Dejan Parmaković iz Noćaja: Velika muka, ali može da se zaradi

Od strane Ozon
0 komentar

Parmaković Dejan iz Noćaja mlečnim govedarstvom počeo je da se bavi pre dve godine, pre toga on se bavio stočarstvom i ratarstvom, a nabavka krava ideja je njegovog sina.

„Moj sin je imao ideju da nabavimo krave, on je ovim poslom hteo da se bavi, ali na moju veliku žalost vrlo brzo je odustao i sve je spalo na mene“, započinje Dejan i na samom početku priče naglašava da nikada pre toga on nije imao krave, a da sada hteo ili ne dva puta dnevno, ujutru i uveče svakodnevno muze preko 35 krava.

Da nije oduševljen ovim poslom Dejan to ne krije, ali isto tako ne krije i da može lepo da se zaradi.
„Kada smo se sin i ja već odlučili za krave uvezli smo 30 kvalitetnih priplodnih junica iz Austrije. To je bila jako velika investicija, negde oko 70.000 evra nam je za taj uvoz bilo potrebno, tako da smo podigli kredit u banci koji još uvek otplaćujemo. Zarade ima, ali koja je prava videćemo tek kada kredit isplatimo”, objašnjava Dejan.

krave1

Većina krava u njegovim štalama su simentalke, mada ima i pokoju crnu kravu. Sve one ukupno dnevno svakog dana daju oko 500 litara mleka. Cena po kojoj Dejan prodaje litar se kreće oko 32, 33 dinara i plus dobija i takozvanu premiju.

Plasman mleka od samog početka bavljenja ovim poslom Dejan na veliku sreću ima, pa tako otkako je počeo da drži krave svo mleko prodaje Imleku.

“Relativno zadovoljan sam saradnjom koju imam sa Imlekom, odnosno mogu da kažem da sam više zadovoljan nego nezadovoljan, najvažnije je da ja imam siguran plasman, a sada cena kako kad, ima tu i premija i može da se lepo zaradi”, priča Dejan.

Hranu za krave ne kupuje jer ima svoje zemlje, a nešto obrađuje i pod kirijom, tako skoro sve što mu treba od hrane za krave sam proizvede.

“ Zemlje imam nešto svoje, nešto obrađujem pod kirijom, uglavnom bude hrane, što zafali onda se kupi, premikse svakako kupujem. Ove godine nemam bojazni da će mi nešto od hrane biti u manjku, obezbedio sam sve na vreme i u dovoljnim količinama”, kaže Dejan.

Što se tiče posla oko krava njega ima puno svakog dana, kao i mnogi drugi poljoprivrednici ni on nema slobodnog dana, a radno vreme je 24 sata. Osim muže krava za koju mu je po dva puta dnevno potrebno između dva i tri sata, krave treba nahraniti, a zatim i održavati i higijenu u štalama. Dežurstva kada se krave tele su uobičajena stvar, tako da se često dešava da je u štali i iza ponoći. Mehanizaciju potrebnu ima, naravno uvek bi moglo biti je još i modernije, ali za sada se snalazi, ono što mu manjka je prostor.

Na pitanje šta je specifično za ovaj posao, Dejan kroz smeh kaže, da možda nije samo za ovaj posao to specifično, ali je vrlo karakteristično, a to je da je praćen sa dosta brige i nervioze.

“Sa kravama uvek ima nešto, sterilitet nam je na primer veliki problem, pa razne bolesti, pa moram baš dobru higijenu da održavam da im se vimena ne upale, zaista je teško izboriti se sa svim tim. Meni nije teško da radim, ali stres i nervoza me ubiše”, iskren je Dejan.

Što se planovi za budućnost tiče, Dejan neće puno i daleko da ulazi u to, jedino bi voleo da se dobro i fizički i psihički odmori.

“Posao kao posao nije loš, ima tu novca, može da se zaradi, ali su zaista velika odricanja, velika muka i briga, mislim da nije to vredno toga. Stalno ima nekakvih problema, oscilacija, zdravlje je najvažnije, a imam osećaj da ga ovde gubim. Recimo kada je zimski period meni su ruke po dva sata, ujutru i uveče u vodi, ne znam da li je gore kada je voda hladna ili topla. Bude jako hladno, vrata od štale ne mogu da zatvorim jer se stvara amonijak, pa je rizik preveliki. Preko leta je opet pakleno vruće i ne može se disati”, objašnjava Dejan i za sam kraj dodaje da upoređujući sa svinjarstviom i ratarstvom u takozvanom mlečnom govedrastvu možda ipak ima više novca, ali napominje da svakako ima i više muke.

You may also like