Priča o Dušanu Ercegovcu

Od strane Ozon
0 komentar

Nakon duže i teške bolesti, prošle nedelje preminuo je Dušan Dule Ercegovac, Mitrovčanin koji je osamdesetih godina kreirao kulturnu scenu u nešem gradu.

Ercegovac je bio najpoznatiji po saradnji sa grupom “Ekatarina Velika” čiji je i bio poslednji menadžer početkom devedesetih godina i producirao je njihov album “Dum Dum”, dok ga Mitrovčani pamte kao osobu zahavljujući kojoj su Azra, Crvena jabuka, Vlatko Stefanovski, Josipa Lisac, kao i mnoga druga sada već legendarna imena muzičke scene gostovala u Sremskoj Mitrovici.

Karijeru je započeo upravo u Sremskoj Mitrovici gde je i rođen, a završio je u mestu u kojem je i preminuo, u Begradu. Radio je sa brojnim beogradskim bendovima, a u jednom periodu je bio menadžer i „Električnog orgazma“. Bio je i jedan od organizatora filma „Jaguarov skok“.

O njemu su se tokom čitavog života pričale razne priče, bio je okružen kontroverzom, imao je komplikovan privatan život, bio odbačen od sredine u kojoj je radio, označen kao nepoželjan od strane vršnjaka, uspešan i samotnjak.

Njegov uticaj i značaj za kulturnu scenu u Sremskoj Mitrovici osamdesetih godina bio je nemerljiv, a zašto ispričala je njegova nekadašnja saradnica, gopođa Dušanka Anojčić, koja je zajedno sa njim jedno vreme radila u tadašnjem sremskomitrovačkom Domu omladine 1. novembar, na čijem su čelu u nekom trenutku bili oboje.

„Dušan je kao oganizator Doma omladine pokrenuo mnoge dobre stvari u našem gradu. Formirao je likovni studio na čije čelo je postavio poznatog slikara Dragana Martinovića, pomogao je pri formiranju hora “Sirmium kantorum“ koji je stekao svetsku slavu i ujedno jedan je od kumova hora“, započinje priču Dušanka i dodaje da je on u velikoj meri i zaslužan za uspeh koji je hor postigao osvojivši prvu nagradu na jednom festivalu u Belgiji na kojem je učestovalo 116 horova iz Evrope i Amerike.

Bavio se organizacionim poslovima, dolazio je do adresa za svetske festivale i bez obzira što u to vreme nije govorio engleski jezik, svojim organizacionim sposobnostima Ercegovac je velika imena dovodio u Sremsku Mitrovicu, najbolji orkestri i grupe formirale su koncertni program Doma.

„Dule je jako vodio računa o svim detaljima i možda je upravo i time malo iritirao Mitrovčane, od kojih je ponekd bio i odbačen i koji često nisu imali razumevanja za njega. Rrazlikovao se od drugih, ali se razlikovao po dobru“, priča Dušanka.

Prema njenim rečima on je praktično diktirao muzičku kulturu u gradu. Imao je sluha šta ljudi žele da vide i čuju, pa je tako jednom godišnje na stadionu malih sportova organizovao i veliki koncert naredne muzike, a organizovao je i velike spektakle na Spomen grioblju. U to vreme memorijalne svečanosti na Spomen groblju razlikovale su se od današnjih, nije bilo parastosa, opela, sveća, bile su održavane priredbe komunističkog tipa. Te priredbe su koštale mnogo novca i on se fantastično baškario tu, vrhunski umetnici u ono vreme, vreme stare Jugoslavije su dolazili da učestvuju u tim programima i svi su voleli da dođu, jer su bili lepo plaćeni, ali i dočekani, ugošteni i ispraćeni. Probe za te svečanosti trajale po nedelju dana na tom terenu, gde su humke, to je bio praznik za Mitrovčane, koji su svaki dan sa svojim porodicama dolazili tu i uživali u probama“, nastavlja Dušanka.

Ercegovac se nije bavio samo tim, dovodio je i gostujuće predstave u mitrovačko pozorište, a likovne umetnike poput Mersada Berber u galeriju. Pomogao je i pri formiranju recitatorskog studija „Kaliopa“ koji je postizao velike uspehe, studija koji je imao svetskog prvaka u recitovanju poezije.

Međutim, sredina i pored svega toga nije imala razumevanja za njega, za njegove ambicije i način razmišljanja, tako da je prvu priliku koja mu se pružila da radi u Beogradu iskoristio i napustio Sremsku Mitrovicu.

„Možete samo da zamislite koliko je sredina bila nerazvijena kada su držali partijske sastanke i na njima komentarisali Duleta kao kauboja i zapadnjački orijentisanog“, kroz smeh se priseća Dušanka i dodaje da je bio zaista poseban.

Ona ga opisuje kao delikatanog i pažljivog organizatora, koji je o svakom umetniku koji je gostovao u Sremskoj Mitrovici vodio posebnu pažnju, kaže da je tih osamdesetih godina neprikosnoveno diktirao kulturni nivo sredine i podizao ga uvek za jednu stepenicu više, ali nažalost upravo ta sredina nije imala razumevanja za njega i često ga odbacivala.

„Vest o Dušanovoj smrti sam čula na ulici od saradnice koja je sa nama nekada u Domu radila i veoma me je rastužila, međutim smatram da je on u svom naumu uspeo, želeo je užasno skupe, lepe stvari, bogat život i uspeh, što je ostvario“, zaključuje Dušanka.

Dušan Ercegovac rođen je u Sremskoj Mitrovici 18. avgusta 1953. godine. Završio je gimnaziju u Sremskoj Mitrovici i upisao arhitekturu u Beogradu koju nikada nije završio. Umro je 17. maja ove godine.

You may also like