PLJAČKAJU nalazišta i u Sremskoj Mitrovici, nakit i drago kamenje završava na inostranim aukcijama

Od strane Ozon
0 komentar

Divlji kopači, ali i legalno registrovana udruženja arehologa i rendžera u Srbiji u pravoj su poteri za blagom. Pustoše sva arheološka nalazišta, iskopavaju drago kamenje, vredan nakit, posuđe pa i hrastovinu staru 1.000 godina što potom za velike pare prodaju na inostranim aukcijama.

Šema ilegalne trgovine arheološkim dobrom Srbije je veoma dobro organizovana, na šta upozorava Slaviša Perić, viši naučni saradnik Arheološkog instituta iz Beogradu. On još isitče da je teško pratiti koliko se godišnje iznese i uništi arheološkog blaga iz Srbije jer su divlji kopači stalni pratioci neolitskih naselja i antičkih lokaliteta.

Nalazišta koja su najčešće na udaru pljačkaša:
– Sremska Mitrovica
– Caričin grad
– Medvednjak kod Smederevske Palanke
– Šupsko kod Ćuprije
– Viminacijum (donedavno bio često na udaru, sada je bolje obezbeđen)
– Drenovac kod Paraćina
– Traga se i za blagom Nemanjića
– Antička i neolitska nalazišta u Srbiji na udaru su ovih kopača, među kojima prednjače legalno registrovani „Arheo amateri Srbije“ u iniformama koje su slične onim što nosi policija, odnosno, rendžeri i sa značkama „Arheološke čuvarske službe“ – upozorava Perić, koji se trenutno nalazi u Drenovcu kod Paraćina gde rukovodi radovima na ovdašnjem neolitskom lokalitetu.

Traže i blago Nemanjića

To je, kako ističe, prava potraga za zlatom i za njih je istinita i legendu o blagu Nemanjića, koji takođe, uporno pokušavaju da nađu.

– Imaju skupe i moderne aparate, određuju tačnu dubinu, poseduje detektore koji razvrstavaju gvožđe od zlata, a koji su nama državnim areholozima zabranjeni. Stalno obilaze nove lokalitete i cela Srbija je na udaru. Najviše ih zanimaju antički lokaliteti, gde iskopavaju vredan nakit, zlatne predmete, plemenite metale, drago kamenje… – kaže za „Blic onlajn“ Perić.

Kada su u pitanju neolitska nalazišta, prema njegovim rečima, traže figure žena različitih dimenzija.

– Ono što nema neku posebnu novčanu vrednost, uništavaju. Iskopavaju i hrastovinu iz rečnih korita staru hiljadu godina i prodaju je Švajcarcima kao suvo zlato za nameštaj – kaže Perić.

U Srbiji najmanja zarada u inostranstvu se samo dodaju nule…

Po njegovim saznanjima, ono što se u Srbji iskopa, smatra se pravom rukom, koja ujedno i najmanje zarađuje.

– Sve zavisi od stepena očuvanosti. Dalje, se ti predmeti prenose u Beč, pa u Cirih gde se uz odgovarajuće potvrde legalizuju. Nakon toga prodaju se u Engleskoj na aukcijama. Cena im vrtoglao raste, pa im se nule ne mogu prebrojati – ističe Perić.

„Prva ruka“ najjeftinija

Tako na primer, jedna rimska anfora, koju su izvadili iz reke, prodata je za oko pet hiljada evra. To je cena za prvu ruku. Slično se desilo i sa vinčanskom figurinom, prepoznatljivom u arheološkom svetu, koja je prodata za dve do tri hiljade evra.

– Ovo je ozbiljan problem, ne samo naše države nego i celog ovog prostora. Slično se dešava u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, nešto manje u BiH, ali Srbija je veoma zahvaćena. Oni, pod plaštem zaštitnika, ustvari plajčkaju arheološka dobra Srbije, pronađene predmete prodaju u inostranstvu, a one bezvredne daju našim muzejima. Pljačkaju nalazišta u Sremskoj Mitrovici, Caričinom gradu, a u Viminacijum su do skoro, pa je sada postoji bolje obezbeđenje. Od neolitskih naselja kopaju u Medvednjaku kod Smederevske Palanke, u Šupskom kod Ćuprije – navodi Perić.

Pljačkaši kao inspektori

On objašnjava da su ta udruženja legalno registrovano kao arheloška i njihov delokrug nadležnosti je takav da mogu, maltene da i državnim arheolozima dođu u inspekciju.

– Neko ih je registrovao, a da nije pročitao šta oni mogu da rade. Arheološka iskopavanja po Zakonu o kulturnim dobrima mogu vršiti samo državne institucije, muzeji, instituti, Zavodi za zaštitu spomenika kulture. Kod nas je to, nažalost, do te mere degradirano da te grupe, u kojima nema arheologa, mogu da idu ispred muzeja, instituta, zavoda, da kopaju… – naglašava Perić.

Ministarstvo kulture da reaguje

On kaže da svi beže od toga da pokrenu odgovornost onih koji su registrovali takva udruženja, koja su nabavila uniforme slične policijskim i rendžerskim i ponašaju se kao rendžeri.

– To što te grupe rade u ovom sistemu, u zakonodavstvu ove države ne postoji. Oni pod plaštom zaštitnika ustvari pljačkaju arheološka dobra. U ovoj državi je mnogo problema i ovakve stvari se guraju u starnu, a defitivno će se morati preseći taj nelegalni posao. To treba da uradi Ministarstvo kulture i informisanja u čijoj je nadložnosti čuvanje i zaštita istorijskih i kulturnih dobara – ističe Perić.

„Arheo amateri“: Otpužbe su besmisilica

Predsednik Udruženja „Arheo amateri Srbije“ Aleksandar Vukadinović odbacio je optužbe Perića za koje je rekao da su besmislice.

Prema njegovim rečima, ova organizacija, koja broji oko hiljadu članova, bavi se proučavanjem, edukacijom, istraživanjem i zaštitom kulturno-istorijske baštine. Navodi da sarađuju sa brojnim državnim institucijama.

– To su paušalne optužbe u kojima se mi ne prepoznajemo. Da imamo bilo kakva saznanja o zloupotrebama, prvi bismo podneli tužbu protziv naših članova koji u tome učestvuju. Ne možemo da garantujemo za svakog člana udruženja, ali za šest godina koliko postojimo nismo imali nijednu prijavu, niti bilo kakav problem – kaže Vukadinović, koga smo zatekli na lokalitetu kod manastira Borač u gružanskom kraju.

Arheolozi muljaju

On je optužio grupu arheologa da dobijaju projekte za najznačajnija arheološka nalazišta, ali da u tim poslovima „ima puno mutnih radnji“.

– Pouzdano znamo da su na lokalitetu Kafilerija između Jagodine i Paraćina izvađene ogromne ostave rimskog novca, a ništa od toga nije prijavljeno. Ima toga još. Neke slučajeve smo prijavljivali nadležnim organima i institucijama i po našim prijavama su pokrenuti postupci – kaže Vukadinović.

Organizacija je, kako kaže, osnovala arheološko-čuvarsku službu koja nadležnim institucijama prijavljuje nezakonita iskopavanja. Zahvaljujući tim prijavama bile su uhvaćene grupe mešetara.

Izvor Blic

Možda Vam se svidi i