Upoznajemo Mitrovčane: Pesnikinja Dragana Miljković Jovanović

Od strane Ozon
0 komentar

Sremska Mitrovica – Malo je onih koji rečima znaju da dočaraju svoja osećanja, još manje onih koji te reči stave na papir, a tek nekolicina to radi u stihu. Njena poezija je snažna i krha u isto vreme, inspiriše, izaziva divljenje, setu, dira u najbolnije tačke, zalazi u dušu. Ona je jedna obična, a sasvim neobična žena, ona je Dragana Miljković Jovanović.

Pisanjem poezije počela je da se bavi u ranoj mladosti sa nekih svojih 13, 14 godina, nekoliko narednih godina pisala je intenzivno, mahom ljubavne pesme, jer tada joj se desila i prva ljubav, tada je doživela i prvu ljbavnu bol i sve je to ona pretočila u stihove.

Usledila je udaja koja je u njen život donela neke druge stvari, a na žalost potisnula stvaralaštvo, tu nastupa jedan duži period u kojem su papir i olovka za nju bili samo papir i olovka, a ne kao ranije alat kojim beleži ono što joj je u mislima i na duši.

Smrt majke koja je nastupila u Draganinoj 29. godini bio je jedan od najtežih udaraca u njenom dotadašnjem životu, jedan veliki poraz i neizmerna bol. U to vreme dolazi i do raspada njene porodice i od prevelike tuge koju više nije mogla da drži u sebi, ponovo počinje da piše i da na taj način, kako je sama rekla, leči svoju dušu. Upravo njenoj majci je i posvetila veliki broj pesama, ona joj je jedna od neiscrpnih inspiracija.

“Taj period je bio jako težak za mene i baš tada nastaju mnogo jake pesme, mnogo tužne i subjektivne pesme, to nisu pesme koje bi se možda mogle objaviti, ali u tom trenutku u njima su bile utkane sve moje misli, sva moja osećanja sažeta su u stihove, to je bilo jedan od mojih načina da svoju tugu savladam i prebrodim sve što me je zadesilo”, priča Dragana.

Nekako na svu tu njenu nesreću ona se i razbolela i po prvi put se zabrinula za svoje zdravlje, tada je, priča, shvatila je da je nešto u njoj sazrelo.

“Jednostavno u tim trenutcima sam shvatila da je život samo jedan, shvatila sam ko sam ja, sumirala sam sve što sam postigla, počela sam da se preispitujem i posvetila sam se svojim stihovima u kojima sam pokušala da nađem između svega i neko neko opravdanje za sebe. Mislila sam da ću umreti i jako sam želela da ostavim nešto iza sebe, želela sam da ostavim svom detetu nešto, jer kažu da čovek živi dok žive njegova dela”, priča Dragana.

Oporavkom sustižu je ponovo raznorazne obaveze i ponovo pisanje pada u drugi plan, bila je nerećna u braku pored osoba koja je više nije ispunjavala i ponovo je počela da tone duhom sve dok se nije opet pojavio zdravstveni problem koji ju je konačno “naterao” da iz “GRČA” kako nosi naziv i jedna njena pesma nastala u tom periodu, shvati svoju vrednost, svoj potencijal i mogućnosti koje su pred njom.

“Sve teške životne etape kroz koje sam u životu prolazila dosta su uticale na moje pisanje, pa su tako moje pesme nabijene emocijama, dosta subjektivne i po meni snažne. Moj problem je bio što sam jako dugo sama sebe sputavala, dugo nisam verovala u sebe i krila sam svoje pesme kojih je sada sigurno više od 1000”, nastavlja priču Dragana.

Podstrek i prvu potvrdu da je to što radi vredno pažnje, da ima težinu i kvalitet dobila je sasvim neočekivano od ljudi njoj nepoznatih. Pojavom kompjutera i interneta koji su postali dostupni širim narodnim masama Dragana se u virtuelnom svetu, na forumu Krstarice druži sa ljudima sličnih interesovanja, sa piscima, ljubiteljima poezije i tu dobija prve pozitivne kritike koje su je u velikoj meri ohrabrile.

“Žurila sam sa posla kući da vidim komentare na moje pesme, jer mi je to bilo jako važno, jako zanimljivo i što je najvažnije skoro sve te kritike bile su pozitivne. Poezija je nekako zahvaljujući svemu tome nastavila da bude veliki deo mog života od pre nekih 10 godina, od tada do sada se nisam zaustavljala, nisam prestajala da pišem. Stalno učim, stalno tragam za nečim novim, stalno se sama sebi dokazujem i upravo zbog svega toga sam izdala svoju prvu knjigu”, objašnjava Dragana.

Knjiga čija promocija je održana 9. decembra u prepunoj čitaonici sremskomitrovačke Biblioteke “Gligorije Vozarović” nosi naziv “U dušu mi želja utkana” posvećena je njenoj majci, ali i ćerci.

“Ispunila sam svoj san, uradila sam ono što sam htela, a to je da ovekovečim moju majku, da je učinim besmrtnom kroz svoje pesme koje sam joj napisala, ali i da svom detetu ostavim nešto kada me ne bude”, iskrena je Dragana i za sam kraj dodaje da materijala za još mnogo zbirki ima, ali da će videti u kom pravcu će je život voditi.

You may also like