Sremska Mitrovica – Putnici u Železničkom saobraćaju neće skoro dočekati komforniji, redovniji i brži prevoz . Nema volje da železnica dobije konkurenciju.

Važeći Zakon o železnici daje mogućnost privatnim prevoznicima da svojim kompozicijama krstare prugama Srbije, ali samo na papiru, pošto je u praksi „rampa“ ipak spuštena. Razlog leži u tome što propisima nisu jasno definisane procedure, što upravljač infrastrukturom nije izdavao trase u zakup, nije imao ni cenovnik, a uz sve to nije bilo ni političke volje da „Železnice Srbije“ dobiju konkurenciju, odnosno da se sprovedu radikalnije reforme u ovom javnom preduzeću.

Sada volje ima, ali s obzirom na to da postoji mogućnost da novi zakon o železnici neće biti usvojen u mandatu ove vlade, još dugo će putnici biti usmereni samo na usluge, koje im već decenijama pruža državni prevoznik.

I dok za teretni saobraćaj bar ima zainteresovanih prevoznika, već su izdate licence i sertifikati o bezbednosti, za putnički nema ni toga. Teretni saobraćaj je profitabilan, a putnički je više javna usluga građanima nego posao, koji donosi zaradu

„Železnički putnički saobraćaj zahteva ogromna ulaganja, a cene karata su veoma niske“, kaže za Slobodan Rosić, direktor Direkcije za železnicu. „Jedan moderan putnički vagon košta milion evra, a i u eksploataciji su veliki izdaci. Sve to od prodaje karata ne može da se namiri. Putnički servis je senzitivniji i po pitanju osoblja koje radi, bezbednosti“.

Da bi bilo koji privatnik ušao u tu priču mora da postoji jasno definisan sektor i utvrđena pravila koja se neće često menjati. Dakle, država mora da garantuje dugoročnu sigurnost operaterima.

Srbija je u prethodnom periodu imala železnicu kojoj država daje novac, ali je posmatra kao nužno zlo. Subvencija nije bila definisana, niti je bila u vezi sa uslugom koju železnica pruža.

„Predlogom zakona koji je u skupštinskoj proceduri država finansira isključivo infrastrukturu i javni prevoz, i to na bazi ugovora“ ističe Rosić. „Novac koji će operateri dobijati za obavezu javnog prevoza zavisi od broja vozova, ali i kvaliteta usluge. To znači da će „Železnice Srbije“, kao trenutno jedini operater u putničkom saobraćaju, biti prinuđene da prevoz obavljaju bez kašnjenja, da ne otkazuju linije, jer koliko vozova imaju toliko će para i dobijati. Sledeći korak je da država napravi jasna pravila igre, a zakon svim operaterima garantuje ravnopravnost. Da i u ovim uslovima kada je infrastruktura u veoma lošem stanju železnički saobraćaj može odlično da funkcioniše pokazuje primer „BG voza“.

Železnica je izgubila neke pravce i nikada neće na njima povratiti primat u odnosu na drumski prevoz, ali zato linije Beograd – Bar, Beograd – Novi Sad i Beograd – Zagreb imaju veliki potencijal, uz mora se priznati neophodna ulaganja u infrastrukturu.