Danas je Svetski dan borbe protiv moždanog udara

Moždani udar (MU) je jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u svetu.
Postoj velike razlike u incidenciji, prevalenciji i mortalitetu između istočnih i zapadnih zemalja Evrope. Moždani udar je u isto vreme drugi najčešći uzrok demencije, najčešći uzrok epilepsije u starijih i čest uzrok depresije.

U Srbiji svake godine više od 25.000 ljudi doživi moždani udar, pokazuje zvanična statistika! Prema medicinskim podacima, svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a svakih 60 neko umre od nastalih neuroloških posledica. Najstrašnije je, upozoravaju stručnjaci, što šlog sve više pogađa mlade ljude i što svaki peti oboleli ima manje od 40 godina!

194

Posle ishemijskih bolesti srca u našoj zemlji najviše se oboleva od cerebrovaskularnih bolesti. Od bolesti srca više stradaju muškarci, a moždani udar je izraženiji kod žena.

Faktori rizika i sprečavanje moždanog udara:
1. Faktori na koje se ne može uticati:
– pol – muškarci češće obolevaju od žena, ali je smrtnost veća kod žena;
– starost – broj obolelih od moždanog udara raste sa godinama starosti;
– rasa i etnička pripadnost – češće javljanje kod pripadnika crne rase;
– nasledni – udruženo dejstvo genetskih faktora, faktora sredine i stila života.

2. Faktori na koje se može uticati:
– Povišen krvni pritisak – tri puta povećava rizik za nastanak moždanog udara. Održavanje normalnih vrednosti krvnog pritiska (do 140/90mmHg) smanjuje rizik za oko 40%.
– Šećerna bolest – moždani udar se dva puta češće javlja kod osoba sa ovom bolešću u odnosu na one sa normalnim vrednostima šećera u krvi.
– Pušenje cigareta – povećava rizik za 50% u svim starosnim grupama. Rizik je dva puta veći kod strasnih pušača od onih koji povremeno puše. Prekid pušenja vraća rizik na uobičajeni tek posle 2 do 5 godina.
– Poremećaj masti u krvi – korekcija ovog poremećaja, promenom načina ishrane i/ili lekovima smanjuje rizik od nastanka moždanog udara i do 30%.
– Kardiološki poremećaji – fibrilacija pretkomora, akutni infarkt srca, dilatativna kardiomiopatija, bolesti srčanih zalistaka, endokarditis i defekti na srčanim pregradama uzrok su 1/5 ishemijskih moždanih udara.
– Gojaznost – povećava rizik za moždani udar, ali je često udružena sa šećernom bolesti, povišenim krvnim pritiskom, povišenim vrednostima masti u krvi i češća je kod starijih ljudi.
– Fizička neaktivnost – aktivno vežbanje je udruženo sa smanjenjem rizika od moždanog udara. Preporuka je svakodnevna šetnja u trajanju od 30 minuta.
– Način ishrane – pravilna ishrana sa najmanje pet obroka koji sadrže voće i povrće, integralne žitarice, nezasićene masti i omega3-masne kiseline, riba najmanje jednom nedeljno i dijeta sa malo soli smanjuje rizik od nastanka moždanog udara.
– Zloupotreba alkohola – osobe koje prekomerno piju alkoholna pića su u povećanom riziku za moždani udar. Međutim, uzimanje 1 do 2 pića dnevno smanjuje rizik od moždanog udara (poželjna je čaša crnog vina dnevno).
– Metaboličke bolesti (npr. hiperhomocisteinemija) – uzrok je smanjeno unošenje ili resorpcija vitamina B12 i folne kiseline i takvi bolesnici su u povećanom riziku za nastanak moždanog udara.
– Supstituciona terapija hormonima i upotreba oralnih kontraceptiva – povećava rizik, te se njihova upotreba ne savetuje ukoliko već postoje drugi faktori.

Prema mehanizmu nastanka moždani udari se dele na:
– ishemijski moždani udar (IMU), koji je posledica okluzije (zapušenja) krvnog suda trombom ili embolusom (ugruškom koji je stvoren na nekom drugom mestu i krvotokom dospe do mozga). On je češći i javlja se u oko 75-80% bolesnika.
– hemoragijski moždani udar (HMU – krvarenje unutar ili oko mozga) je posledica rupture (prskanja) krvnog suda, i javlja se u 20-25% bolesnika, kao intracerebralna hemoragija – ICH i subaranoidalna hemoragija – SAH.

Simptomi i dijagnoza:
Brza dijagnoza i adekvatna terapija su ključ za smanjenje smrtnosti i povećanje šanse zaoporavak posle moždanog udara. Najvažnije je prepoznavanje simptoma od strane pacijenta ili familije i hitno pozivanje službe hitne medicinske pomoći.

Simptomi koji ukazuju na moždani udar:
– iznenadna slabost, oduzetost i/ ili utrnulost jedne polovine tela (lice, ruka, noga);
– iznenadna konfuznost, uz govorne smetnje, otežano izgovaranje i/ili razumevanje tuđeg govora;
– iznenadne smetnje vida na jednom ili oba oka;
– iznenadne teškoće u hodu, vrtoglavica, gubitak ravnoteže, koordinacije;
– naglo nastala glavobolja, za koju se ne zna uzrok, najčešće praćena i mučninom.

U svetu se koristi test koji omogućava brzu orijentaciju da li se eventualno radi o moždanom udaru. On obuhvata sledeća pitanja:
– Da li vam je hod promenjen?
– Da li vam se lice iskrivilo?
– Da li imate slabost ruke?
– Da li vam je noga slabija?
– Da li imate smetnje sa govorom?

Terapija
Akutni moždani udar je hitno stanje koje zahteva i brzu primenu odgovarajuće terapije.Današnja medicina, kako u svetu tako i u našoj zemlji, pruža mogućnost savremenog lečenja svim bolesnicima koji dođu u prva tri (eventualno 4.5) sata od početka bolesti. Fibinolitička terpija omogućava razgradnju tromba i ponovno uspostavljanje prolaznosti krvnog suda. NJena primena pod strogim indikacijama ima povoljan efekat na tok bolesti i ovi bolesnici imaju 30% veću šansu da posle 3 meseca budu bez ili sa minimalnim neurološkim oštećenjem. Međutim, ova terapija povećava rizik za naknadnu pojavu moždanog krvavljenja koje može ugroziti život bolesnika, ali sama terapija ne povećava smrtnost bolesnika u odnosu na one koji tu terapiju nisu primili.

U Opštoj Bolnici u Sremskoj Mitrovici, svi lekari specijalisti neurologije su obučeni za davanje trombolitičke terapije kao i grupa medicinskih sestara i tehničara.

Davanje trombolitičke terapije u mitrovačkoj bolnici trenutno nije moguće zbog nedostatka potrebne aparature, čija nabavka je u planu za 2017 godinu. Svi pacijent koji imaju indikacije za davanje tromolitičke terapije upućuju na Klinike za Neurologiju u Beogradu i Novom Sadu da bi dobili ovu terapiju.

Pored fibrinolitičke terapije, u akutnoj fazi moždanog udara primenjuje se i antitrombotička terapija (antiagregaciona i antikoagulantna). Antiagregaciona terapija se primenjuje u cilju sprečavanja ponovnog stvaranja tromba, dok se bolesnici kod kojih je tromb dospeo sa nekog udaljenog mesta (srca, pluća, velikih krvnih sudova,) leče antikoagulantnom terapijom.
U akutnu terapiju se ubraja i terapija koja deluje na smanjenje otoka mozga, a u toj grupi lekova su: manitol, diuretici, hiperventilacija, kao i neurohirurške intervencije.
Rehabilitacija

Rehabilitacija je složen proces osposobljavanja za samostalan rad i život osoba koje su potpuno ili delimično izgubile svoju radnu sposobnost.

Rehabilitacija obuhvata negu i sprovođenje fizikalnog tretmana, čija rana primena sprečava pojavu rana na koži od ležanja, pojavu kontraktura i osteoporoze, zapaljenje pluća i urinarnog sistema, duboke venske tromboze i plućne embolije, opstipacije, a za konačan cilj ima funkcionalno osposobljavanje bolesnika u najvećoj mogućoj meri.

Izvor: obsm.rs
Načelnik Službe neurologije,
Marina Đurić Budimirović, spec.neurologije

You May Also Like