Sa Vi na ti: Razgovor sa gradonačelnikom Sremske Mitrovice

Nakon osam godina Sremska Mitrovica je 12. jula dobila novog gradonačelnika, na toj poziciji Branislava Nedimovića zamenio je tadašnji načelnik Gradske uprave za urbanizam, komunalne i inspekcijske poslove Vladimir Petković. Ovu vest Mitrovčani su dočekali mahom sa oduševljenjem, a mi smo pokušali da saznamo zašto je to tako, razgovarali smo o mnogim stvarima sa gradonačelnikom između ostalog o tome šta on donosi Mitrovici, šta želi da promeni, kako vidi grad za nekoliko godina, kako se oseća kao neko ko treba da brine za život i budućnost oko 80.000 stanovnika, njegovim strahovima i nadama. Sa Vi, prešli smo na ti.

Za početak intervjua gradonačelnik Petković ispričao je šta je to što je prvo uradio kada je postavljen na novu funkciju i kako se tada osećao.

Nije prošlo još ni mesec dana otkako ste preuzeli funkciju gradonačelnika Sremske Mitrovice, koji su Vaši prvi utisci?
– Pre svega uspeli smo da uradimo ono što smo planirali, a to je interna organizacija i formiranje uprava koje će raditi u budućnosti poslove u okviru svoje nadležnosti. To je nešto što je bilo jako bitno, da formirajući uprave odredim vršioce dužnosti, odnosno da znam ko su ljudi na koje mogu da računam kako bi konačno mogli da krenemo sa poslom u onom pravcu u kojem treba da idemo. To je znači da imamo konsolidovane redove da nastavimo sa realizacijom projekta i svega ostalog. Utisci su da je to trajalo i malo duže nego što je trebalo, jednostavno moralo je zbog tehničkih stvari i formalno – pravnih razloga, ali od 1. avgusta mi smo krenuli sa ozbiljnim radom.

Šta je prvo što ste uradili kada ste postavljeni na novu funkciju?
– Prvo što sam uradio? Hmmm, mnogo toga smo uradili u okviru interene organizacije što sam i rekao, međutim od nekih bitnijih stvari jeste da sam obavio više razgovora sa drugim nivoima vlasti, odnosno sa pokrajinskim sekretarijatima, sa predstavnicima iz republičkih ministarstava vezano za neke projekte i neku dokumentaciju koju moramo da pripremimo radi realizacije tih projekata, konkretno projekti vezani za odbranu priobalja reke Save, odnosno rekonstrukciju nasipa, pa za neke raskrsnice koje se nalaze u nadležnosti JP „Putevi Srbije,“ zatim oko projekta izgradnje azila za pse i mačke, još mnogo toga je bilo, ali ne mogu da se setim svega, svakog dana održim nekoliko sastanaka i imam nešto novo.

Kako ste reagovali kada ste čuli da postoji šansa da postanete gradonačelnik?
– Iskren da budem nisam to prihvatio da tako kažem toliko euforično. Jer sam znao šta me čeka povučen iskustvom iz uprave u kojoj sam radio četiri godine u kojoj mi jako često nije bilo baš lepo i prijatno da radim. Posao je bio dosta škakljiv, sukob više stranaka u postupcima, jednostavno cela ta priča je bila, za mene malo neobična, ali sam na kraju shvatio ukoliko to ne prihvatim ne mogu mnoge stvari da promenim koje sam zamislio. E sada, da li ću upeti da promenim neke stvari i na ovoj funkciji to ću videti, sve zavisi od ekipe koja mi bude pružila podršku, jer prethodni gradonačelnik je imao podršku svih nas ovde, mi smo svi radili da bi ostvarili javni interes, trudili smo se da mu pomognemo kako bi napravili nešto dobro za Mitrovicu, odnosno Mitrovčane. Ukoliko se u naredne dve-tri godine ostvari ono što sam planirao  biću zadovoljan.

Da li je bilo nervoze, straha, Vaša lična razmišljanja?
– Sam čin imenovanja za gradonačelnika i sve ostalo s tog aspekta promocije nije mi stvaralo tremu i nervozu, međutim trema i nervoza se stvore kada dođem kući s posla i kada ostanem sam sa sobom i razmišljam o tome šta me sve čeka, šta moram da uradim i na koi način ću postaviti neke stvari na svoje mesto,  hoću li uspeti unaprediti nešto. Sednem i razmišljam, ne znam sa kim bih mogao da pričam, koga bih mogao da pitam, bukvalno odgovornst je nemerljivo velika i prosto znam da ću i za najmanju lošu stvar biti prozvan, uprljan iako možda nisam ništa loše uradio, možda nekad neću uraditi sve što bi trebao da uradim, jer sam slučajno propustio to, nisam imao informaciju ili slično. U principu za sve dobre stvari znam da neću biti pohvaljen i ne treba da budem pohvaljen ali za deset, petnaest godina nadam se da će neko reći da to je urađeno tada i tada i da će me se bar neko ponekad seti po dobrom. U principu postoji tenzija, dok sam na poslu ne osetim je puno, jer drži me taj rad, razgovor, priča, sastanci, ali popodne i uveče bude frke.

Bili ste četiri godine načelnik jedne vrlo uspešne gradske uprave kako vidite Vaš rad tamo?
– Gradska uprava za urbanizam, komunalne i inspekcijske poslove u tom formatu obavlja od 50 do 70 odsto ukupnog posla gradske uprave. Izdavanje građevinskih dozvola, izrada planske dokumentacije koja je osnov za sve, za kompletan razvoj i grada i sela, legalizacija postojećih obejkata i ona vam oduzima veći deo vremena u toku dana jer imate dva do tri sata prijeme ljudi koji hoće da legalizuju svoje objekte, sve su to poslovi kojima sam se tamo bavio. Urbanizacija to su planovi detaljnih regulacija kroz urbanističe projekte, jednostavno te stvari su jako opterećujuće, ali umnogome doprinose razvoju grada i mislim da sam dobar posao radio tamo prethodne četiri godine i da imamo dosta planova detaljne regulacije na osnovu kojih možemo da naš grad uređujemo. Ja sam možda i dosadan kada pričam o tim planovima, ali ljudi ne shvataju da taj jedan blokovski plan košta oko 20.000 eura, on oduzime otprilike nekih šest meseci do godinu dana vremena da se uradi, takođe potrebno je vreme da komisija i skupština te planove usvoji. Tog trenutka kada se usvoji vi možete da vidite da se gradi stambena zgrada jedna, druga, treća . Svaka ta stambena zgrada donosi određen prihod gradu , recimo kod nas zgrada od 1.000 kvadrata u širem centru grada donese gradu oko 10 do 15 miliona dinara na ime komunalnog opremanja. Uglavnom izvođači iz Mitrovice rade na toj stambenoj zgradi, što znači podstiče se građevinarstvo u gradu. Nakon toga Grad ubira i prihod od poreza kada se stanovi prodaju, a povrh svega dugoročno naplaćuje se porez na imovinu jer su nastale nove stambene jedinice. Kada to sve sračunate imate jedan kratkoročni priohod na ime komunalnog opremanja i poreza na prenos aposlutnih prava i imate jedan dugoročan prihod od poreza na imovinu. To sve čini veći budžet grada Sremska Mitrovica i veća sredstva za ulaganje u infrastrukturu, komunalno uređenje, izgradnju vodovodne mreže, elektromreže, putne mreže, znači imate veću mogućnost da sve to renovirate i dovedete u red. Zato mislim da smo napravili pravu osnovu tamo, da smo dobar deo grada pokrili planskim aktima, da imam mogućnost da ga sada sa ove pozicije i sa svojom ekipom ljudi dalje razvijam.

Očekujete da će Vaša naslednica raditi posao podjednako dobro?
– Uprava za Urbanizam, komunalne i inspekcijske poslove podeljena je, ustvari preraspodeljeni su neki poslovi. Sada imamo Gradsku upravu za urbanizam, prostorno planiranje i izgradnju objekata i Gradsku upravu za saobraćaj, komunalne i inspekcije poslove. Koleginica koja je do sada bila šef službe za upravno prave poslove u okviru Uprave za urbanizam, Vesna Vujanović postvljena je na čelo te sada nešto izmenjene uprave u kojoj se nalazi urbanizam, prostorno planiranje, izdavanje građevinskih dozvola i legalizaciju što je bilo ranije, a izdvojili smo kompletno inspekcijske poslove i pripojili Upravi za saobraćaj koja se ranije zvala Uprava za privredu i koja do sada nije imala toliki obim posla. Raspodelili smo poslove i gledali da to bude efikasnije, te dve uprave sada imaju mnogo posla, ali imamo i ozbiljne ljude na njihovim čelima, a to su pomenuta Vesna Vujanović i Miroslav Jovanović koji mislim da će odraditi svoj posao kako treba. Doduše mislim da će načelniku Jovanoviću trebati malo više vremena jer je sada ušao u tu priču, ali se aktivno bavio saobraćajem prethodnih 4-5 godina, dok je Vesna Vujanović osoba koja je ovde više od 25 godina, koja savršeno razume urbanizam, prostorno planiranje, izgradnju objekata, i jednostavno ima osećaj za taj posao. Verujem u njih.

Koliko je bilo teško postaviti načelnike?
– Bilo je jako teško i mislim da će biti još teže održati to. Odnosno načelnici sada moraju da se dokazuju svojim radom, da pokušaju da postave neke poslove na viši nivo, odnosno da ih podignu na viši nivo da bi mogli nešto dalje ozbiljno da uradimo. Izbor ličnosti i izbor radnika je jako teško poklopiti, imate negde osobe koje su, ne mogu da kažem problematične, nego jednostavno imaju određene, drugačije stavove, nisu timski igrači, ali imaju odličan rezon, odnosno odlično poznaju posao. Jako je teško to pomiriti pogotovo što imamo devet načelnika u devet uprava i biće teško ostvariti da svako sa svakim funkcioniše besprekorno. Moj posao, moj zadatak i moja želja je da svi pokušaju da na poslu rade kao jedan, osim toga me ništa ne zanima.

Mitrovčani Vas često opisuju sa tri reči, a to su energičan, stručan i entuzijasta, da li se slažete sa tim?
– Energičan svakako jesam, što je možda nekada i problem, to prihvatam u potpunosti. Da sam stručan to ne mogu da kažem, jer nosim poznavanje iz oblasti urbanizma i prava što nije dovoljno, još uvek ulazim u neke ekonomske sfere, odnosno oblasti finansija i budžeta s obzirom da je to jako bitno da jedan gradonačelnik poznaje, upoznajem se sa sistemom socijalne i zdravstvene zaštite, poljoprivrede. To su neke stvari koje su meni dosta strane. Kao neko ko je bio na čelu uprave za urbanizam bio sam stučan za taj posao, a ovde iskreno trebaće mi dve-tri godine da kažem da sam u potpunosti stručan i za ovu funkciju. Baš zato i postoje načelnici koji znaju svoj posao, a ja ću upravo tu svoju energičnost usmeriti ka tome da oni svoj posao odrade kako treba.

Prateći društvene mreže koje su sada najbolji pokazatelj manje -više svega, lako se moglo zaključiti da uživate određen stepen popularnosti kod Mitrovčana. Šta mislite koji je razlog?
– Tek od nedavno imam profile na društvenim mrežama iz prostog razloga što hoću da budem bliži svima onima kojima ne mogu da budem bliži, hoću da saslušam druge, saslušam njihove probleme, želje, potrebe. Ja sam rođen u Mitrovici, odrastao sam u Mitrovici, vaspitan sam tako da svakom kažem dobar dan, da svakog saslušam, da nemam problem da sedim sa ljudima svih nacija, vera, svih društvenih slojeva. Odrastao sam u jednom radničkom naselju zajedno sa 12 drugara sa kojima se i dan danas družim. Svi zajedno smo tako vaspitavani da moramo poštovati starije, saslušati svaki predlog, pa onda razmisliti hoćemo li ga prihvatiti ili nećemo. U Upravi za urbanizam nema osobe koju nisam za četiri godine rada primio, isto tako i u Direkciji za izgradnju grada u kojoj sam radio 7 godina, sa svakom osobom koja me je tražila ja sam razovarao. Mislim da sam bio korektan prema ljudima sa kojima sam imao kontakt, ako nisam mogao da im pomognem nisam im odmogao i možda zbog toga sam, da tako kažem popularan, mada ja na to ne gledam tako. Do mene ne dolaze pozitivni komentari, uglavnom stižu samo oni negativni. Možda ta „popularnost“ neće dugo trajati, možda to traje par meseci, pa se okrene priča, videćemo nikad se ne zna.

Mitrovica je specifična po tome što je saradnja lokalne samouprave i medija na jednom zavidnom nivou. Kako načelnici, tako i gradonačelnik prethodni, pa i Vi sada uvek su na raspolaganju predstavnicima medija. Po Vašem mišljenu zbog čega je tako dobra saradnja?

– Jednostavno bitan je odnos i sa druge strane, mi smo imali korektan odnos i prethodni gradonačelnik i ja sa novinarima i to nije bio problem, znači kada god smo mi vas zvali za nešto vi ste bili tu, tako je bilo i kada ste vi nas tražili. Ako odlučite da se bavite ovim poslom onda morate biti na raspolaganju svima, ne samo medijima da pravite neku lepu sliku, nego i običnom čoveku koji je na primer iz najudaljenijeg našeg sela kako bi on mogao da vas pita nešto ako ne zna. Imao sam nebrojeno situacija gde su ljudi dolazili kod mene da im pomognem oko određenih imovinsko – pravnih stvari, ljudi kojima sam izašao u susret i pomogao im da ne bi plaćali advokate jer oni jednostavno nemaju novca. Tridio sam se i trudiću se da koliko god mogu budem komunikativan, saradljivi, otvoreni, a to očekujem naravno i od medija, da me ne shvate ljudi pogrešno, ne da mi naređujemo i namećemo medijim šta da pišu, negosamo traižm da rade objektivno svoj posao.

Šta Vi donosite novo Mitrovici?
S obzirom da je posle osam godina došlo do smene gradonačelnika Mitrovčani će sami proceniti. Iskreno govoreći nema toga šta Bane nije radio ovde, šta nije činio, možda ću biti malo više među njima, među ljudima, jer jednostavno ja sam takva ličnost, pokušaću Mitrovčanima pomognem u svakom slučaju, na svakom koraku. Najveći problem, iskren da budem, je što ljudi ovde dolaze najviše zbog posla, više posećuju kabinet gradonačelnika nego Nacionalnu službu za zapošljavanje. Evo od 35-40 zakazanih sastanaka u zadnjih 20 dana otprilike 27-28 je bilo za posao. Svakako probaću da nastavim posao privlačenja investitora i da pokušam zajedno sa svojim timom da napravimo neki socijalni mir, odnosno da pokušamo da tu porodicu okupimo, da ljudi imaju svoj posao, da imaju unutar svoje kuće nešto što se zove osnovni egzistencionalni uslovi za život. Na taj način da nastavim s onim s čim se krenulo, da u Mitrovicu dovedemo sadržaje koji su do sada bili neprihvatljivi i o kojima se nije moglo ni razmišljati kao što su bioskop, kao što su parkovi i dečija igrališta u većem obimu. Da probamo da uradimo da ljudi bar van svog posla veselije i normalnije žive. Vremenom ćemo spoznati šta je to što Mitrovici treba najviše pa ćemo tako i raditi, u svakom slučaju doneću im iskrenost i otvorenost. Neću nikog staviti na stranu, gledaćeu da budem saradljivi, da radimo kao što smo radili prethodnih godina, odnosno da unapredimo taj posao još više. Donosim svakako prisnost sa građanima.

Šta Vas pokreće i šta Vas motiviše?
– Najviše me nervira ljudska glupost koja me ujedno i pokrene. Pokreće me pre svega porodica, prijatelji oko mene, ne znam u suštini šta me ne pokreće. Jednostavno takav sam da volim u životu sve, volim da vidim lepo, korisno, dobro, volim da učinim lepo, korisno i dobro. Sve me pokreće. Hiperaktivan sam, ne mogu dugo da sedim na jednom mestu duže od 15-20 minuta, a najveći problem su upravo ti sastanci koji traju po sat i po, dva vremena. Volim da sam stalno u pokretu i volim da održavam kratke, ali efikasne sastanke. Najviše me emotivno pokrene kada dođem kući i znam da sam taj dan nešto završio, da je kraj nekog pitanja koje se vuklo danima, nedeljama, mesecima, godinama. Pokreće me da idem dalje, da nastavim da rešavam još veći problem od prethodnog.

Vaš moto?
Budi pošten i niko te nizašta ne može imati, nikada.

Da li nosite posao kući, ukoliko nosite koliko ljudi oko Vas to prihvataju, shvataju i razumeju?
– Da, posao nosim kući i mnogi to ne shvataju. Pre neki dan sam sa ćerkom, sinom i ženom s jednog do drugog kraja pešačke zone šetao sat i 45 minuta. Ljudi su me na svakom koraku zaustavljali. Nosim posao kući, ali ne sedim za radnim stolom, ne kuckam ništa nego razmišljam, pravim teze, podvlačim šta sam uradio, šta ću tek raditi, bukvalno vršim organizaciju za naredni dan, nedelju, mesec. Tako da u glavi sam uvek na poslu.

Koliko je teško izaći svima u susret? Koliko je teško reći NE?
– Mislim da treba biti direktan i odmah reći ako ne možete pomoći nekome. Ne govoriti rešićemo, videćemo, možda, nego da – može i ne – ne može. To je jak bitno zato što sebi organizujete dalje prostor, odnoso vreme. Vi ako nekome kažete možda, ne znam, nisam siguran, vi dobijate tu obavezu i kasnije. Upravo iz toga razloga mislim da organizacija i iskrenost na prvom mestu i naravno pošten pristup mogu da vam dosta olakšaju posao, odnosno da ako ste sigurni da nešto ne može onda to ne može i tačka, a ne da pravimo da može od ničega. Postoje pritisci, priče, povlačenje za rukav svaki dan, ali sa dobrom organizacijom vremena i otvorenim pristupom sve mogu da rešim i postignem.

Koji su to veliki projekti koje planirate da realizujete u narednom periodu, osim da privedete kraju izgradnju bazena, podvožnjaka, škole u Mačvanskoj Mitrovici i puta kroz Laćarak?

– Ono što je jako bitno iz više aspekata pre svega bezbednosti i zaštite zdravlja polulacije građana Sremske Mitrovice to je projekat rekonstrukcije nasipa. Mislim da je to jako bitan projekat kako da ne bi ponovo doživeli maj 2014. godine. Zatim izgradnja azila za pse i mačke što u suštini i nije toliko veliki projekat ali je jako značajan, jer tako rešavamo problem pasa i mačaka lutalica i daleko smanjujemo troškove koje plaćamo na ime naknade za ujede. Ima još nekih projekata koji su isto u opticaju i bitni, kao što su rekonstrukcije nekih bitnih saobraćajnica, predškolskih uutanova, domova zdravlja. Imate recimo vrtić u naselju Matije Huđi. Taj vrtić otkada je izgrađen nikada nije rekonstruisan, u njega je tako malo ulagano da je to prosto zanemarljivo, a upravo u njemu boravi najveći broj dece. Iz tih razloga planirao sam da taj vrtić kompletno rekonstruišemo. Postoje neki projekti vezani za elektronsku upravu, i mnogi drugi ali o njima kada za to dođe vreme.

Kako vidite Sremsku Mitrovicu za četiri godine i šta želite da promenite?
– Ne znam da li ću imati prostora za kapitalne objekte, ali svakako ću gledati da sve ono što je ostalo nezavršeno završim, sve ono što je prethodnih godina bilo govora da će se uraditi, a nije da uradim, pa ćemo onda razmišljati o nekim novim stvarima. Hoću da pored Beograda i Novog Sada Mitrovica bude najurbaniji grad. Hoću da kada uđete u grad sa autoputa ili od Rume da imate maksimalno uređen ulaz, hoću da kada uđete u neko naše selo to bude čisto, kulturno, sređeno, uredno i sa adekvatnom infrastrukturom, a povrh svega toga želim da smanjimo broj nezaposlenih, da ljudi imaju čime da se bave, da imaju šta da rade, da podstičemo privredu i zanatstvo koje kod nas može biti od velikog značaja, odnosno da male firme sa nekoliko zaposlenih mogu bez problema da rade i napreduju. Znači prva je stvar da kažem tako, povećanje zaposlenosti, druga stvar urbano uređenje grada i sela. Neću da čovek kada izađe iz svog dvorišta razmišlja hoće li stati u blato, ili da li će mu kada dune vetar prašina ući u oči sa neasfaltiranog puta. Hoću, želim da se ova Mitrovica razlikuje od varošice, odnosno da bude pravi grad u tom smislu te reči. Naravno uz to da radimo i u drugim sferama kao što su povećanje kvaliteta zaštite zdravlja, usluga u oblasti predškolskog, školskog obrazovanja i svega ostalog.

Da li možemo očekivati nove investicije u bližoj budućnosti?
– Da, možemo. Postoji jedna italijanska kompanija sa kojom pregovaramo, ništa još nije završeno ti pregovori traju, pa neću puno o tome, da li oni dolaze ili ne u naš grad znaćemo do 1. septembra. Pored njih pregovaramo sa još tri-četiri firme, ali ima još vremena da vidimo kako će pregovori da proteknu.

Za kraj intervjua, da li idete na odmor?
– U zadne 4 godine tek jednu trećinu slobodnih dana sam iskoristio. Odmor sam planirao u julu, pa otkazao, pa u avgustu i taj sam otkazao, pitanje je da li ću uspeti u septembru uspeti da se organizujem. Posle dolaze hladni dani, a s obzirom da imam dvoje male dece, jedno od 7 meseci, jedno od 3 godine i 7 meseci kasnije ne verujem da ću negde otići.

You May Also Like