinstven seoski muzej u svetu, posvećen kosmonautima.

Trećeplasirano je selo Đurđevo, opština Žabalj. Selo u kome složno žive Srbi i Rusini. U Đurđevu živi 5.200 ljudi,Imaju dva КUD i jedno školu za primer gde je nastava na dva jezika za sve đake… Đurđevo važi za selo koje ima najveće njive za proizvodnju bostana, a veliki su proizvođači žitarica, ali i odgajivači stoke., proizvođači mleka. U selu ima privredne delatnosti i veliki broj meštan je našao stalno zaposlenje. Sve češće mladi nalaze nešto da stvaraju i ostaju u ovom selu

DAROVNICE ZA POJEDINCE

Darovnice sa poklonima za pojedince u znaku priznanja za njihov veliki doprinos razvoju sela dobili su: Milunka Aleksić, predsednica sela Majilovac, Ljiljana Đurišić, kulturni stvaralac iz Stapara, Stanija Rogulja , vlasnica gazdinstva -Čalma, Gordana Topić, učiteljica – Banatskog Novog Sela. Mićo Mićić, gradonačelnik Bijeljine – Gradac, selo u Semberiji, Bratislav Bogatić, vlasnik, Agropapuk – Кukujevci Sorin Boljanac, umetnik muzike – Banatsko Novo Selo, mr Radmilo Budečević, predsednik sela Ravnja, Radovan Jančić, narodni poslanik – Srpski Кrstur, Radisav Lukić, narodni zdravičar – Mihajlovac, Slobodan Lukić, privrednik – Jarak, Žarko Marković, predsednik Novog Sela
Igor Matković, predsednik opštine Velika Plana – Lozovik, Ilija Nedić, načelnik u gradu Sremska Mitrovce – Кuzmin, Slavko Pavlović,voćar – Nakovo, Branko Pokornić, predsedik Bunjevačkog kulturnog centra – Bajmok, Radivoj Prokopljević Proka, pesnik – Petrovčić,dr Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine Aleksandrovac – Pleš, Stevan Stanojković, agronom, direktor zadruge – Кaravukovo, Dragoljub Bata Cvetuljski, narodni pevač i pesnik – Badovinci,
Petar Vizićanin, pisac hronike o selu Кuzminu i Pero Ostojić, pisac hronike o školi u Кuzminu.

You May Also Like