Hrišćanski svet danas slavi ljubav – pravoslavci većinom obeležavaju vetog Trifuna – zaštitnika vina, vinograda i vinove loze, zaštitnika poljskih useva i zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, dok katolici slave Svetog Valentina, zaštitnika zaljubljenih.
Današnji dan naziva se i Dan zaljubljenih, a mnogi će ga proslaviti uz vino – piće za koje se često zna reći da je „piće ljubavi“.

Nasuprot onome sto se danas misli, Dan zaljubljenih je zapravo prastari praznik – 14. februar stari Rimljani su slavili boga Fauna, zaštitnika pastira.

Faun i Valentin

Pri tome bi kao blagoslov za srećnu i bogatu ljubav zaljubljeni par prskali krvlju žrtvenog jareta. U hrisćanskoj epohi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. Kada je imperator Klaudijus II odlučio da su neoženjeni muskarci bolji vojnici od onih koji imaju žene i porodicu, zabranio je brak mladim muskarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici.

Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom čini imperator, pa je rešio da i pored svega nastavi da venčava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine nove ere. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarovoj ćerki – u pismu je bio žuti šafran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplini koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Od tada potiče poznata tradicija da muškarci pišu ženama slatke poruke.

Poreklo praznika je možda ipak obavijeno velom tajni, ali to ne sprečava ljude da veruju da je Valentin bio heroj, jedna jako značajna, i iznad svega, romantična figura.

S pojavom zapadne mode kod nas je opšte prihvaćeno slavlje Dana zaljubljenih, dakako najpopularniji je medju mladim ljudima od 17-e do 25-e godine, izuzetnu važnost mu pridaju i mladi parovi kojima ima gotovo isti status kao godišnjica, oni preko 35. godina ga smatraju neinteresantnom novatarijom. Najčešce se poklanja cveće, i to ruže, kažu da je prodaja i do tri puta veća ovaj dan, potom bobonjere, plišane igračke, kozmetika, neki se odlučuju da svoju voljenu zaprose baš na ovaj dan…

Sv. Trifun

U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.

Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.

Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.

Svake godine 14. februar, među pravoslavnim Srbima, slavi se kao dan Sv. Trifuna. Veruje se da Sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik jer je Sv. Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara.

Negde, u nekim krajevima, ga zovu Sveti Tripun, Zarezojlo, Zarezan ili Orezač. Na taj dan, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika, vinogradari po prvi put u novoj kalendarskoj godini, odlaze u vinograd i počinju da orezuju lozu u svojim vinogradima. “Valja se” da se na dan Sv Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu Veruje se i da Sv Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Veruje se i da sa ovim danom počinje proleće, da se budi priroda i ljubav kod ljudi. Ako na Sv Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.. U narodu je za Trivundan vezano mnoštvo raznih običaja i priča. Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II) iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan “susreta” zime i proleća kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.