Banke su snizile cenu stambenih kredita, ali to nije uticalo na kupovinu nekretnina. Građani zbog malih zarada ne mogu da priušte otplatu pozajmica za kupovinu stanova ni sa kamatom od 4,20 do 4,50 odsto.

Subvencionisanih stambenih kredita koji su bili povoljniji više nema, a banke sada jedino mogu da ponude svoje komercijalne zajmove kako za kupovinu novih, tako i za stare stanove. Pojedine banke imaju u ponudi i stanove čiju izgradnju finansiraju.

Prateći troškovi ovih pozajmica su i dalje visoki, naročito posle povećanje naknade za usluge notara, što dodatno otežava plasman ovih pozajmica.

Udruženje banaka Srbije je, kako bi građani imali jasan uvid u troškove stambenih zajmova, sačinilo reprezentativan primer stambenog kredita kog treba da se pridržavaju sve banke koje odobravaju ovaj zajam. I dalje je potrebno učešće od 20 odsto, osiguranje kod Nacionalne korporacije, životno osiguranje.

Kada se sve naknade saberu, za stambeni kredit od 30.000 evra potrebno je pored učešća od 6.000 evra izdvojiti još oko 1.580 evra. Ovi troškovi ne smeju da se razlikuju kod banaka. One jedino mogu da imaju različite kamate.
Jedinstven reprezentativni primer je utvrđen samo kod stambenih kredita, jer kod te vrste kredita postoji najveći broj troškova koji padaju na teret korisnika, a na koje banka ne može da utiče niti su joj poznati u trenutku davanja ponude, a ti troškovi mogu značajno da utiču na visinu EKS.

Reprezentativni primer za stambene kredite je jedinstven za celu teritoriju Srbije, bez obzira na različite troškove po regionima.