FASADE na Žitnom trgu: ŠTA DALJE?

Sremska Mitrovica – Kako je mitrovački Žitni trg proglašen za kulturno dobro, a za spomenike kulture većina objekata koji ga okružuju i čine, sve češće se Sremska Mitrovica upoređuje sa drugim gradovima slične kulturne istorije i postavlja se pitanje zašto staro jezgro Grada ne izgleda kako zaslužuje.

Prema rečima direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Ljubiše Šulaje problemi su uglavnom administrativne prirode, i kada postoji obostrana volja rekonstrukcija fasada bude i više nego uspešna:”Najčešći razlog koji stoji na putu obnavljanja fasada na Žitnom trgu su nerešeni imovinsko-pravni odnosi i veliki broj suvlasnika. Tada postoji želja da se uradi nešto, ali ne i mogućnost dogovora ko će i koji deo da uradi. Drugi najčešći razlog je loša finansijska situacija”, ističe Šulaja navodeći da ipak ima i sve više svetlih primera u celoj Mitrovici, a posebno u starom gradskom jezgru.

DSC_0510

Objekti koji su u vlasništvu Grada su u potpunosti rekonstruisani, i postoji nada da će oni pokrenuti i privatne vlasnike objekata u tom delu Mitrovice da krenu sa vraćanjem starog izgleda, reči su direktora Zavoda za zaštitu spomenika.

Prema njegovim rečima, meštani koji se Zavodu žale na prodaju i zakup tih objekata, i otvaranje lokala u njima nisu do kraja upućeni u ovlašćenja koja Zavod ima:”Mi kao institucija imamo prvo obavezu da štitimo izgled i strukturu objekata koji su proglašeni za spomenike kulture. Nikakvo značenje nema da li će taj objekat posedovati jedna ili druga osoba, ali ako će komercijalizacija doneti dobro toj zgradi i ako će tako pre doći do vraćanja prvobitnog izgleda, onda je sve i više nego jasno”, kaže Šulaja navodeći da su ovlašćenja samo u okviru pravljenja projekata po kojem bi se rekonstruisale fasade, a nikako u vidu naredbi i davanja obaveza vlasnicima, pogotovo isključujući sankcionisanje onih koji nisu u mogućnosti da obnove svoje kuće.

DSC_0507

Na to bi se vrlo lako mogli nadovezati i primeri dve kuće u jezgru Iriga koje su bile zaštićene kao spomenici kulture, ali u njima niko nije živeo niti su služile kao poslovni prostor, te su propadale, a u jednom trenutku se i srušile same od sebe. Šulaja to opisuje kao nerazumevanje sadašnjosti i vremena u kojem živimo:”Moramo što pre shvatiti vreme u kojem živimo i dati tim objektima priliku da budu održivi, prazni nam ništa ne znače i to obično vodi lošem stanju i propadanju”, jasan je direktor mitrovačkog Zavoda napominjući da je, dokle god postoje ti objekti i dokumentacija postoje, moguće vratiti prvobitni izgled, bez izloga i dodatnih ulaza.

DSC_0506

S tim u vezi došlo se i do teme potpunog vraćanja izgleda trga u vreme kada je većina objekata na njemu izgrađena, o čemu se govorilo u gradu. Prema Šulajinim rečima, međutim, to ne bi imalo smisla raditi, ali da postoji plan koji bi sačuvao ono što nam je ostalo, ali i modernizovati ono što mitrovačko staro gradsko jezgro ima da ponudi:”Bilo bi suludo rekonstruisati sve i vratiti ga nekoliko vekova unazad. To bi podrazumevalo i kaldrmu i pijacu umesto iskopina. Mi, naprotiv, imamo plan da sačuvamo ovo što trenutno imamo, obnovimo šta možemo, a iskopine kao centralno mesto tog trga predstavimo u sasvim novom svetlu”, kaže Šulaja i objašnjava da ideja i projekat kojim bi se apliciralo za sredstva kod Ministarstva kulture već postoje, i da savremeni izgled “starog dobrog Žitnog trga” nije tako daleko kao što izgleda”, kaže on i dodaje da bi se time dobilo na razvoju turizma, ali i na novom šetalištu koje bi imalo nešto novo da ponudi.

You May Also Like