Sremska Mitrovica – Tridesetrogodišnji Dragan Vučenović iz Noćaja u pre podnevnim satima predaje muzičku kulturu osnovcima, nakon toga posvećuje se poljoprivredi, a vikendima i nastupa sa tamburašima. On je po zanimanju diplomirani muzički pedagog koji trenutno radi u četiri škole i obrađuje 72 hektara zemlje.

Svaki njegov dan je ispunjen obavezama skoro, pa do poslednjeg minuta, vremena za odmor jako je malo, ali on kaže da tek hvata zalet.

Dragan radi u dve škole u Mačvi i to u Ravnju i Noćaju i dve u Sremu, u Martincima i Radincima. Za sebe misli da je dobar nastavnik, ne previše stog i da ga deca vole, ali i poštuju. Predsednik je sindikata prosvetnih radnika škole u Martincima i to mu je kaže četvrti posao. Voli rad sa decom i generalno uživa u svom poslu nastavnika. Sa druge strane Dragan voli i to što je ratar, što svojim rukama obrađuje veliki broj hektara i priznaje da se i u tom poslu pronašao, te da ni jedan od ta dva ne bi napustio.

Poljoprivredna nije bila Draganov poziv sve do 2012. godine kada je odlučio da se intenzivno uključi u tu priču i svojih prvobitnih deset hektara je na samom startu uvećao, odnosno kupio je još 6 hektara plodne mačvanske oranice, da bi iz godine u godinu uzimao sve više zemlje u zakup i sada došao do ukupno 72 hektara koje obrađuje.

“Otac je pre nekoliko godina, došao u taj period svog života kada je snaga polako počela da ga izdaje i nije više bio u stanju toliko puno da radi, tako da je jednostavno mom bratu Vladi i meni prepustio tih nekih 10 ha koje je on imao u svom vlasništvu. Nas dvojica smo prve godine radili tu zemlju i došli do zaključka da možemo da obrađujemo daleko više zemlje od toga, pa smo polako počeli da uvećavamo naš posed, ali i da uzimamo zemlju u zakup”, počinje priču Dragan.

Malo po malo, prema njegovim rečima, stigli su do 72 ha koliko trenutno obrađuju. Na toj zemlji gaje kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i uljanu repicu.

Ove godine ističe da je bio izuzetno zadovoljan pšenicom, ali da su na veliku žalost i štetu, sve druge kulture podbacile i dale dosta manje prinose od očekivanih usled nepovoljnih vremenskih uslova, odnosno suše.

U čemu je najveća zarada, Dragan kaže da nije puno ni razmišljao, odnosno da nikada nije sve stavio na papir i napravio konkretnu računicu, po njegovim rečima to zna zavisiti od više faktora.

“Do sada sam, da budem iskren, najviše ulagao, kupio sam, odnosno brat i ja smo kupili svu potrebnu mehanizaciju, jer kada se setim da smo 2013. godine imali samo mali traktor, tanjiraču i plugove, a sada sve mašine koje nam trebaju, znači da su bila jako velika ulaganja, ali bivalo je i zarade, jer da nije sigurno ne bi tu mehanizaciju mogli da obezbedimo. Subvencije su male, gorivo skupo i to je ono što će bilo koji poljoprivrednik reći, ali reći će i da jedinu šansu za neku zaradu mogu da ostvare oni sa više zemlje, od nekoliko hektara nema ništa”, priča Dragan.

On dodaje da je sada tek na pola puta i da planiram da još zemlje uzme u zakup, ali da mu je za to potreban još jedan veliki traktor, te da sve ozbiljnije razmišlja o tome da ga nabavi.

“Sada imamo jedan veliki i jedan manji traktor, ali za više zemlje još jedan veći bi nam bio i više nego neophodan”, kaže on.

Pored traktora, ono što mu još nedostaje jeste svakako vreme, za njega je dan suviše kratak.

“Meni za sve fali vremena, dan bi trebao da mi traje bar još jedno pet sati kako bih mogao da postignem sve što želim, ja počinjem svoj radni dan u jednoj od četiri škole, nakon škole sedam u traktor, pa pravac na njivu, a onda se vrlo česo desi da me ljudi zovu da idem da sviram na nekom veselju, pa ostavljam traktor i krećem na taj, da kažem, treći posao. Stalno pokušavam sve da postignem, ali ne i uspevam uvek, ponekad mora da me zameni jedan od dva radnika koja upošljavamo u najkritičnijim delovima godine, onda kada ima najviše posla, kao što je to na primer ovo doba, vreme setve. Nije da se nije dešavalo da se direktno sa neke svirke vratim ponovo na njivu, bez odmaranja, bez spavanja”, objašnjava Dragan.

Međutim, on za sada ne razmišlja da napusti ni jedan svoj posao, bar dok, kako priznaje, ne ispuni neke svoje ciljeve.

“Dok imam snage i energije, elana i volje ja ću nastaviti da radim istim tempom, pa možda čak i više, meni ništa nije teško, ništa mi nije problem, čega se uhvatim to završim, što zamislim i sebi zacrtam kao cilj to i ispunim. Guram uvek napred, da je dan malo duži ja bih našao još nekim poslom da se bavim, ali eto dan ima samo 24 sata”, kaže Dragan.

Njegov najveći motivatori su njegova dva sina, stariji Nemanja i mlađi Vukašin.

“Cilj mi je da svojim dečacima obezbedim sve ono što deca treba da imaju, želim da budu srećni, da ne moram da brinem hoću li imati novca da ih pošaljem na ekskurziju, da ih odvedem na more, planinu, da budu obučena i sita, da imaju dobre uslove za život, da se obrazuju, da im jednostavno stvorim dobre preduslove da budu uspešni ljudi”, završava Dragan.

You may also like