Građanima koji su se zadužili kod banaka sve je teže da ispunjavaju obaveze. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije pokazju da je sve više onih koji ni nakon 60 dana od dospeća rate ne mogu da ispune preuzete obaveze.

Tako je krajem avgusta docnja kod stanovništva iznosila 6,1 odsto, a prošlog meseca 6,8. Kako raste neizmirivanje obaveza, raste i nezadovoljstvo. Koliko su klijenti bili nezadovoljni, govori to što su se na rad banaka žalili Centru Narodne banke Srbije za zaštitu korisnika finansijskih usluga.
Na rad banka stiglo je 995 žalbi za prvo pola godine, a u ukupnom broju prigovora banke učestvuju s 86,1 odsto. Ostatak su podelila društva za osiguranje, upravljanje penzionim fondovima i davaoci lizinga.
U prvih šest meseci ove godine korisnici su na rad banka uputili 7,2 odsto više primedbi nego u istom periodu lane. Najviše prigovora bilo je vezano za kredite – 370.

Najveća je muka sa stambenim kreditima: tu je zabeleženo 132 zalbi. Slede najpopularniji, gotovinski zajmovi s 99 prigovora građana. Kod tekućih računa bilo je 116 primedbi a kod kreditnih kartica 63.

Klijenti su se bankama najviše obraćali zbog naknada za plaćanje tekućih računa – najčešće kada su ti troškovi povećavani bez pismene saglasnosti klijenta, a nisu prethodno bili regulisani ugovorom o otvaranju računa.Visina zatezne kamate koja se primenjuje u slučaju docnje dužnika takođe je često bila predmet prigovora.

Devizni kurs je takođe bio predmet interesovanja klijenata. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predvideo je da se kredit klijentu odobrava i „pušta“ po istom kursu. Tako nije bilo pre donošenja tog zakona 2008. godine. Sada se klijenti žale jer im je kredit, koji je indeksiran pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti, stavljen na raspolaganje po nižem kursu a vraćaju ga po višem.
Građani su se žalili i zbog nemogućnosit da refinansiraju obaveze. U toj oblasti se najviše radilo o potraživanjima indeksiranim u švajcarskim francima. Tu su zatim zahtevi za vraćanje sredstava, koje su banke obračunale pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga a on ih je obuhvatio i regulisao.

Nisu samo neposredni korisnici kredita imali primedbi već i žiranti. Oni su se žalili na to kako banke primenjuju stavke ugovora u odnosu na uslove pod kojima su preuzeli obavezu. Primedbi je bilo i zbog toga što su banke neblagovremeno obaveštavale žiranta o neizmirivanju obaveze glavnog dužnika i da će morati da preume obavezu za koju je postpisao. Primedbi je bilo i zbog nemogućnosti da se žirant zameni.

Sve to govori da klijenti često ne pročitaju ugovor pre nego što ga prihvate, odnosno potpišu. Kada su nezadovoljni uslugom koju su dobili, odmah se obraćaju Narodnoj banci, a trebalo bi prvo da se jave banci s kojom su imali problem. Centar NBS-a onda takva obaveštenja klasifikuje kao preuranjena, a takvih je u prvom polugođu bilo 360 kod banaka. Strane treba da kontaktiraju Centar tek kada ne postignu dogovor.

Kada sve ide po proceduri a strane ne nađu rešenje, NBS i Centar organizuju medijaciju, odnosno posredovanje, ne bi li pomogli obema stranama da prevaziđu problem.

Od početka januara do kraja juna bilo ih je 49, a u 39 odsto slučajeva je postignut dogovor.
Izvor: Dnevnik

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga – LINK