Sremska Mitrovica – Majkl Džefri Džordan, kralj košarke, čovek koji je širom planete promenio granice sporta i uveo u svet lopte pojam marketinga.
Džordan je bio planetarna atrakcija zbog kojeg su mnogi ljudi zavoleli košarku, počeli da gledaju NBA ligu sa još većom strasti.
Majkl je bio primer onoga što nazivamo najbolji od najboljih, kao vanzemaljac koji je sišao među smrtnike sporta.
Kako nastaju vanzemaljci, kako nastaje Džordan, kako nastaju najbolji?
Faktor broj jedan zove se talenat. Njega imaju mnogi ali retko ko ga ostvari i pretvori iz potencijala u stvarnost.
Faktor broj dva je upornost. Upornost je mnogo ređa, zapravo nju imaju retki sportisti koji su sport stavili ispred svega u životu. Trening ispred svadbi, rodjendana, žurki, provoda…
Neki veliki sportisti nisu bili toliko uporni ali su imali SREĆU da u pravom trenutku budu na pravom mestu. Bez faktora sreće nema uspeha u sportu.
Postoje mnogi uporni talenti koji nisu uspeli da postanu vrhunski sportisti jer nisu imali trenera koji bi u najranijem dobu učinio da zavole sport. Trener je izuzetno bitan, posebno u prvim godinama sportskog odrastanja.
Danas su te granice kada se ulazi u sport pomerene na dole i deca vrlo rano kreću sa takmičarskim procesom. To bi trebala da bude ogromna prednost ali svakodnevni život pokazuje da to baš i nije tako. Dok ne postanu seniori i postanu najbolji od najboljih mnogi se izgube u moru povreda ili zasićenja.
Šta je razlog ove čudne pojave?
Zasićenost i preforsiranost
Imao sam priliku da sa Danetom Koricom , velikim imenom sporta sa naših prostora, razgovaram na ovu temu. Njegovo mišljenje bilo je zasnovano na dugogodišnjem praćenju atletičara u mlađim selekcijama, njihovog razvoja i rezultata. Mnogi su nestali pre nego što su postali seniori. Danetov zaključak je bio vezan za preforsiranost dece. Bili su ubijeni ambicijama svojih trenera i roditelja.
Drugi primer mi se nametnuo posmatranjem borilačkih veština. Nekada sam mislio da kod boraca ne postoje seniorske kategorije jer ih nisam sretao. Postoje, ali su retki oni koji ostanu. Posle silnih gomila medalja koje se svakoga vikenda dele po turnirima širom države trofejna deca se izgube negde u srednjoj školi. Imam utisak da se gube kad popune zid na koji staju medalje i kada roditeljima prestanu da znače.
Put do Majkla DŽordana je trnovit put posut mnogim neuspesima, promašenim šutevima, znojem prolivenim za beskrajno treniranje. U mnogim sportovima najbolji neće zaraditi za života ni koliko Majkl od jednog dana ugovora sa Najkom.
Ipak uvek će postojati najbolji, oni koji dovoljno vole sport da stignu do vrha.
