Sremska Mitrovica – Obeležavanje 100 godina elektrifikacije održano je u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici.
Jubilej je obeležen pred punom salom Muzeja uz priču o elektrifikaciji Sremske Mitrovice koja je u slikama prikazana na video bimu.
Prisutne su pozdravili predsednik Skupštine grada Sremska Mitrovica, Milan Kovačević i predstavnik Elektrodistribucije Sremska Mitrovice, direktor dipl.el.inž. Đorđa Faora.
“ Želim da se zahvalim uvaženom domaćinu, Muzeju Srema, na gostoprimstvu, i prilici da ovaj CD sa obeležavanja, za nas istorijskog jubileja, od sutra uvrsti u riznicu svojih dragocenosti. Zahvaljujem se učesnicima koji su svojim umećima i znanjima doprineli da se dočaraju aktivnosti i okolnosti koje su pratile elektrifikaciju grada,“ rekao je Faor
Muzička škola „Petar Krančević“ dala je svoj doprinos u obeležavanju stogodišnjice. Tokom manifestacije gosti su slušali učenike muzičke škole.
Kroz istoriju, od dana kada je prba električna sijalica zasvetlela u gradu, zvanice i posetioce obeležavanja jubileja proveli su voditeljka Ljiljana Janković i glumc Aleksandar Krstajić.
Marta meseca 1913. puštena je u rad prva električna centrala u Sremskoj Mitrovici i zasvetlela prva sijalica u gradu na Savi. Tadašnja centrala centrala, nazvana je „Munjara“.
Po ugledu na Zemun i Novi Sad, godine 1909. počeli su prvi razgovori o izgradnji elektrane u Sremskoj Mitrovici. Na samom početku, naredne 1910. godine, formirano je Deoničarsko društvo za izvođenje električnog osvetljenja. Ono je ponudilo svoje usluge i pripremilo koncept ponude za izgradnju centrale u Sremskoj Mitrovici. Tadašnja opštinska vlast – Gradsko zastupstvo – razmatralo je 26. januara 1910. koncept ponude i, uz prethodno mišljenje Gospodarskog odbora za političko-pravna pitanja, jednoglasno zaključila da se ponuda za izvođenje električnog osvetljenja u Sremskoj Mitrovici prihvata u načelu kao osnova za dalje pregovore.
Za izgradnju centrale ponuđeno je i zemljište na obali Save. Takođe, ponuđeno je da se nađe rešenje za uvođenje zajedničkog osvetljenja za Sremsku Mitrovicu i trgovište Rumu.
Gradsko zastupstvo, na sednici održanoj 24. marta 1911. godine, odlučuje da posao poveri Deoničarskom društvu za električna i prometna preduzeća sa sedištem u Budimpešti. Ugovor su potpisali gradski zastupnici Mihailo Vajs i Velimir Radak. Ugovor je zaključen na 50 godina. Opština je ustupila koncesionaru zemljište („preko pruge“), a koncesionar se obavezao da pored elektrane izgradi i visokonaponsku i niskonaponsku mrežu u ugovorenom roku od 18, odnosno 24 meseca. Elektrana je izgrađena i puštena u rad marta 1913. godine.
U Elektranu su ugrađena dva dizel motora (280 konja), generator (480 kilovat časova) sa razvodnim postrojenjem u zgradi.
Iako se nalazimo u modernom dobu, električna energija ostaje značajan izvor pokretačke energije u industriji i našem svakodnevnom životu. Adekvatna zamena za nju još uvek nije pronađena, šta više ide se u njenu implementaciju na polju gde su primat imala fosilna goriva. Sva je prilika da ce zbog svojih pogodnosti još dugo u budućnosti biti energija bez koje nećemo moći da funkcionišemo.
