Град Сремска Митровица

СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

                         2010-2020                  

 

 

 

ОДЛУКА СКУПШТИНЕ ГРАДА О УСВАЈАЊУ СТРАТЕГИЈЕ

 

ПОЗДРАВНА РЕЧ ГРАДОНАЧЕЛНИКА

 

Поштовани грађани,

 

Пред Вама је документ под називом „Стратегија одрживог развоја Града Сремска Митровица“.

Документ је припремљен на основу савремених кретања у области стратешког планирања и треба да обезбеди наше сигурније и квалитетније приближавање Европској Унији, што је свакако наш циљ.

Почетком 21. века Град Сремска Митровица нашла се пред бројним изазовима које доносе процеси убрзаног привредног и друштвеног развоја Републике Србије, транзиције привреде, процес децентрализације и придруживања Евро-атлантским интеграцијама. Управо из тог разлога, Скупштина града Сремска Митровица је својом Одлуком изразила јасну жељу и потребу свих заинтересованих субјеката, да се проблемима и питањима од значаја за дугорочни развој приступи путем процеса израде Стратегије одрживог развоја Града Сремска Митровица.

Процесу планирања развоја Града приступило се почевши од анализе стања кључних области за унапређење квалитета живота становништва. Битно је да истакнемо да су свој допринос изради овог документа дали грађани, организације цивилног сектора, интересне заједнице, представници привреде и јавних комуналних предузећа као и политичких фактора уз подршку локалних стручњака из анализираних области. Основни задатак је у процесу планирања одредитити краткорочне, средњорочне и дугорочне циљеве одрживог развоја и предложити мере и активности које ће допринети усклађивању интереса и жеља свих заинтересованих за развој Града Сремска Митровица.

Планирање сопственог развоја представља одговорност за будућност и утврђивање идеја и путева односно задатака и средстава реално потребних да би се остварили реални циљеви.

У фокусу стратешког планирања је одређивање визије будућности и њене пројекције на решења друштвених, економских, техничких, институционалних и проблема везаних за очување традиционалних вредности и животне средине.

Процес планирања је инструмент у функцији ефикасног одлучивања о важном питањима на оптимализацији расположивих ресурса и искоришћавању могућности у складу  са трендовима развоја региона, АП Војводине, Републике Србије и међународног окружења.

Израдом Стратегије одрживог развоја Града Сремска Митровица показујемо спремност да се одредимо према својој будућности и да створимо све неопходне предуслове за инмлементацију капиталних пројеката соптвеним људским и финансијским ресурсима као уз помоћ институција Републике Србије и фондова институција ЕУ и других међународних субјеката.

Будимо поносни на своју традицију и порекло, сачувајмо богато наслеђе и учинимо заједнички напор да  Град Сремска Митровица поново заблиста пуним сјајем.

Омогућимо будућим покољењима квалитетнији живот у савременом, привредно напредном, мултиетничком и мултикултурном граду очуване животне средине.

 

Остваримо циљеве заједно!

 

ГРАДОНАЧЕЛНИК ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Бранислав Недимовић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

ОДЛУКА СКУПШТИНЕ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА О УСВАЈАЊУ СТРАТЕГИЈЕ

ПОЗДРАВНА РЕЧ ГРАДОНАЧЕЛНИКА

САДРЖАЈ

МЕТОДОЛОГИЈА и ПРОЦЕС ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ГРАДА

1. ОПШТА ИНФОРМАЦИЈА О СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ (Профил Града, Анекс 2)

2. ИНДИКАТОРИ ОДРЖИВОСТИ   (резултати по иникаторима, Анекс 3)

2.1 Индикатори животне средине

2.2 Индикатори квалитета живота

2.3 Економски индикатори

3. АНАЛИЗА ТРЕНУТНОГ СТАЊА

3.1 Економски развој

3.2 Друштвени развој

3.3 Инфраструктура и заштита животне средине

4. СWOT AНАЛИЗА

4.1. Економски развој

4.2. Друштевни развој

4.3. Инфраструктура и заштита животне средине

5. СТРАТЕШКИ ДОКУМЕНТ

5.1 Визије, приоритети и циљеви

5.2 Приоритети десетогодишњег развоја града

6. АКЦИОНИ ПЛАН

6.1 Циљеви, активности, партнери и извори средстава

6.2 Систем управљања и праћења примене стратегије

 

АНЕКС 1                    Листа чланова координационог тима и радних група

 

АНЕКС 2                    Профил града Сремска Митровица

АНЕКС 3                     Индикатори одрживости

АНЕКС 4                     Истраживање ставова пословног сектора

 

 

 

 

Процес израде и методологија Стратегије одрживог развоја града Сремска Митровица

Процес израде ове стратегије представља заједнички приступ два програма MEGA који имплементира UСAID Urban Institute и Exchange 2 коју имплементира СКГО.

 

Методологија за израду Стратегије одрживог развоја града Сремска Митровица је креирана као резултат пројекта Exchange 2 (2008. – 2010. године) у циљу методолошке стандардизације процеса стратешког планирања за потребе Сталне конференције градова и општина и локалних амоуправа у Србији.

Стратегија одрживог развоја односи се на одрживи развој живота, рада и функционисања на територији града Сремска Митровица. Одрживост захтева од људи да користе природне ресурсе у оној мери која им дозвољава да се ресурси природно обнове. Шире гледано, Стратегија се наслања на оквирни план „Миленијумских развојних циљева“ Уједињених Нација. На националном нивоу усклађена је са Националном Стратегијом одрживог развоја Републике Србије и другим Националним стратегијама које се тичу одрживог развоја локалних заједница.

Стратегија одрживог развоја локалне заједнице је општи стратешки план развоја града Сремска Митровица који даје смернице и подстицаје за будући развој. Детаљнији секторски планови се морају развијати и имплементирати у пуној сагласности и интеграцији са овом стратегијом.

Стратегија одрживог развоја локалне заједнице је рађена у намери увођења интегисаног система планирања који обухвата сва битна питања локалне заједнице укључујући и питања од међусекторског значаја (социјалну инклузију, општу друштвену информисаност, заштиту животне средине и сл.). Као најважнија стратегија, Стратегија одрживог развоја укључује све смернице, циљеве и мере релевантне за све секторе, стварајући услове за реализацију или развој других планова на локалном нивоу.  Сви други секторски планови на локалном нивоу имају за циљ да, у оквиру својих области, испуне и развију могућности шире дефинисане Стратегијом поштујући смернице задате визијом, циљевима и приоритетима, пружајући оперативну подршку пројектима и активностима предвиђеним Акционим планом.

Стратегија одрживог развоја локалне заједнице је заснована на партиципативном приступу, што подразумева директну укљученост свих заинтересованих јавних и приватних страна у току трајања целокупног процеса. Партиципативни приступ у изради Стратегије се не односи само на заједничку израду стратешког документа и акционог плана, него омогућује шире учешће заједнице у идентификацији, активирању и координацији партнерстава за имплементацију појединих активности и пројеката.

Разлог за увођење партиципативног метода је пре свега практичне природе. Без партиципативног приступа често се локалним заједницама намећу обавезе да спроведу одређене активности, иако сама заједница није била укључена у тај пројекат. На крају, партиципативни приступ побољшава квалитет донетих одлука тиме што омогућава:

• Формирање базе знања за одговоран процес доношења одлука заснованих на чињеницама
• Широку базу подршке за донесене одлуке
• Колективно власништво над проблемима и решењима проблема
• Јачање локалних капацитета за имплементацију пројеката, и
• Повратне информације за руководство

 

Различити субјекти, са различитим улогама и функцијама су били укључени у процес израде Стратегија одрживог развоја Града почев од фазе планирања па до фазе дефинисања реализације пројеката и управљачких активности. Партнерски Форум окупио је јавне и приватне заинтересоване стране који живе и раде на територији града и  био је задужен за општу елаборацију Стратегије одрживог развоја и имао је стручну подршку Тематских радних група и координационог тима Града, као и других локалних институција.

 

На првом Форуму, одржаном 14. априла 2009. године, чланови Партнерског форума су дефинисали следеће тематске радне групе:

• Група за економски развој
  • Група за друштвени развој и
  • Група за инфраструктуру и заштиту  животне средине

 

Процес израде Стратегије одрживог развоја састојао се од 5 главних фаза које је неопходно поновити у будућим десетогодишњим циклусима:

 

 

Циклус израде Стратегије одрживог развоја града почиње израдом Анализе текућег стања – Профилисањем заједнице којом се текуће стање и фактори одрживости у заједници идентификују и процењују. Као следећи корак следи дефинисање визије, циљева и приоритета у оквиру Стратешког документа на локалном нивоу. Након ове фазе, следи дефинисање активности и пројеката у оквиру локалног Акционог плана. Како бисмо постигли одређене резултате фаза имплементације пројеката треба да буде подржана развијеним Управљачким и мониторинг системом.

 

2. Индикатори одрживог развоја

Индикатори одрживог развоја интегрално дефинишу подручје које повезује економију, заштиту животне средине и друштвене делатности. Примарна улога индикатора је да прати и извештава о напретку током процеса имплементације Стратегије локалног одрживог развоја.

Индикаторе који смо користили за профилисање локалне заједнице и које треба користити за годишње праћење и извештавање, одабрали смо са званичне листе индикатора Националне Стратегије одрживог развоја Републике Србије.

ИЗВЕШТАЈ О ОДРЖИВОСТИ, као крајњи производ анализе тренутног стања, је годишња публикација Општине којом ће се све заинтересоване стране и грађани информисати о статусу имплементације Стратегије одрживог развоја и локалним трендовима одрживости. Овај извештај неопходно је израђивати једном годишње и он обухвата евалуацију индикатора који ће бити наведени у наставку.

Индикатори који су наведени у наставку, дефинисани су заједничким радом представника општина и градова укључених у Пројекат Еxцханге 2 ’’Израда Стратегија одрживог развоја у општинама Србије’’.

Сет индикатора обухвата две подгрупе:

1. a.               индикатори одрживости (који су дати у Националној Стратегији одрживог развоја Републике Србије и Миленијумским развојним циљевима, а на крају интегрисани у локалне индикаторе), и
2. b.              индикатори учинка, за евалуацију ефикасности процеса имплементације Стратегије одрживог развоја.

 

Општинске радне групе су ову листу индикатора допуниле додатним скупом индикатора у току својих активности на изради Стратегије.

Неопходно је истаћи чињеницу да је посебно за сет еколошких индикатора било потешкоћа у проналажењу адекватних података. Велики број појава и процеса из домена заштите животне средине се не мери систематски и континуирано на територији Града (што је такође карактерестика за скоре све локалне самоиправе у Србији и представљаће велики изазов у прецесу Европских интеграција), те је једна од улога имплементације Стратегије у будућности управо и отклањање наведеног недостатка, тј стварање механизама континуираног мерења и праћења стања квалитета животне средине. Друга група потешкоћа у анализи стања карактеристична је за сектор управљања комуналним и другим отпадом, сходно чињеници о неселективном одлагању отпада на територији Града, те су подаци о наведеним аспектима прибављани посредним путем. Слични проблеми констатовани су и за област управљања отпадним водама.

Индикатори одрживог развоја представљају сет одабраних показатеља на бази којих ће се оцењивати степен имплементације Стратегије одрживог развоја Града. Проблемска анализа стања локалне заједнице помогла је у формулисању стратешких циљева, програма и конкретних  пројеката унутар Стратегије. Њихова интегрална имплементација унапредиће стање локалних заједница и у складу са наведеним промениће вредности одабраних индикатора у позитивном смеру. На наведени начин, кроз процес мониторинга и континуиране евалуације процеса спровођења Стратегије, биће могуће пратити у будућности квалитет промене стања у заједници и последично индикатора који наведено стање прате.

3. Оцена постојећег стања

Анализа стања у области животне средине, привреде и друштвених делатности на територији Града, указала је на велики број проблема, али и шанси које има Сремска Митровица. Она нам указаје да је добар део питања међусекторског карактера, те да се њиховом решавању у будућности мора прилазити системски, са јасно дефинисаним механизмима за решавање као и у јасној хронолошки одређеној динамици.

Структурирање и финална синтеза проблемских аспеката у домену три основна стуба одрживог развојаурађени су у току рада три тематске радне групе (за економски развој, друштевни развој и заштиту животне средине), састављеним од појединаца из различитих служби и установа Града, као и других установа и организација и предствника других сектора.  SWОТ методом (С – СtrenghtС (снаге), W – weakneССeС (слабости), О – opportunitieС (могућности), Т- threatС (претње)) извршена је синтезна евалуација кључних социо-економских и еколошких аспеката Града.

Анализа природних аспеката и аспеката стања квалитета животне средине, указала је да на систем природних елемената општине утичу двојаки фактори: интерни и екстерни. На спољне факторе загађења, различитим механизмима локалне самоуправе није могуће значајније утицати (загађења која настају као последица обављања различитих делатности на другим просторима а која путем ваздуха и воде долазе на територију Града) док је на интерне факторе локалним административно-финансијским, техничким и другим мерама могуће утицати (загађење које настаје на простору Града).

Велики недостатак у постојећем унапређењу стања животне средине Града представља и недостатак референтних и континуираних података о стању животне средине на територији Града. У складу са приказаним ограничењима, чланови радне групе за заштиту животне средине коришћењем SWОТ методе, анализирали су стање у домену наведене тематике.

На пољу друштвених делатности, постојала је значајна информациона основа и искуство кључних актера, посебно на пољу формулисања социјалне политике. Такође, постојање Стратешког плана  социјалне политике као синтезног секторског документа у значајној мери је унапредило рад на оцени стања у наведеном домену. На бази искустава актера који су учествовали у изради Стратешког плана социјалне политике као и на бази нових прикупљених информација, коришћењем SWОТ методологије извршена је евалуација кључних аспеката у домену друштевног развоја локалне заједнице. Проблеми који су били у фокусу разматрања тицали су се како пронаталитетне политике, тако и развоја системске помоћи угроженим друштвеним групама као и укупном унапређењу јавних установа са пољем деловања у друштвеним делатностима у које је уврштена и јавна управа као посебно битан сегмент чију је ефикасност потребно стално унапређивати.

Економски и инфраструктурни аспекти, анализирани су на бази тематских студија које су формиране приликом израде Просторног плана Града Сремска Миторвица. Анализа економских показатеља као и степена развијености инфраструктурних система Града рађена је у сарадњи са јавним и приватним сектором привреде и преко истраживања ставова пословног сектора.

У наставку, у виду табеларног прилога, налазе се SWОТ анализе за области економије, друштвеног развоја и заштитет животне средине Града Сремска Митровица.

 

1          Увод

 

Сремска Митровица (латински: Civitas Sancti Demetrii) је седиште Града Сремске Митровице у Сремском округу. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве.

Антички град Сирмиум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, је био престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова“. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијума, а они су редом: Хереније (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249-251), Клаудије II (268-270), Квинтил (270), Аурелијан (270-275), Проб (276-282), Максимилијан (285-310), Констанције II (337-361) и Грацијан (367-383).

 

Табела 1. Основни подаци о граду и округу (површина и становништво), 2008.

*процена РЗС

2          Основне карактеристике

 

 

2.1          Географски положај

 

Сремска Митровица се налази у северозападном делу Србије, југозападном делу Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа. Сремска Митровица има географски положај на 44 степени и 58 минута северне географске ширине и 19 степени 36 минута источне географске дужине и простире се по јужном ободу сремске лесне терасе и на алувијалној равни леве обале реке Саве, на просечној надморској висини од 82 м. Градско насеље заправо је конурбација три насеља: Сремске Митровице као централне урбане целине, суседне Мачванске Митровице на десној обали реке Саве и највећег села по броју становника у Србији, Лаћарка, на западу. Град се налази на веома повољном месту, свега 75 км од главног града земље, Београда, са којим га везује ауто-пут Е-70 европског значаја. Са Београдом је град повезан и једином двоколосечном пругом у држави. Од покрајинског седишта, Новог Сада, удаљен је 50 км. Од границе са републиком Хрватском град је удаљен 35 км. По овоме је Сремска Митровица најближа Западу од свих окружних средишта наше земље.

Положај у ближој околини, такође је повољан будући да је град настао на „најтањем“ делу Срема, на месту где су копнени путеви који воде са Балкана и Београда на истоку, ка данашњој Хрватској на западу, најближи воденим путевима (реци Сави). Ови путеви овде праве саобраћајно чвориште. Поред тога место Сремске Митровице је повољно, јер је ово место на Сави где је она најближа Фрушкој гори. Такође, град је образован на месту где је савска обала најприступачнија. У прошлости су делови источно и западно од града били изузетно мочварни и тешко приступачни, па је ово место било погодно за прелазак преко реке и управу над њом у овом делу тока. Ова околност је била и битна са становишта одбране, јер су околне мочваре биле и „природни бедем“ у ратним временима.

 

 

2.2        Општи подаци

 

Табела 2. Општи подаци о насељима и катастарским општинама, 2008.

 

Табела 3. Подаци о насељима (тип насеља, број становника и површина), 2002.

 

Табела 4. Списак насеља и припадајућих катастарских општина.

 

Табела 5. Списак месних заједница.

 

 

 

 

 

2.3          Клима

 

Каква је клима и шта је карактерише

 

Табела 6. Климатски показатељи.

 

 

 

 

 

2.4          Историја, традиција и културно наслеђе

Сремска Митровица је град са веома дугим континуитетом живота, у којем је неколико пута мењала не само своје име него и своју физиономију: испрва древно илирско-келтско насеље, затим антички град и престоница, средњовековна варош са много господара, оријентална паланка са минаретима, пуковско граничарско место, занатски – трговачки центар у доба грађанског просперитета и, најзад, савремен индустријски град.

Прошлост Сремске Митровице и њене ближе околине, која у историјској епохи достиже старост од око два миленијума, има своје дубље корене у материјалној култури праисторијских популација и досеже до првих почетака људског живота у региону Срема и Паноније, или око 7000 година пре наше ере.

Посматрајућу Фрушку гору као ”острво” у непрегледној панонској равници, није тешко закључити да је праисторијски ловац често напуштао своје тамошње сигурно станиште и правио дуже (рибо)ловачке експедиције до Саве, ту боравио и по више месеци у новим привременим стаништима, саграђеним за те прилике. Млађе камено доба (неолит) карактеришу и на овом простору појава земљорадње, припитомљавања животиња, као и стварање нових насеобина – групација земуница, најчешће поред река и других водених пространстава. Такав је случај био и са малим земљорадничким и риболовачким насељем на Сави на месту данашње Сремске Митровице.

Старија фаза неолита позната је у археологији наших простора и као старчевачка и керешка цивилизација. Материјални остаци старчевачке културе констатовани су на локалитету Калварија, тзв. нултој тачки и центру развоја будућег насеља у праисторији и старом веку, малом и скоро неприметном брежуљку у источном делу данашњег града, предмету мистике и прича откад је Митровице и Митровчана.

Развијено метално доба, које на овом простору почиње са средњим бронзаним добом, обележено је почецима плужне земљорадње и развијене обраде метала. У том периоду овај простор насељен је претежно становништвом из ватинске и дубовачко-жутобрдске групе. Посебна вредност бронзе, као специфичног материјала за равничарско подручје, види се пре свега у открићима остава бронзаних предмета у којима је становништво чувало своје највеће драгоцености у периоду пред најезду нових цивилизација које су већ поседовале гвожђе.

Доласком Келта Срем улази у протоисторијску епоху, познату у историји и као млађе гвоздено доба (латен). У Срему и на подручје данашње Митровице ово одлично организовано ратничко племе долази после смрти Александра Македонског, крајем 4. века п.н.е. Њихово племе, или савез племена, познати као Скордисци, насељава шире подручје доњег тока Саве и ушћа у Дунав и образују прву заједницу на овим просторима са одликама примитивне државе.

Основавши град на обали реке Саве, Римљани су омогућили његов развитак. Град расте вртоглавом брзином и у 1. веку нове ере стиче највиши градски ранг – постао је Колонија римских грађана и добија изузетан војнички и стратешки значај. У њему се припремају ратне експедиције царева Трајана, Марка Аурелија, Клаудија II. Од средине трећег века Сирмиум је постао економско средиште читаве Паноније, те је дао Царству неколико великих људи. У њему или околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимијан, сви романизовани Илири-домороци.

Сирмиум је био за владе Римљана и једна од четири престонице царства (Рим – Милано – Никомедија – Сирмиум). Најпознатији историчар IV века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмиум „славном и многољудном мајком градова“. Град је био метропола Паноније и Илирика, ранохришћански центар са бројним епископима и мученицима. У доба највећег процвата Сирмиума, у III и IV веку, овде је постојала велика ковница златног и осталог новца, раскошна царска палата, са водоводом и термама, хиподромом, позориштем и анфитеатром, форумом и другим важним грађевинама. До сада је откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Св. Димитрију и Св. Синероту.  Крајем 4. века град је дошао под власт Источних Гота, да би 441. године практично нестао у хунском покољу и великом пожару. У Сирмиуму су се потом смењивали разни владари, да би се 582. г. предао Аварима, а преживели становници емигрирали у Далмацију. Током овог периода освајање Сирмиума било је кључно за држање контроле над јужном Панонијом.

Од 1881. године град постаје део Жупаније Срем у оквиру Краљевине Угарске (краљевства Хрватске и Славоније). 1180. године град је припојен Угарској. Византија је више пута безупешно покушавала да га освоји. Нестабилна историја учинила је од некадашњег царског града гомилу рушевина. После тога, на рушевинама Сирмиума, никао је нови средњовековни град – Civitas Sancti Demetrii, тј. Град Светог Димитрија или на српском Димитровица, према Св. Димитрију, заштитнику града и истоименом манастиру око кога је ново насеље и почело да се шири.

У 15. и 16. веку честа су разарања од стране Турака, да би 1526. године град пао под османлијску власт. Тада је почео развој Митровице као турске касабе. Град је био познат као „Шехер Митровица“ и имао је муслиманску већину. Током овог раздобља од век и по град је доживео знатан развој и добио потпуно оријенталне црте, које су препознатљиве и дан-данас.

Од 15. до 18. века бројни Срби из Србије су се доселили у Срем, бежећи од турског терора, што је утврдило словенски и српски карактер Срема. У то време су подигнути чувени фрушкогорски манастири.

1688. године аустријска војска је ушла у Срем и после великих разарања Пожаревачким миром, град, у међувремену потпуно разорен, улази у састав угарског дела Хабзбуршке монархије. Сремска Митровица се у ово доба јавља као погранични град у оквиру Хабзбуршке монархије. Будући да је река Сава била граница према заосталом Османском царству град је постао део Војне крајине, сектор Петроварадинска регимента. Ово је у великоме одредило развој града током овог раздобља. Положај Сремске Митровице у крајњем делу Хабзбуршке монархије према неразвијеном суседу, какво је било Османско царство, утицао је да у периоду општем препорода севернијих крајева и градова (Сомбор, Нови Сад, Зрењанин) град стагнира и у односу на претходни, турски период, изгуби на значајау и важности.

И поред овако неповољног положаја град се развијао и ширио ка северу. Међутим, ове промене нису много захватиле постојећу градску структуру око данашњег Житног трга, тако да је овај део града остао претежно српски са наглаженом трговинско-занатском делатношћу. Чак је и данас овај део града препознатљив по још увек очуваним остацима турског урбанизма, попут троугаоног Житног трга и кривудавих и уских улица око њега. Такође, ту се данас налазе обе градске православне цркве. Крајем 19. века дошло је до смиривања границе на Сави, а нови сусед је била мала и неразвијена Србија. Ово је утицало на укидање Војне крајине и владавине градом од стране војних власти и добијања статуса слободног краљевског града 1881. године. Први градоначелник је био Ћира Пл. Милекић. Са овом новином дошло је и до наглог успона града, посебно на пољу привреде. Превоз Савом добио је на значају па се град све више развија у њеном приобаљу, где се уређују нове улице и подижу прве мале фабрике. Пролазак железнице 2 километра северно од средишта града утицао је на други правац ширења ка северу, где се такође јавља прва индустрија, везана за комплекс железничке станице. У средишту града највећа промена било је стварање градског парка на месту војног вежбалишта око кога су се убрзо изградиле најпрестижније приватне и јавне грађевине: нова Православна црква св. Стефана, здање Српског Дома, зграда „Магиштрата“ (данас Управа полиције), здање „Судбеног стола“ (зграда градске галерије), као и куће најбогатијих градских трговаца. Тиме су некадашња два средишта града – Житни трг и Трг св. Тројства повезани тргом, који се данас зове Трг св. Димитрија (тривијално „Мајмунац“). Сремска Митровица је 1918. године прикључена Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевина Југославија. Град се овом променом нашао у много бољем положају, будући да се нашао у средини државе, на путу између његова два главна средишта – Београда и Загреба. И поред тога у периоду између два светска рата град се споро развијао због неразвијеног тржишта, које је утицало на концентрисање привреде у великим градовима. У Другом светском рату Сремска Митровица се налазила у саставу Независне Државе Хрватске (НДХ) и у периоду 1941-1944. град је носио име Хрватска Митровица. Четворогодишња окупација оставила је дубоке ожиљке на становништву и граду. Датум 1. новембар 1944. узима се као почетак развоја града у савременом добу. Више од 50 година овај датум прослављан је као Дан града. Данас се ослобођење града у два светска рата обележава у оквиру градских Новембарских свечаности. После рата град је изменио етничку структуру. Јеврејско становништво је нестало у вихору рата, а на место месних Немаца, веома значајних пре рата (око 20% становништва), који су исељени у матицу, дошли су Срби досељеници из околних села и других делова земље. Град је постао средиште Сремског среза, касније преименованог у Сремски округ. Град је доживео нагли развој у деценијама након рата захваљујући положају на најважнијем саобраћајном правцу тадашње СФРЈ, путу „Братство-Јединство“. Подигнути су многи нови објекти индустрије, управе, образовања и здравства. Изграеђно је и више стамбених насеља. Због тога је град за само четири деценије утростручио број становника, са 13.000 после Другог светског рата на готово 40.000 почетком деведесетих година. У току овог периода изведени су и највећи градитељски подухвати у граду – веома савремен насип и два моста преко Саве (друмски и пешачки). Друмски мост код Сремске Митровице представља кључну саобраћајну везу Срема и Бачке са једне и Мачве са друге стране. Отворен је за саобраћај 19. новембра 1977. године и заменио је једини дотадашњи – стари понтонски са једном коловозном траком, изграђен 1951. Мост св. Иринеја, отворен 1994. године, сматра се најдужим висећим пешачким мостом у Европи са распоном од 262,5м. Повезује центар Сремске и Мачванске Митровице.

 

 

 

 

3          Природни ресурси

 

 

Табела 7. Структура земљишних површина, 2006.

* податак из 2006. године

3.1        Становништво према типу насеља

 

Табела 8. Структура становништва према типу насеља, 2002.

 

               

 

 

 

 

 

 

 

3.2          Етничка структура становништва

 

Табела 9. Структура становништва према етничкој или националној припадности, 2002.

 

 

3.3          Образовна структура становништва

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Привреда

 

            Привредна структура

 

3.4             Привредна структура по делатностима

 

Табела 10. Број предузећа по делатностима и величини, 2008.

 

3.5            Укупан обим производње

 

 

 

 

 

3.6             Предузећа према броју запослених

 

Табела 11. Величина предузећа према броју запослених, 2007.

 

3.7            Макроекономски показатељи

 

Табела 12. Структура народног дохотка по делатностима, 2005.

• по просецном средњем курсу НБС за 2005. годину

 

 

 

 

 

Табела 13. Структура народног дохотка по облицима својине, 2005.

* по просецном средњем курсу НБС за 2005. годину

Установе

 

3.8            Јавна комунална предузећа

 

Табела 14. Списак јавно-комуналних предузећа.

–          Сакупљање и одвођење комуналних отпадних вода фекалног порекла И одржавање градске канализационе мреже

2

ЈКП “Комуналије”

Сремска Митровица

1. Сакупљање, одвоз И депоновање смећа; 

2. Одржавање јавне хигијене;

3. Услуге сахрањивања

4. Одржавање зеленила на јавним површинама

5. Газдовање градским пијацама

3

ЈКП “Топлификација”

Сремска Митровица

Производња и дистрибуција топлотне енергије

 

 

3.9            Јавна предузећа

 

Табела 15. Списак јавних предузећа.

–          Плаћање (праћење) и реализација општинског програма у стамбено-комуналној области и путева

–          Надзор извршења програма

–          Израда просторно-планске и урбанистичке документације

–          Вођење евиденције, одржавање и изградња општинског пословног простора и гаража

–          Вођење инвестиција за Фонд солидарности стамбене изградње

–          Послови наплате закупнине и одржавања стамбених зграда и станова

2

ЈП “Срем гас”

Изградња и одржавање гасовода и дистрибуција природног гаса

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

6.14   Финансијске институције

 

Табела 16. Списак пословних банака.

 

 

 

 

 

 

 

3.10         Индустријске зоне и индустријски паркови

 

Табела 17. Списак индустријских зона и паркова.

Радно-комерцијална зона ауто-пут Е-70

440.000

440.000

100

5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4          Јавни ресурси

4.1             Саобраћајна инфраструктура

4.1.1                    Друмски саобраћај

Табела 18. Дужина путева, 2006.

 

4.1.2                    Железнички саобраћај и инфраструктура

Табела 19. Промет робе и путника у железничком саобраћају, 2005.

4.1.3                    Ваздушни саобраћај

 

4.1.4                    Водни саобраћај

 

4.2             Комунална инфраструктура

 

4.2.1                    Водовод и канализација

Водовод

Градско подручје Сремске Митровице је један од ређих позитивних примера у Србији,где се за проблем водоснабдевања може рећи да је у потпуности решен. Главне одлике водоводног система у Сремској Митровици јесу довољне количине подземне воде и солидан квалитет воде. Релативно повољне хидрогеолошке карактеристике у ужој, али и широј околини Сремске Митровице обезбеђују једноставно проширење садашњих капацитета водовода изградњом нових водозахватних објеката, што је веома повољно за водоснабдевање нашег града за дужи низ година.

Изградња јавног система водоснабдевања везује се за почетак шездесетих година XX века. Тада је на локацији тзв. „Старог изворишта“ започето бушење истражних бушотина и истражно-експлоатационих бунара чиме је отворено прво извориште за водоснабдевање Сремске Митровице. На Изворишту је прво избушено осам бунара дубине око 45 м, али ти бунари више нису у функцији. Седамдесетих година избушено је још осам нових бунара,  три филтерска поља и компресорска станица. У периоду од 1983. до 1987. године на локацији изворишта „Курјаковац“ избушено је још шест бунара.

Водоводни систем Сремске Митровице који покрива Град и насељена места: Лаћарак, Мартинце, Кузмин, Чалму, Манђелос, Лежимир, Гргуревце, Бешеново, Бешеновачки Прњавор, Дивош, Босут, Јарак, Шишатовце и Сремску Рачу, састоји се из два изворишта и то: „Курјаковац“ и „Старо извориште“, главног цевода од изворишта до црпне станице, постројења за прераду воде са аератором, брзим филтерима, „хлорогеном“, резервоарима и пумпном станицом, као и секундарне водоводне мреже.

Канализација

            У Сремској Митровици постоји сепарациони систем одвођења фекалних и атмосферских вода. Одвођење фекалних вода се решава на два начина: канализационом мрежом и путем индивидуалних септичких јама. Такође је на подручју града Сремска Митровица усвојен и сепарациони систем одвођења атмосферских и отпадних вода. Атмосферске воде одводе се по појединим хидрографским целинама (сливним подручјима), отвореном атмосферском канализацијом (отвореним каналима) и затвореном атмосферском канализацијом.

 

4.2.2        Систем даљинског грејања

 

Топлификација Сремске Митровице

Изградња топлификационог система Града Сремска Митровица започета је током осамдесетих година. Изградња се одвијала у неколико фаза: прво се приступило изградњи размењивачке станице и магистралног вреловода, а затим изградњи вреловодних огранака за стамбена насеља и разводне мреже у њима.

ЈКП „Топлификација”  основано је 1990. године. Након оснивања предузеће је преузало изграђену измењивачку станицу и магистрални вреловод у дужини од 1 км, као и локалне котларнице у неколико градских насеља. У периоду 2005. године укупна дужина вреловодне мреже износила је 33.045 м, од чега је магистрална мрежа била дужине 10 710 м и пречника ДН 250 до ДН 400, а дужина топловодне мреже била је 15 400 м.

Услуге система даљинског грејања данас користи преко 3000 станова, три основне и четири средње школе, многи пословни објекти у ширем центру града и Висока предагошка школа.

Током 2007. године уложена су значајна средства Предузећа у ревитализацију критичних позиција Предузећа на дистрибутивном и предајном систему топлотне енергије, као и на модернизацији рада топлотних подстаница.

Гасификација Сремске Митровице

            Гасификација Сремске Митровице званично се везује за 1998. годину када је основано ЈП „Сремгас” за дистрибуцију природног гаса тада Општине Сремска Митровица. У протеклих 10 година постојања, ово Предузеће је остварило 36% пројектованих активности, односно, изграђено је 230 км гасне мреже, 70 % територије градског насеља Сремска Митровица је покривено гасном мрежом, приградска насеља Лаћарак и Мачванска Митровица, као и сеоска насеља: Јарак, Шашинци, Салаш Ноћајски и делимично Ноћај. На гасну мрежу је прикључено 5200 домаћинстава (4500 активних потрошача) и 220 правних лица.

 

4.2.3                    Електро инфраструктура

Град Сремска Митровица се напаја из трафо станице „Сремска Митровица 1” трансформација 110/35/20 кВ и трафо станице „Сремска Митровица 3” (110/20 кВ).

4.2.4                    Телекомуникациони систем

 

Табела 20. ПТТ саобраћај, 2006.

 

4.3            Енергетика

Табела 21. Искоришћење енергије, 2007.

 

4.4            Образовни капацитети

 

Табела 22. Капацитети образовних институција, 2007.

 

Табела 23. Улагања у образовање, 2006.

* по просецном средњем курсу НБС за 2006. Годину

Табела 24. Број и структура образовних установа, 2006.

 

 

5.       Ресурси животне средине

 

Стање квалитета елемената животне средине у Граду Сремска Митровица  је резултат интеракције  досадашњег  развоја  и  природних  детерминанти.  Квалитетна  животна средина  је важан фактор будућег развоја града и огледа се кроз обезбеђивање здраве животне средине за становништво.

4.5             Квалитет ваздуха

На  основу  расположивих  података  о  стању  квалитета  ваздуха  на  територији Града Сремска  Митровица,  изводи  се  оцена  да  је  ваздух  релативно  загађен. С обзиром на локалне, природне спецификуме,  који  условљавају  микроклиму  на  планском  подручју (магловитост, низак ваздушни притисак, тишине/калме-без ветра и сл.), емисија штетних супстанци  може  имати  синергијски  и  кумулативни  ефекат.  Мерењем  је  обухваћено прикупљање  и  статистичка  обрада  концентрација  СО2  и  дима,  док  се  концентрације азотових  оксида,  односно NО2 не мере  стално. Максималне  концентрације  дима и  чађи забележене  су  новембра 1998.  године (73 µг/м3),  док  је максимална  концентрација СО2 измерена новембра 2000. године (146 µг/м3)3.

4.6             Квалитет земљишта

 

9.2.1. Топографске карактеристике

Алувијална раван реке Саве има знатно већу површину северно него јужно од реке. Код Сремске Митровице она је најужа. Нагнутост равни према реци Сави је веома мала, тако да су скоро сви јужнофрушкогорски потоци у својим доњим токовима добили канале.

Сремска лесна тераса је расцепкана фрушкогорским потоцима и делом реком Савом.

Фрушкогорска лесна зараван са просечном надморском висином од 120-140 м опкољава Фрушку гору. Надморска висина опада са удаљавањем од Фрушке горе на 90-100 м. Лесна зараван је избушена предолицама, доловима и малим депресијама. Долине фрушкогорских потока имају облик долова који се шире и претварају у широке плитке депресије, источно од Бингуле, западно од Чалме и југозападно од Великих Радинаца.

Фрушка гора лежи између река Саве и Дунава. Јужно од Фрушке горе простире се Равни Срем, а западно сремско и славонско заталасано земљиште. Фрушка гора спада у ниске планине, сочивастог је облика, дужине 78км  и ширине 15км.

Лесна зараван (фрушкогорска лесна зараван) је настала навејавањем фрушкогорског леса које је било условљено самом Фрушком гором која је представљала пречагу и задржавала лес. С друге стране, лесна тераса има знатно мирнији рељеф у односу на лесне заравни.  Благо су заталасане, са заобљеним и слабо израженим гредама и широко заталасаним пешчаним брежуљцима. Минеролошки састав терасног леса, услед испирања карбоната више подсећа на глину.

 

 

 

9.2.2 Састав тла

На територији Града Сремска Митровица заступљени следећи педолошки типови земљишта са својим варијететима: чернозем са својим варијететима на површини од 35803 ха, ливадска црница 4780 ха, ритска црница 6560 ха, алувијум 10290ха, гајњача 6340 ха, парарендзина на лесу 3380ха, мочварно глејно земљиште 940ха, минерално барско земљиште 5550ха и параподзол 220ха.

 

 Приказ површина земљишта у Граду Сремска Митровица:

 

          9.2.3. Загађење  земљишта

У Граду Сремска Митровица се не прати организовано квалитет и загађење земљишта. Врше се спорадична испитивања земљишта због избора врста сорти, семена и вештачких  ђубрива. Употреба вештачких ђубрива, хемијских средстава за заштиту биљака (пестицида, инсектицида и фунгицида) и воде за наводњавање, ретко је контролисана и плански употребљавана. Само појединци попут Пољопривредне стручне службе, прате научна достигнућа из ове области и разумеју проблеме везане за очување квалитета земљишта.

На загађивање тла доминантно утичу:

• саобраћај дуж саобраћајница (површинске воде са коловоза, таложење издувних гасова Pb и CaCl2 у зимском периоду) и минералних ђубрива;
• неконтролисана  употреба  агрохемијских  средстава –  пестицида (инсектициди, хербициди, фунгициди и сл.);
• неадекватно  депоновање  чврстог  отпада (загађивање  тла  микроорганизмима, металима и др.); и
• друге непланске активности (неконтролисано одлагање чврстог и течног отпада дуж саобраћајница и сл.).

 

4.7            Квалитет вода

 

На територији Града Сремска Митровица доминантни водни токови су Сава и Босут.

На квалитет Саве доминатно утиче Босут кога  загађују отпадне насељске воде. Воде  се делимично  механички  пречишћавају,  тако  да  се  уочава  присуство  органских  материја. Мерења  се  спроводе  на  Сави  на  станици  Сремска  Митровица  и  Јамена (узводно  од Сремске  Митровице  на  територији  општине Шид).  С  обзиром  да  на  квалитет  Босута значајно утиче Студва (општина Шид), у табеларном приказу стања квалитета вода дају се  подаци  мерени  на  станици  Моровић,  при  чему  су  класе  вода  одређене  на  основу граничних вредности за показатеље квалитета вода.

            Праћење квалитета стања реке Саве, ради се само у летњим месецима, у време купалишне сезоне.  Вода се узоркује на седам тачака и анализира у Заводу за јавно здравље у Сремској Митровици. Уз повремене варијације квалитет воде реке Саве одговара  квалитетом за рекреацију.

Снабдевање становништва водом обезбеђено је из постојећих водозахвата, о којима се брине ЈКП „Водовод“. Квалитет воде одговара законским нормама. Дугорочну оријентацију снабдевања водом представља изградња регионалног система у који би били интегрисани постојећи насељски водоводи у јединствени систем. Ови ситеми треба да обезбеде недостајуће количине водом локалних изворишта.

4.8             Управљање чврстим комуналним отпадом

 

На подручју Града постоји уређена санитарна депонија, а евидентирано је и безброј “дивљих“ депонија, као и  23 сточна гробља која не функционишу у складу са законским прописима.

Уведено је организовано сакупљање смећа на територији Града Сремска Митровица, Лаћарка и Мачванске Митровице, а  по насељима сакупљање се решава индивидуално. Састав  комуналног отпада на територији града је: текстил 5%, метал 3%, шут 30%, папир 14%, стакло 4%, органске материје 18%, гума, пластика 3% и др. Количина прикупљеног отпада је око 35000кг дневно. На подручју града опасан отпад је болнички отпад и део индустријког отпада.

 

10.Туристички ресурси

4.9             Број посетилаца

Табела 25. Број и структура туриста и остварених туристичких ноћења, 2006.

 

 

 

6.      Квалитет живота

 

4.10          Јавни садржаји и рекреативни програми

 

4.10.1    Спортски садржаји  (терени, спортске дворане, центри за рекреацију, стадиони)

 

ОТВОРЕНИ СПОРТСКИ ОБЈЕКТИ

Стадион фурдбаслког клуба „Срем”

• Стадион фудбалског клуба „Раднички”
• Хиподром КПД „Пролеће”
• Спортски аеродром, Велики Радинци – се налази на површини од 23 ха. Располаже пистом за спортско-туристичко летење дужине 1100 м на коју могу да слећу једномоторни и двомоторни авиони тежине до 5700кг. Клуб располаже спортским авионима и моторним замајем и врши услуге у панорамском летењу и обуци у скакању падобраном.
• Травнати терен за мали фудбал
• Атлетски стадион

 

ЗАТВОРЕНИ СПОРТСКИ ОБЈЕКТИ

 

• ПСЦ „Пинки” – је изграђен 1987. године, површине 42000 м2. Гледалиште има 2400 места за седење. У хали се налази спортска дворана од 1200 м2, куглана са 4 стазе, теретана, ресторан и хол са амфитеатром.
• Соколско друштво – је основано 1902. године. Соколско друштво поседује фискултурну дворану површине 200 м2 и терен за мале спортове, са гледалиштем капацитета 1000 места.
• Градско стрелиште „Станко Пуновић Вељко” – површине је 2600 м2 са 8 места у затвореном ваздушном стрелишту и 20 места у отовореном малоалибарском стрелишту.
• Дом спортова на води – Кајак клуб „Вал” – површине је 800 м2 са теретаном, магацинским простором за чамце и весла и диско салон.

 

 

 

 

УСТАНОВА „АТЛЕТСКИ СТАДИОН”

Изградњом атлетског стадиона у нашем граду добили смо објекат који задовољава високе стандарде за атлетске дисциплине на врхунском нивоу, па се на основу тога указала и потреба за оснивањем Установе овог типа у области спорта, а што је даље допринело доношењу Одлуке на седници Скупштине града од 09.09.2008. године о оснивању установе под називом „Атлетски стадион”. Основни циљеви оснивања ове установе су свакако промоција и унапређење физичке културе и спорта уопште, а посебно атлетике као базичног спорта, одржавање, изградња, опремање, коришћење, управљање и старање о објекту атлетског стадиона. Под коришћењем подразумева се коришћење од стране регистрованих спортских клубова, организовање група школске омладине или грађана, рекреативаца, а све у сврху тренинга, затим организовање припрема, спортских такмичења, стручно оспособљавање и друге активности везане за спорт, а које су од значаја за друштво.

 

4.10.2    Рекреативни програми, спортске и предшколске активности

4.11         Цркве, храмови и манастири

У вишемиленијумском постојању града, најпре оног античког, затим средњовековног и најзад овог савременог, молитвени храмови имали су посебну улогу, како за становнике, тако и за државну и црквену управу. За вернике они су били и симболи њиховог националног бића. Нема података о изгледу паганских, многобожачких храмова у античком Сирмиуму, али су остали многи материјални трагови о античким римским божанствима, као и жртвеницима које су грађани подизали у славу својих богова. Претпоставља се да су се први хришћани на овом тлу могли јавити у 3. веку, али први до сада откривени молитвени храм потиче из прве половине 5. века. То је базилика посвећена светом Димитрију. Један део остатака тога храма је конзервиран и доступан је данас погледу посетилаца.

• Нова црква Св. Стефана (Св. Димитрија)

Градња нове православне цркве (данашња Саборна црква која је првобитно била посвећена св. Стефану, а тек недавно заштитнику града светом великомученику Димитрију) започела је 1791. године, а завршена и освештана 1794. Црква је подигнута средствима самих православних верника. Унутрашње декорисање цркве и набавка потребног инвентара урађени су у првим деценијама 19.века. Дрворезбарске радове је извео Марко Вујатовић, дрворезбар из Сремских Карловаца (1810). Само неколико година касније иконостас је радио Арса Теодоровић, најреномиранији мајстор тога времена. На иконостасу се посебно истицала икона светог Иринеја и сцена његовог погубљења. Крајем 19. века унутрашња декорација цркве је у једном пожару знатно оштећена, а обнављања која су извршена нису могла да врате некадашњи сјај иконама.

 

• ГРЧКА РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА ВОЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ

 

Гркокатоличка парохија у Сремској Митровици основана је 1886. године. Након 1848. године у Сремску Митровицу и околна села почели су се насељавати Украјинци и Русини из Угарске, односно Западне Украјине, тако да је њихов број већ 1885. године досегао до 300 душа. Првим душебрижником новоосноване парохије био је Максимилијан Релић – ускок из села Релића. Владика Илија Храниловић је о свом трошку прибавио све потребно за вршење богослужења, а од бискупа Стросмауера исходио дозволу богослужења у римокатоличкој капели Св.Рока на Митровачком гробљу. Црква је почела са изградњом храма Вознесења Господњег, 24.септембра 1905.године. Црква је тробродна са предворјем, главним бродом и два бочна, пространом солејом и клеросима, светиштем са високим иконосостасом солидне занатлијске израде. У светишту је мермерни олтар браон боје и уметнички израђен балдехином. Прозори су у светишту и солеји фигурални, а бредовима геометријски. Црква има три олтара: главни у светишту и два бочна: покров Богородице и олтар св. Антонија Пустињака. Унутарња архитектура: ентеријер је оригиналан по томе што је унутрашњост изведена у ритму (метрика) Шуманове сонате. Вјерници и посетиоци ове парохије су гркокатолички Украјинци, Русини, Жумберчани, Бугари, Мађари, Срби и други који су кроз мешовите бракове прихватили овај обред.

 

• РИМОКАТОЛИЧКА ЖУПА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

 

Као велики римски град Сирмијум је био и велико хришћанско средиште. Зато је Црква у њему присутна већ од првих хришћанских времена. Верује се да су први бискупи Сирмијума, Епенет и Андроник, били ученици светих апостола Петра и Павла. О хришћанству у Сирмијуму сведоче и бројни мученици који су управо ту дали свој живот за хришћанство почетком 4. века: свети Иренеј, бискуп; св. Анастазија, св. Синерот, св. Монтан и Максима и бројни други. Међу њима је сигурно најпознатији св. Димитрије, ђакон бискупа Иренеја. Он је погубљен пред Ускрс – 09. 04. 304. године, а данас по њему наш град носи име и стоји под његовом небеском заштитом. После мучеништва, реликвије св. Димитрија пренесене су у Солун, те се његово поштовање пренело и на хришћански Исток. Сирмијумска метрополија остаје јака и угледна метрополија све до најезде Авара, када 582. пада Сирмијум. До 13. века Сирмијумска бискупија спомиње се још само када је 870. године папа Хадријан Други именовао св. Метода за надбискупа и метрополиту Сирмијумског. Хришћански живот ће поново заживети 1229. године када папа Гргур Девети обнавља Сремску бискупију, а у Сремској Митровици је основан бенедиктански самостан св. Иренеја. Верски живот расте до турског времена – 1521. За време турске власти жупа се спомиње још 1665. године. Након ослобођења од Турака жупа је обновљена 1743. године. Говорећи о жупној цркви морамо се сетити бројних базилика које су грађене још у прва хришћанска времена (темеље једне од њих можемо видети у центру поред „Делта“ банке). Данашња жупна црква саграђена је 1811. године, а посвећена 30. 06. 1811. Заштитник цркве и жупе, као и целог града био је увек свети Димитрије. Жупна црква добила је наслов конкатедрале 1984. године, и наслов базилике минор 1991. године, што је највећа част указана једној цркви. Римокатоличка жупа у Сремској Митровици данас користи још две капеле: светог Рока на Католичком гробљу (саграђена 1880) и Жалосне Госпе Митровачке на Калварији (саграђена 1921). До после Другог светског рата постојала је и капела у казниони која је, нажалост, преуређена у дворану, али са новом управом омогућено је повремено корићење те дворане за молитву. Жупа има и филијалу у Лаћарку у којој је до пре двадесет година постојала црква која се тада срушила, а ове године саграђена је нова црква. Свете мисе служе се у жупној цркви недељом у 9 и 19 сати, а радним даном у 19 сати. Свете мисе у Лаћарку служе се сваке недеље у 11 сати.

• СТАРА СРПСКА ЦРКВА – СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Овај храм је у поседу Српске православне цркве и посвећен је светом првомученику архиђакону Стефану. То је најстарија грађевина на територији сремскомитровачкој. Настанак и почетак ове цркве историјски није утврдјен.

Археолошка ископавања рађена 1980. године под олтаром овог здања, пронашла су мозаички крст од црвеног мермера који датира из времена Сирмиума. Тако је ова црква на темељима храма, који су највероватније остаци хрисћанске базилике из првих векова хрисћанства. Даља археолошка ископавања утврдила су: да су на овом простору у време античког града Сирмиума, била купатила (терме), а по победи хрисћанства оваква места или су рушена или претварана у богомоље. Писани записи су тек из 1729. године, настали поводом канонске посете визитације Бискупије печујске, Опатији сремскомитровачкој, где су визитатори забележили: „Петог јула освећена је опатија Св. Деметри на Сави, која је сад настањена сизматичким Србима. Они имају величанствену и солидну цркву…“. Три године касније аналитичар Карловачке митрополије записује: „Црква је стародревна од камена, свод од дасака, олтар од камена.“ Тако каже историја. Ентеријер цркве посебно важним чини прекрасни иконостас. Има више спратова и украшен је најфинијом резбаријом, која преплиће мотиве животињског и биљног света. Ту су лавови и ждралови, змије и лозе, руже и лишће: све повезано и уплетено једно у друго. У иконостас су смештене иконе најчувенијег барокног сликара ових простора, Теодора Крачуна. Физиономија светитељских ликова даје карактеристику њихових личности, у чему предњачи икона св. Јована Крститеља. Неки мотиви на иконостасу су непоновљиви у светском сликарству. Призор Васкрсења Христова на другом спрату иконостаса, где је Христос приказан како дрзи ашов у рукама, а испред њега клечи Марија Магдалена – није забележен у аналима.Последњих неколико година простор око ове цркве се култивише, те у складу обале реке Саве Стара Српска црква и околина дише прочишћеним ваздухом који долази са реке. Нови артерски бунар дубине преко 300 метара освежава пролазнике, а све више зеленила цркву одваја од врелине, гужве и ужурбаности градског начина живота.

 

• ХРАМ СВЕТИХ СИРМИУМСКИХ МУЧЕНИКА

 

Градња Храма светих Сирмијумских мученика епископа Иринеја и ђакона Димитрија започета је 26.августа 1994. године. Од 1999. године почиње богослужење у храму који још увек није завршен. Специфичност ове цркве је што је грађена у византијском стилу. У високом звонику смештено је чак 5 звона, што је реткост у Срему. Храмовна слава Цркве светих Сирмијумских мученика је прве недеље по светом Илији (у августу месецу).

4.12       Локални центри за окупљање

–          МУЗЕЈ СРЕМА је културана институција, основана 1885. године која се бави истраживањем материјалне цултуре велике баштине, како у Сремској Митровици, тако и у Срему уопште и излаже је на својим сталним и повременим изложбама. Рад музеја је организован у оквиру одељења из следећих области: археологија, историја, историја уметности и етнологија. Занимљиво је да је музеј смештен у две зграде из 18. века: Бригадируартиер и кућа породице Бајић. Нека од културних добара похрањених у Музеју Срема су: Лобања џиновског јелена из горњег плеистоцена врсте Мегалоцерос гигантеус (Блум), сунчани сат са представама Атласа, Херкулеса и Ификла, Олеарум, ситна римска платика (статуе Меркура, Лара, Аполона), римски хируршки инструменти, фрагмент фреске са ликом Харпократа, раритетни солиди Константина Великог, златни реликвијар, златна аварска појасна гарнитуре, датирана у 7. век, збирка икона и грађанских портрета од 17. до 19. века и збирка рукописних књига из фрушкогорских манастира.

 

–          ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА “ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЋ” основана је на темељима српске грађанске читаонице из 1886. Године. Иако је рад читаонице био различитог интензитета са повеменим прекидима и тешкоћама које су и живот и суровост два рата доносили, она остаје племенити почетак и корен библиотекарства у граду. У период после другог светског рата оснива се народна књижница и читаоница “Просвета” са скромним фондом од 2015 књига. Развој града и тежња ка новим садржајима рада, утицали су и на развој библиотеке. Данас, библиотека по својој развијености и функцији, представља једну од 30 регионалних библиотека у библиотечкко-информационом систему Републике Србије. Њену унутрашњу организацију чине: матично одељење, одељење за набавку и обраду, одељење за одрасле, читаоница са стручном литературом, завичајна збирка, дечије одељење и огранци библиотеке у насељеним местима: Босут, Јарак, Кузмин, Мартинци, Чалма и Шашинци.

 

–          ГАЛЕРИЈА “ЛАЗАР ВОЗАРЕВИЋ” основана је и почела са радом новембра 1973. Године изложбом слика и цртежа Лазара Возаревића. Галерија има два јасно профилисана дела: меморијални и живи. Лазар Возаревић је рођен 1925. Године у Сремској Митровици, а умро је 1968. Године. Његова дела се налазе у Галерији “Лазар Возаревић” у Сремској Митровици, Музеју савремене уметности у Београду, Уметничкој галерији на Цетињу као и у значајним збиркама у иностранству: Давид Роцкфеллер (САД), Гуидо Тервизан (Италија), Вила Лобос (Бразил), Пхилипе Баудет /(Француска), Паул Флоцкерман (САД) и др. Галерија организује две сталне манифестације: Сремскомитровачки салон (Војвођански салон) који сваке друге године приказује најновија достигнућа у области ликовне и примењене уметности и архитектуре у Војводини и Ликовни салом Срема на коме излажу ликовни ствараоци са овог подручја. Галерија је до сада организовала преко 160 излоби у својим просторијама и двадесетак изложби у земљи и иностранству.

 

–          ПОЗОРИШЕ “ДОБРИЦА МИЛУТИНОВИЋ” – иако нема званичних доказа може се прилично сигурно утврдити да је на тлу Сремске Митровице било позоришног живота још у старо, римско доба. Позоришни живот у граду развијао се пре захваљујући утицају Српског народног позоришта из Новог Сада. Први познати траг аматерског позоришног живота у граду је из 1842. године. Тада је забележено да је у Митровици као једном од најразвијенијих седишта народног живота у Срему „театрално“ друштво приказало комад Кнез Лазар.  Српски и Хрватски аматери наставиће са радом и током периода између два светска рата, да би тек после Другог светског рата у граду било формирано прво професионално позориште. Прво позориште на тлу Војводине се оснива крајем 1944. године када је Уметничка екипа Народноослободилачког одбора за Срем прешла из Босутских шума у Сремску Митровицу и почела да игра представе. Представе су игране у Сали Српског дома који је бројао 418 места и још 300 места за стајање. У лето 1946. године ова Уметничка екипа званично је променила назим у Окружно народно позориште у Сремској Митровици. Тешкоће рада позоришта у малом граду дошле су до изражаја крајем 1951. Године када оно привремено престаје са радом. Обновљени глумачки ансамбл је поново почео са радом у октобру 1952. Године под називом Сремско народно позориште. Међутим 1955. Године ситуација се нагло изменила. Среске благајне биле су готово празне и сва позоришта су очекивала да их на дотирање преузму покрајински организ, за шта није било реалних могућности. Тада је на кратко време прекинута професионална позоришта активност у Сремској Митровици. 1984. године сопственим залагањем и уз помоћ друштвених институција и појединаца свечано је обновљена зграда позоришта, а 1989. Године Позориште „Добрица Милутиновић“ у Сремској Митровици добија професионлни статус. Од тада се рад позоришта довија мање-више уједначеним континуитетом, самостално или у сарадњи са другим културним установама из општине, региона, земље и иностранства. Позориште данас има и драмску школу – Позоришни клуб младих „Дуга“ у коме се најмлађи друже и спремају за будуће велике улоге. Позориште „Добрица Милутиновић“ поред сарадње коју има са позориштима и културним установама из земље сарађује и са институцијама које су својим деловањем отоворене према свим видовима образовања и помоћи друштву и свим његовим сверама од екологије до заштите људских права. Примери за то су активно укључивање у акцију борбе против болести зависности представом „Billy Holliday“, као и организовање гостовања представе „Вирус“ Звездара Театра из Београда, сценаристе и редитеља Синише Ковачевића, поводом Међународног дана борбе против АИДС-а.

 

–          УСТАНОВА ЗА НЕГОВАЊЕ КУЛТУРЕ „СРЕМ“ је друштвена организација у области културе, просвете и огбразовања, науке, уметности и стваралаштва, основана децембра 2003. Године. Установа издаје информативне публикације и пропагандни материјал којим упознаје најширу јавност о свом деловању и афирмише културно-просветну делатност и све облике аматерског и професионалног стваралаштва, прати и помаже рад Културно-уметничких друштава националних мањина (Русини, Роми…), а бави се и издавачком делатношћу. У оквиру издавачке делатности најзначајнији је часопис за науку, уметност и културу „Сунчани сат“. Часопис је основан 1992. Године, штампа се једном годишње, а бави се неговањем културно-историјске баштине Сремске Митровице и целог Срема. 

 

–          ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ „СИРМИУМАРТ“ основан је 1971. Године као институција културе која је објединила до тада постојеће музичке активности Сремске Митровице. Основна делантост „СИРМИУМАРТА-а“ је организовање и развијање музичке, сценске и поетске делатности деце и младих кроз рад организационих јединица, а и реализовање програма културно-уметничког стваралаштва и забавног живота: организација концерата, књижевних вечери, изложби и издавачка делатност. Данас, у оквиру ове Установе ради око 300 аматера у следећим организационим јединицама: Фолклорни ансамбл „Бранко Радичевић“, Тамбурашки оркестар „Срем“, Народни оркестар, Рецитаторски студио „Калиопа“, Дечји драмски студио „Арс“, Школа синтисајзера и Школа енглеског језика. Својим програмским опредељењима Центар за културу делује на свим подручјима културних и уметничких збивања и на афирмацију уметничког потенцијала нашег града. Подједнако битна делатност „СИРМИУМАРТ-а“ је и неговање аматеризма и што веће ангажовање младих у културно-уметничком животу.

 

–          ИСТОРИЈСКИ АРХИВ “СРЕМ” је основан 1946. Године са седиштем у Сремској Митровици. Регионална је установа која покрива седам општина Срема: Стару Пазову, Инђију, Ириг, Шид, Пећинце и Сремску Митровицу. Делатност Архива је: надзор над регистратурама, прикупљање, чување и обрада архивске грађе и коришћење исте у јавно-правне, приватно-правне и научне сврхе. Најважнија архивска грађа су Црквене матичне књиге од 1732.-1900. Године (римокатоличке, православне, гркокатоличке и јеврејске), затим фондови управе од друге половине 17.века па до 1900. Године, као што су магистрате, трговишта, властелинства, окрузи, срезови, општине и сл. (ови фондови нису до краја истражени). Током I и II светског рата преко територије Срема су пролазиле савезничке и непријатељске војске, па постоји грађа у Архиву која је од великог значаја за изучавање европске историје.

 

–          “ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ” – Институционална заштита споменика културе на подручју Срема и дела Мачве, обавља се већ четири деценије, а започела је оснивањем Среског завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици у децембру месецу 1961. године. Историјске околности допринеле су да се овде налазе материјална сведочанства од највећег значаја за културну историју српског народа, народности и националних мањина које су ту настале. Након завршетка Другог светског рата, фрушкогорски манастири су тешко страдали. Нашли су се у рушевинама као и неколико десетина православних цркава. Споменичко наслеђе било је изложено константном и убрзаном нестајању. Последњих неколико деценија представља нову епоху у заштити културне баштине. Велики број културних добара је спашен, заштићен и у служби је даљег културног наслеђа. На територији Срема у надлежности Завода налази се укупно 215 непокретних културних добара, а од тог броја утврђено је да статус од изузетног значаја има 29 непокретних културних добара и то: 23 споменика културе, 1 просторна културно-историјска Целина, 3 археолошка налазишта и 2 знаменита места. Статус катергорије од великог значаја има 125 непокретних културних добара и то: 112 споменика културе, 4 просторне културно-историјске целине, 6 археолошких налазишта и 3 знаменита места.

4.12.1  Шопинг зоне и малопродајни центри

 

У пешачкој зони у самом центру града налазе се бројне продавнице како ексклузивне тако и оне свима пријемчиве робе.

У граду Сремска Митровица налазе се: тржни центар “Рода”, супермаркети “Туш” и “Маxи”, као и локални трговински ланци.

 

3. Оцена постојећег стања

Анализа стања у области животне средине, привреде и друштвених делатности на територији Града, указала је на велики број проблема, али и шанси које има Сремска Митровица. Она нам указаје да је добар део питања међусекторског карактера, те да се њиховом решавању у будућности мора прилазити системски, са јасно дефинисаним механизмима за решавање као и у јасној хронолошки одређеној динамици.

Структурирање и финална синтеза проблемских аспеката у домену три основна стуба одрживог развојаурађени су у току рада три тематске радне групе (за економски развој, друштевни развој и заштиту животне средине), састављеним од појединаца из различитих служби и установа Града, као и других установа и организација и предствника других сектора.  SWОТ методом (s – stranghts (снаге), W – wеакnеsses (слабости), О – оppоrтunitiеs (могућности), Т- threats (претње)) извршена је синтезна евалуација кључних социо-економских и еколошких аспеката Града.

Анализа природних аспеката и аспеката стања квалитета животне средине, указала је да на систем природних елемената општине утичу двојаки фактори: интерни и екстерни. На спољне факторе загађења, различитим механизмима локалне самоуправе није могуће значајније утицати (загађења која настају као последица обављања различитих делатности на другим просторима а која путем ваздуха и воде долазе на територију Града) док је на интерне факторе локалним административно-финансијским, техничким и другим мерама могуће утицати (загађење које настаје на простору Града).

Велики недостатак у постојећем унапређењу стања животне средине Града представља и недостатак референтних и континуираних података о стању животне средине на територији Града. У складу са приказаним ограничењима, чланови радне групе за заштиту животне средине коришћењем SWОТ методе, анализирали су стање у домену наведене тематике.

На пољу друштвених делатности, постојала је значајна информациона основа и искуство кључних актера, посебно на пољу формулисања социјалне политике. Такође, постојање Стратешког плана  социјалне политике као синтезног секторског документа у значајној мери је унапредило рад на оцени стања у наведеном домену. На бази искустава актера који су учествовали у изради Стратешког плана социјалне политике као и на бази нових прикупљених информација, коришћењем SWОТ методологије извршена је евалуација кључних аспеката у домену друштевног развоја локалне заједнице. Проблеми који су били у фокусу разматрања тицали су се како пронаталитетне политике, тако и развоја системске помоћи угроженим друштвеним групама као и укупном унапређењу јавних установа са пољем деловања у друштвеним делатностима у које је уврштена и јавна управа као посебно битан сегмент чију је ефикасност потребно стално унапређивати.

Економски и инфраструктурни аспекти, анализирани су на бази тематских студија које су формиране приликом израде Просторног плана Града Сремска Миторвица. Анализа економских показатеља као и степена развијености инфраструктурних система Града рађена је у сарадњи са јавним и приватним сектором привреде и преко истраживања ставова пословног сектора.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ГРУПА ЗА РАЗВОЈ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА И   ПРЕДУЗЕТНИШТВА

Оцена стања

Да бисмо сагледали могућности развоја привреде Града Сремске Митровице неопходно је пре свега осврнути се на садашње фактичко стање, утврдити повољности и ограничавајуће факторе и на основу тих показатеље предложити могућности развоја привреде на територији града.

 

Индустрија Града Сремска Митровица, деценијама ослањала се на велика друштвена предузећа која су запошљавала велики број радника. Услед санкција и ситуације која се десила у последњих двадесет година, дошло је до отежаног пословања. Сви велики, нарочито извозно оријентисани правни субјекти, нашли су се у тешком стању и као последица дошло је до прекида производње. Процес приватизације, требало је да у што краћем временском периоду изврши промену структуре предузећа из друштвеног у приватно власништво. Међутим, процес приватизације  се веома споро спроводи, скоро све извршене приватизације су неуспешне, а проблеми се само повећавају и нагомилавају.

Физички обим индустријске производње из године у годину се смањује, што има веома негативне последице. Производња се одвија са 20-30 % капацитета, технологија је застарела, велики број радника је без посла, а зараде запослених су нередовне и ниске.

Посматрано по гранама:

1. 1.      прехрамбена индустрија има највећи број предузећа и има највише радника. Ова грана је успешно пребродила период хиперинфлације, јер се сировине налазе у окружењу и била је оријентисана, углавном на домаће тржиште. Пре неколико година ова грана се почела суочавати са проблемима у пословању, што је проузроковало престанак рада, па затим стечај „Сремске млекаре“, „Шећеране“ и „Митроса“. Приватизација прехрамбене индустрије се доста лоше и споро реализовала, па је то један од најзначајнијих разлога због доста тешког стања у индустрији.
2. 2.      производња целулозе и папира имала је веома велики значај у привреди наше општине по обиму производње, извозу, броју запослених.Након прогласенја банкротапредуѕеца иѕврсенс је продаја у септембру 2009 год. Нови власник ће променити врсту делатности тако да ће се бавити рециклажом алуминијумског отпада .
3. 3.      дрвна индустрија има најдужу традицију на овим просторима. Производња ове гране имала је стабилно, како инострано тако и домаће тржиште. Међутим, и у овој грани, сужено тржиште условило је да се предузећа ове привредне гране нађу у стечају, а након стечаја нека предузећа су приватизована а нека угашена.
4. 4.      металска индустрија је скоро целокупну производњу пласирала на страно тржиште. Одуговлачењем и неуспешном приватизацијом, ова грана се нашла у тешком положају, тако да је она тотално замрла.
5. 5.      бродоградња је привредна грана која је на овим просторима заузимала значајно место, капацитети које ова грана поседује су задовољавајући, али прекид производње током санкција (95% производње се пласирало на страно тржиште), довело је до стечаја ове производње.Након истека периода принудног поравнања поново је уведен стечај тако да је ово предузеће у закупу .
6. 6.      производња обуће и ако је имала солидне производне и кадровске капацитете, услед санкција нашла се у тешком положају. Преко стечаја, давања у закуп и приватизације, пакушавано је да се реши проблем у овој грани, али на аукцији није било заинтересованих и тренутно се спроводи стецајни поступак.
7. 7.      текстилна конфекција је међу првима почела припреме за приватизацију, али и поред заинтересованих партнера до приватизације није дошло, тако да је досло до ликвидације предуѕеца.

 

ПРЕПРЕКЕ ЗА РАЗВОЈ

а) Административно-правне препреке су оне препреке које лимитирају успешност оснивања, функционисања или развоја МСПП, а долазе из макро окружења.

 

Међу најважније препреке могу се навести следеће:

– недовољно уређена легислатива за МСПП, мада је до сада усвојено знатан број закона, они се слабо спроводе у пракси, на разним нивоима. Са друге стране примена многих законских прописа представља снажна трошковна оптерећења за многе привредне субјекте.

 

1. 1.      Сиромаштво мера за подстицај развоја МСПП и мера за охрабривање предузетништва на ширем плану – стабилно макроекономско окружење омогућује да предузетници препознају и осете подржавајуће институционалне оквире у подстицању сваке врсте основног предузетништва, нарочито тамо где се манифестује релативно блиска узрочно-последична повезаност економске политике, образовање, култура итд. У Сремској Митровици предузетници још увек не препознају такве манифестације, али у неколико последњих година има помака да туђе најбоље праксе у развоју малог предузетништва послуже као пример.

 

1. 2.      Неадекватне одредбе имовинско правних прописа у вези коришћења пословних простора и јавне инфраструктуре, те њихова спора имплементација

Несређена својинска ситуација привредних субјеката након претварања категорије друштвеног и државног у приватно власништво и несређено стање земљишних књига, те спорост судских органа надлежних за земљишне књиге, представљају отежавајући фактор како у процесима добијања кредита, тако и свих варијанти регулисања заложних права. Такви имовинско-правни прописи онемогућавају да на брз и ефикасан начин дође до простора који би се користио у пословне сврхе, без обзира да ли се ради о стицању власништва или праву закупа.

1. 3.      Неизграђен концепт отклањања или минимизирања фактора високог пословног ризика за стране улагаче

Страни потенцијални улагачи оклевају са улагањем у бизнис јер имају осећај несигурности за имовину, или осећај за пословне неуспехе, због притисака, нелојалне конкуренције, сиве економије, или због нечињења институције власти у нихову корист када то затреба.

1. 4.      Нефлексибилни закони који се односе на тржиште радне снаге – Нефлексибилни закони о раду и закони о заштити на раду запослених уносе потешкоће за послодавце али и обрнуто.
   1. 5.      Спорост судских извршних органа – Судски извршни органи су неефикасни и

      спори у сектору пословних спорова и процеса, тако да извршења, потраживања и

заштите права купаца, у целини, скоро и не постоје.

 

б) Економске препреке

 

У нашим условима економске препреке се могу посматрати са два аспекта:

– интерног и

– екстерног.

 

Интерни аспекти економских препрека су:

1. недостатак властитог капитала и кредитних линија за покретање СТАРТ АП – дешава се  да се у малом бизнису нађу и они који располажу са властитом уштеђевином, немају некретнина или других средстава које би укључили у бизнис и немају подршке од чланова породице. Они започињу бизнис са неадекватном сумом капитала и уколико не добију повољне кредите или бенефиције од институције за развој предузетништва, брзо пропадају, што иде на штету како партнера, тако и државе и др.

Интерне финансијске слабости СТАРТ-АП постају лимитирајући фактор за добијање кредита код комерцијалних банака због упитне кредитне способности.

2. Недовољно познавање финансијског менаџмента и маркетинга у бизнису – почетници у бизнису најчешће улазе у процесе пословања и на тржиште са високим обавезама, ниским нивоом готовине и погрешним финансирањем активе. Последице се брзо усложњавају, нарочито уколико се не могу ослонити на добар маркетинг и тржишни потенцијал, како би уз помоћ високе стопе раста продаје савладали проблеме.

Недовољно познавање маркетинга од стране већег броја власника МСПП и оних који тек намеравају ући у властити бизнис може се сматрати озбиљном интерном препреком за успех на тржишту и пословни успех на целини. Последице тога су: раст залиха, заостајање у плаћању добављача и наплата код купаца, лоше формирање цена, лоша контрола трошкова и сл. Маркетиншке способности су посебно изражене у извозу и међународном пословању.

3. Недовољна способност евалуације пословне идеје – потенцијални предузетници често улазе у бизнисе које довољно не познају, или за које се успостави да за њих немају довољњо шанси на тржишту. Ретко се дешава да оригиналну идеју прати оригинални програмски приступ што је разлог да у пракси имамо појаву регистрација фирми претежно из традиционалних, услужних и трговнских делатности, а премало из подручија производње за којом има места на домаћем и глобалном тржишту.

4. Занемаривање бизнис планирања – многи почетници у бизнису занемарују бизнис планирање, па чак га и избегавају. Једини су изузетак они којима бизнис план тражи банка или нека друга финансијска институција и они који су прошли курсеве за покретање властитог бизниса, или су тај проблем успешно савладали током студија.

5. Пропусти у избору локације – добра локација може бити само она која одговара типу бизниса који се покреће у финансијским могућностима тог бизниса. Због тога, промашај у избору локације може изазвати недокнадиве губитке. Грешака је много због којих нису криви само инвеститори, него и локалне власти.

6. Незадовољавајући ниво друштвене улоге МСПП, те одговорности државе и друштва за МСПП – Данас је у свету глобалних економских кретања друштвена улога и одговорност МСПП у рапидном порасту. У нашим околностима је то питање још увек занемарено. Скромна свест како предузетника о заједници, тако државе и друштва за предузетништвом, негативно утичу на развој стратешких мера за МСПП.

7. Ограничен приступ и примена иновација и нових технологија за МСПП – Једна од већих препрека за МСПП како у свету, тако и код нас јесте недовољан властити потенцијал за улагање у нове технологије, иновације, научно-истраживачки рад итд. Само мали број МСПП има могућност да развија нове производе, унапређује квалитет и друге перформансе роба и услуга.

С друге стране, неразвијени су истраживачки и стручно-технички потенцијали који би понудили иновације савремене технологије за МСПП.

8. Недовољно развијена свест о значају техничког и др. усавршавања – Менаџери малих фирми имају специфичан однос према семинарима и побољшању пословања. Они су често скептични када им се говори да на семинарима имају шта да науче из струке и менаџмента фирме. На семинаре гледају више са аспекта трошкова, него са акпекта добре инвестиције у бизнис.

Екстерни аспекти економских препрека су:

 

1. Ограничене могућности финансијског тржишта – финансијско тржиште је недовољно развијено и неефикасно у испуњавању функције финансирања СТАРТ-АП бизниса и функционисања МСПП. Због тога МСПП су у већини случајева упућена на интерне видове финансирања свог развоја или присиљена да прихвате скупе краткорочне кредите. Неразвијено финансијско тржиште огледа се и у непостојању дугорочних извора кредитирања. Такође треба предвидети већи ниво бесповратних финансијских средстава у циљу подстицаја и развоја СТАРТ АП предузећа.
2. Недовољан ефекат међународних финансијских институција – међународне финансијске институције играју важну међународну улогу покретача и иплементатора укупног финансијског механизма. Када се ради о МСПП, њихов допринос је недовољан због изузетно високих камата и строгих процедура.
3. Недостатак програма кредитирања МСПП код комерцијалних банака – кредитни потенцијал комерцијалних банака је на релативно повољном нивоу с обзиром на величину финансијског тржишта, али стратегија њиховог односа према МСПП је незадовољавајућа. Оне још увек потенцирају сегмент становништва и крајње потрошње на штету пословне економије у целини и посебно на штету малих предузећа и пре свега оних који требају иницијални капитал за СТАРТ-АП фазу.
4. Микрокредитни сектор – микрокредитне организације су успостављене за финансирање СТАРТ-АП бизниса или за суфинансирање већ постојећих МСПП.
5. Фискална оптерећења – порески систем у држави има као приоритетан циљ прикупљање средстава за функционисање државног административног апарата. Ниво директних и индиректних пореза је превелик, пореска администрација је неефикасна и скупа, присутно је вишеструко опорезивање, тако да се може говорити о, по бизнис, заиста неповољном пореском окружењу. Порески терет под којим послују мала и средња предузећа је толико велик, да предузећа, уколико желе да буду конкурентна, доводи у ситуацију да морају смањити трошкове својих производа, односно услуга, или им повећати цену. Обоје је у оваквом пословном окружењу готово немогуће, па се високи порези, заједно са високим трошковима оснивања предузећа, појављују као један од основних узрока сиве економије. Предузећа која послују у неформалном сектору, смањују укупну пореску основицу и истовремено пребацују порески терет на она предузећа која послују у легалним оквирима. Нелојална конкуренција, дакле, представља велику препреку покретања домаће производње повећању запослености.

Стабилан и једноставан порески систем од велике је важности и страним инвеститорима, посебно у окружењу са великим политичким и институционалним ризицима.

6. Тржишна усмереност МСПП – МСПП је у великом мери усмерена на локална и ближе регионална тржишта. Према проценама највећи део МСПП је оријентисано на локална тржишта, а мањи део односи се на тржиште остатка бивших југословенских република и других земаља из ближе околине.

Основни узрок овакве тржишне усмерености је њихова ниска конкурентност која настаје из више разлога, а основни су: менаџерске и маркетиншке способности власника фирми за сектор спољнотрговинског пословања, као и скроман обим капитала који је потребан за унапређивање процеса производње, квалитета производа. Уз наведене проблеме морамо набројати недостатак подршке извоза од стране државе извозу, као и њених институција.

7. Недостатак великих предузећа као важног ослонца МСПП – још увек није изграђена нова, а поготово савремена привредна производња. Велика предузећа као носиоци развоја су нестала, а на њиховим основама није створен велики број малих предузећа. Због тога, економија земље не може да поднесе терет стечаја великих бивших предузећа. То се манифестује као највећа баријера бржем изласку из кризе и консолидацији економије наше државе у чему МСПП губе један од највећих ослонаца за развој.

 

8. Незадовољавајући ниво мера директне и индиректне подршке МСПП – Влада државе формирала је Фонд за развој и запошљавање чији су извори средства светске банке. Проблеми везани за овај Фонд су недостатак обима средстава, високе камате и сложена процедура одобравања средстава.

Мере директне помоћи које се обезбеђују из буџета су скромне, а нема ни индиректне помоћи која се заснива на повластицама. Без обзира на буџетско сиромаштво у случају мера, требало би следити инострану праксу.

9. Сива економија – Токови сиве економије су присутни у целој регији и у граду, где доминирају утаје пореза и неефикасна општа контрола, црно тржиште рада а што већ дуже време ремети правила функционисања реалних тржишних односа и отежава економску позицију оних који се лојално понашају на тржишту и који поштују законске прописе и пословне обичаје у пракси.

 

ц) Друштвено-политичке и кадровске препреке – МСПП се сусрећу са бројним  препрекама друштвено-политичког и кадровског карактера. То се посебно огледа у следећем:

1. проблеми МСПП и њихов значај за укупни развој привреде и друштва нису дигнути на највиши друштвени ниво. За реализацију тог циља неопходно је у наредном периоду прецизније утврдити улогу државе и њених стручних институција у привредној регулативи.

2. Држава није уредила домаће тржиште и заштиту домаћих произвођача у складу са међународним правилима и праксом европских земаља, што посебно погађа МСПП.

3. Такође је недовољна правна регулатива и институцонална борба против корупције, привредног криминала и антагонизма, између домаћих произвођача и домаћих лобија.

4.Средства за научно-истраживачке и иновацијске процесе су недовољна.

5. Недостатак довољног броја образовних кадрова у МСПП и искусног особља за сектор малог предузетништва по моделу и манирима који данас егзистирају у европској унији. Процеси дообразовања за потребе предузетништва који су се одвијали дали су са аспекта квалитета релативно добре резултате, али су до сада обухватили мали број људи.

6. Немотивисаност младих људи за покретање властитог бизниса услед неадекватног образовног процеса за потребе предузетништва и неизграђена тржишна и маркетиншка оријентисаност ка властитом бизнису.

7. Као сублимат свих претходних препрека, усмереност менаџера МСПП на традиционалне производње које се заснивају на веома ниској продуктивности и ниском степену технологије.

 

д) Демографско-социолошке препреке – Препреке типа демографског и социолошког окружења такође имају негативан утицај на МСПП. То се посебно препознаје у следећем:

 

1. Многи предузетни и перспективни млади људи одлазе у иностранство. Влада не успоставља мере за њихово задржавање у земљи, као на пример подршка развоју омладинског предузетништва.
2. У популацији незапослених доминирају они који су без довољног радног искуства и образовања, што смањује потенцијал становништва у целини.
3. Култура удруживања људи и пословно-кооперативно заједништво нема традицију и споро прихвата тенденције које нуде глобална кретања.
4. Недостатак културе у сектору покретања заштите потрошача по моделу „конзумеризма“, што већ деценијама познају демократски развијене земље, што би у нашим условима било крајње неопходно.
5. Социјалне структуре руралног становништва притискају урбана средишта која немају капацитет да их све прихвате и обезбеде адекватну егзистенцију. При томе, ово становништво није у могућности да покрене властити бизнис. Проблем би се могао решити њиховим повратком у руралне средине и стварањем предуслова за самозапошљавање.
6. Систем моралних вредности и социјалних промена је неизграђен за контекст тржишне економије, демократије и глобалних предузетничких кретања у целини.

 

е) Остале препреке

 

1. Недостају програми за развој креативног омладинског предузетништва. Недостатак таквог програма спречава експлоатацију креативних потенцијала младих и решавања њихових специфичних проблема. Мисли се на младе различитих доби као што су млади у основном образовању, средњошколском образовању, млади који су на факултетима или су завршили факултет, било из руралних или урбаних подручја.
2. Недовољна сарадња институција за подршку развоју МСПП. Важне институције, као што су Агенција, привредне и предузетничке коморе, удружења послодаваца, професионалне организације за консалтинг, институције образовања, синдикати, медији и др., ако би деловали на бази консензуса и путем дијалога који унапређује, насупрот конкурентских понашања и истинском сарадњом, могли би снажно допринети добрим резултатима сваке институције појединачно, а вишеструко би допринели остварењу стратегије МСПП.
3. Предузетници нису довољно директно заступљени у државним органима надлежним за питање привреде и развоја, што се одражава на квалитет закона који се у великој мери односе на њих.
4. Подстицајни културни процеси који употпуњују комплекс услова важних за предузетничке трендове, нису довољно развијени.

 

Повољности – потенцијали

 

1. Територија Града Сремска Митровица налази се на раскрсници путева. Граничи се са Републиком Српском и повезана је значајним друмским саобраћајницама. Према Републици Хрватској град, повезује ауто-пут, а такође и железничка пруга. На удаљеноси од 60 км налази се аеродрум „Никола Тесла“. Река Сава, као међународна река, протиче кроз наш град, а пошто је пловна, њен значај је огроман, јер се најјефтинији транспорт обавља водом. Ретко који град или општина се може похвалити оваквим погодностима, где се успешно могу користити све врсте саобраћаја.
2. Погодности су и те да постоји квалификована радна снага за све врсте занимања.
3. Значајни грађевински објекти се могу користити за разне привредне делатности са изграђеном инфраструктуром.
4. Доста сировина се налази у окружењу (нарочито за прехрамбену и дрвну индустрију). Поред ауто-пута постоје изграђене индустријске зоне, зона „Север 1“ и зона „Север 2“ предвиђене за производњу малих и средњих предузећа.
5. Постојање разних машина, алата и опреме, који су у фунционалном стању или се одређеним интервенцијама могу довести у стање функционалности.
6. Постојање природних неискорићених ресурса неопходних за развој нових привредних грана  (туризам и сл.). И поред тога што ови ресурси најчешће имају индиректну везу са настанком и развојем МСПП значајни су као општи привредни ресурси и добра основа за бржи привредни развој. Најважнији природни ресурси представљају: пољопривредно земљиште, шумски комплекси, водени потенцијал, природне лепоте и др.

 

 

РАЗЛОЗИ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

 

–          садашње тешко и лоше стање у индустрији града,

–          потребе становништва за повећањем запошљавања, односно порастом животног стандарда,

–          развој је увек ограничен – кумулативни процес,

–          развојно-извозна тенденција,

–          развој се мора заснивати на предузетничким идејама и иницијативама, привредним знањима и новим видовима пословања (технолошким, бизнис инкубатори).

 

ВИЗИЈА РАЗВОЈА ИНДУСТРИЈЕ ГРАДА ТРЕБА ДА СЕ БАЗИРА НА ТОМЕ :

 

1. да приоритет буде конкурентан и профитабилан извоз који би износио око 40% друштвеног производа града,
2. да се бави доминантном производњом (уска специјалност онога што може добро да се уради – брендови),
3. да се посебна шанса даје за инвестирање, запошљавање и развој,
4. да буде привлачна за инвеститоре, како стране тако и домаће,
5. да утемељи услове за даљи развој привреде у граду,
6. да се индустријски капацитети лоцирају у секундарним центрима (најповољнији положај имају села поред ауто пута – Лаћарак, Мартинци, Кузмин, Шашинци, Јарак и погранична села Босут и Сремска Рача), што би омогућило да не буде миграције становништва у граду.

 

МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА ИНДУСТРИЈСКИХ ГРАНА:

 

Производња електричне и топлотне енергије – у наредном периоду, треба да се базира на коришћавању обновљивих извора енергије:

–          геотермалне енергије (села у мачванском делу Града) – за загревање, стакленике,

–          коришћењу ветра, где ветрењаче не заузимају велики простор, а производе значајну количину енергије,

–          коришћење комуналног отпада за производњу енергије,

–          коришћење биомасе и биогаса и

–          коришћење соларне енергије.

 

Производња електричне енергије – у последњих 20-так година у самом Граду изграђено је доста, 20 кВ кабловске електро мреже, тако да је већина трафо-станица напојена преко 20 кВ електро мреже и може се сматрати да је напонски ниво 20 кВ доминантан. Нове трафо станице градиће се у деловима Града у којима се врши парцелација земљишта, изградња нових стамбених и привредних објеката и повећава густина становања, тј. повећава се број потрошача електричне енергије.

Високо напонска кабловска електро мрежа 20кВ је релативно нова и у добром стању, међутим потребно је уложити доста средстава да би се преостале ТС 10/0,4 кВ које дају укупно активну снагу пребациле на 20 кВ кабловску електро мрежу. У следећем периоду неопходно је постојеће кабловске водове 20 кВ заменити новим.

НН електро мрежа 0,4 кВ је решена  каблоски у ужем центру Града и новијим насељима, док је у преосталом делу града изведена на армирано-бетонским, челичним, цевастим и дрвеним стубовима и нешто бакарним проводницима.

Да би градски електро систем могао да функционише и обезбеди довољне количине електричне енергије, потребно је да се у наредном планском периоду до 2020. год. изграде нове деонице кабловских водова 20 кВ и замене дотрајале, као и да се (потпуно) реконструише надземна електро мрежа 0,4 кВ и израде нове ТС 20/0,4 кВ.

Производња топлотне енергије – у наредних 5 до 10 година неопходно је:

–          да се изгради сопствена топлана уместо постојеће измењивачке станице. Ово је егзистенциално питање пошто је након престанка рада Фабрике целулозе и папира „Матроз“ и Фабрике шећера дошло до изражаја низа проблема техничке природе,  низа непознаница, својинске и правне природе. У том смислу потребна је помоћ Града око обезбеђења потребне локације и потребних гаранција око обезбеђења средстава,

–          изградња нове, гасне котларнице из разлога екологија и подизања поузданости система и смањења трошкова,

–          аутоматизација и осавремењавање постојећих подстаница. Аутоматизација би се састојала у аутоматском регулисању температуре полазне воде у зависности од температуре спољњег ваздуха, а осавремењавање би обухватило увођење нових, савремених техничких решења, пре свега у области фреквентне регулације електро моторних погона пумпи и савремено мерење утошка топлотне енергије,

–          проширење дистрибутивне топловодне мреже. Нарочиту пажњу треба обратити на синхронизацију развоја топлификационе мреже и гасификационе мреже и отворити могућности изградње више мањих гасних котларница на подручијима на којима се појављује потреба за новим потрошачима.

 

Дрвна индустрија – развојна улога дрвне индустрије је трајно максимирање њеног доприноса на повећању извоза, које се заснива на:

–          количини и квалитету сировина и непосредном окружењу (буква, храст и јасен),

–          растућој тражњи производа од дрвета на тржиштима развијених земаља,

–          релативно добром стању постојећих потенцијала ове гране,

–          текућој ценовној конкурентности ове индустрије.

Извозна стратегија треба да се базира на смањењу извоза резане грађе у корист извоза финалних производа, а посебно племенитог фурнира од храста и јасена, прераду кратке грађе у ламиниране плоче. Такође, производњу треба усмерити на намештај од масива који је веома тражен на страном тржишту, затим грађевинске столарије, подова, дрвене амбалаже, опремање ентеријера у иностранству.

Да би се остварио извоз на страно тржиште потребно је модернизовати постојеће капацитете, повезати произвођаче ове гране, ради заједничког наступа на страном тржишту, континуирано иновирати дизајн.

За реализацију ових развојних извозних пројеката неопходна је помоћ државе и града у виду кредитирања извозних послова, нарочито усмерених на финалне производе.

 

Металска индустрија – развојна улога металске индустрије је трајно максимирање производње у циљу повећања извоза, као највећег стремљења развоја индустрије.

Развој ове гране базиран је на:

–          растућој и сталној тражњи на светском тржишту,

–          релативно добро очуваним производним и кадровским потенцијалима,

–          традицији, знању и искуству,

–          текућој ценовној конкурентности производа ове индустрије.

 

Извозна стратегија ове гране базирана је на извозу финалних производа металопрерађивачке делатности, репроматеријала и производа широке потрошње.

Производња жичаних језгара – тражња у области производње жичаних опружних језгара за индустрију намештаја, као и жеља да се домаћем и иностраном тржишту понуде што квалитетнији производи у области намештаја добро је егзистирала у претходном периоду. Током година рада потреба за овим производима показала се знатним, те је неопходно повећати обим производње како би се повећао пласман и на домаће и на страно тржиште. Повећањем производње планира се и кроз инвестиције у изградњи нових, већих индустријских хала, а самим тим и запошљавање већег броја радника.

            „Металфер стил мил“ – је отворио прву ваљаоницу бетонског ребрастог челика у Србији са капацитетом 250 МТ годишње производње.

            У току је изградња друге фазе развоја која се односи на покретање топионице старог жељеза у електролучкој пећи и ливнице гредица које ће служити као улазна сировина у постојећој ваљаоници шипки. Капацитет овог комплекса ће бити 450 МТ годишње производње, тако да ће поред задовољавања сопствених потреба гредице бити дистрибуиране и у иностранство.

Фаза 3 развоја МСМ је изградња још једне ваљаонице жице која ће се налазити уз ливницу и топионицу. Ова фаза ће почети са припремама у току 2010. године, а реализова ће се у току 2012. године.

Бродоградња – „ТЕАМ“ ДОО бави се изградњом и поправком бродова, и у оквиру своје делатности капацитета четири бродоградилишта производи и поправља пловне објекте различитих типова и намена, а првенствено речне и мање морске бродове до 6000 тона, углавном намењене за извоз на страно тржиште.

Пословна стратегија предвиђа дугорочно присуство на светском тржишту, наредних 15-20 година.

 

Један од стратешких циљева је да се са производње бродских трупова пређе на производњу комплетних  бродова по систему „кључ у руке“. Такође је стратешки циљ да се постигне један разуман циљни асортиман производа, односно установи дијапазон производа који је компатибилан у техничком и производном смислу. Под растом се подразумева квантитативно повећање обима производње, а под развојем поред квантитативног повећања обима производње и квалитативно побољшање и иновирање постојеће производње.

Развоју предузећа приступа се као интегралном и континуираном процесу из тог разлога активности се усмеравају на следећа глобална подручја:

–          развој производа,

–          развој технике,

–          развој технологије,

–          развој организације и управљања,

–          развој кадрова.

 

Експлоатација шљунка и песка – Експлоатација шљунка и песка, производња сепарираних агрегата за израду бетона напредовала је кроз претходни период и сада се налази на самом врху у овој индустријској грани по квалитету и динамици испоруке материјала.

У 2009. год. ова фирма упошљава своје капацитете на развоју контејнерског терминала укупне површине од 2500 м3 са изградњом овог терминала ова фирма постаје лидер у региону у сектору складиштења материјала и претовара терета. Закључно са 2009. год. требало би да добије статус међународне луке.

Прехрамбена индустрија – развојна улога прехрамбене индустрије заснована је на:

–          природним потенцијалима (плодно пољопривредно земљиште за гајење житарица, индустријског биља, воћа и поврћа),

–          уз реконструкцију и модернизацију постојећих прерађивачких капацитета ићи на изградњу нових прерађивачких капацитета за примарне пољопривредне производе,

–          ценовној конкурентности за неке најважније производе ове индустрије,

–          великим потребама нашег тржишта за производима прехрамбене индустрије,

–          у овој грани треба се оријентисати на стварање бренда појединих производа са овог подручја (производња кулена и других прерађевина од меса, разних врста сирева, вина, ракије итд.),

 

Главне акције треба усмерити на модернизацију капацитета, а приватизацију пољопривредних предузећа обавити без распарчавања поседа. Такође, постоје велике могућности за производњу здраве органске хране, али уз претходно обезбеђење услова и проналажење познатог купца.

Развој млинско-пекарске производње – могућности су огромне јер наш град располаже великим вишковима сировина за развој ове производње.

Многе фирме које су се бавиле овом делатношћу приступају реализацији нових пројеката и проширењу погона за комплексну прераду житарица термичком обрадом и флекичењем кукуруза, пшенице, јечма и овса. Погони би били инсталирани на најсавременије начине, савремене машине за љуштење, третирање паром високог притиска и тостирањем довело би до отварања нових радних места.

 

Производња и прерада млека – могућности ове производње морају имати приоритет у даљем развоју, јер је најекономичније да се сировине са ових простора овде прерађују и дистрибуирају у нашем региону и у друге регионе.

 

Кланична индустрија и производња месних прерађевина – могућности за развој ове индустрије су велике, јер постоје идеални услови за развој ове гране. На територији Града Сремске Митровице, поред „Митроса“ послује још 10-ак кланица које производе говеђе, свињско, коњско, пилеће месо и прерађевине. Број запослених у овим предузећима и радњама је у сталном порасту. Ова предузећа могла би се базирати на производњу меса од квалитетне стоке и живине, (коју би требало идентификовати) која би се користила у преради и као здрава храна могла пласирати на тржиште.

 

Прерада воћа и поврћа – могућности су велике јер на овим подручијима постоје значајни засади воћа и поврћа АД „Пинкија“ као и засади приватника на обронцима Фрушке горе, па би се могла изградити сушара за воће, јер се ту углавном налазе сировине.

У равничарском делу нашег града постоји дуга традиција производње квалитетног поврћа, па би требало изградити погоне за прераду поврћа.

 

Производња сточне хране – могућности постоје јер се неопходне сировине налазе у окружењу, а последњих година приватни сектор узима све већа учешћа у овој производњи. На просторима нашег града регистровано је више предузећа и радњи које се баве производњом сточне фране. Неопходно је повећати сточни фонд, а такође и пласирати производе ове гране у друге земље.

 

Текстилна индустрија и производња обуће и одеће – развој ове индустрије у наредном периоду углавном ће се базирати на капацитетима малих и средњих предузећа. Некада се значајни део приизводње ове гране пласирао на страно тржиште, али главна тенденција у овој грани може бити базирана на доради тзв. лон послови.

 

Грађевинарство – развојна стратегија у овој грани треба да буде усмерена на упошљавање грађевинара, како у граду, тако и на иностраном тржишту, а да би се то остварило потребна је финансијска подршка специјализованих банака.

У последних година на територији града дошло је до повећаног броја инвеститора који се базирају на изградњи стамбено-пословних објеката.

 

Туризам – Град Сремска Митровица, некада престоница Римског царства, град у којем је рођено шест римских царева, представља културно историјско благо још непознато Европи и свету.

Претходних 20 година није придаван значај турузму као привредној грани нити се радило на промоцији града и његових туристичких потенцијала, тако да сада имамо град који није ни постојао на мапи туристичких дестинација. Нису искоришћени потенцијали древног Сирмијума, Фрушке горе и њених природних лепота и културно-историјских споменика.

Смернице за развој туризма:

1. Јака медијска промоција следећих туристичких потенцијала града

– локалитети античког Сирмијума

– фрушкогорски манастири и Национални парк Фрушка гора

– Бара Засавица и

– развој речног туризма на реци Сави

 

2. Унапређење и уређење како туристичких, тако и историјских локалитета

 

3. Јачање еко и етно туризма у руралним срединама и

 

4. Развој манифестационог туризма.

 

Ове смернице имају за циљ да Град Сремска Митровица добије заслужено место на туристичкој мапи Републике Србије и да туризам коначно постане привредна грана која ће промовисати име града у свету.

Развој туризма и искоришћавање туристичких потенцијала може позитивно утицати на развој привреде и економије локалне самоуправе.

 

Стратегија привредног развоја не може почивати само на великим предузећима која упошљавају велики број радника, већ на паралелном развоју малих и средњих предузећа која ће обављању својих производних и услужних делатности у већој мери бити у функцији рада великих предузећа, а у другом делу оријентисана ка тржишту. У остварењу овог циља неопходна је директна помоћ, са аспекта стварања повољног привредног амбијента, почев од нивоа локалне самоуправе па до националног нивоа.

 

 

 

 

 

СЕКТОР ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА

( ОБРАЗОВАЊЕ, КУЛТУРА, СПОРТ, ОМЛАДИНА, ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА, НЕВЛАДИН СЕКТОР-НВО)

I.АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ОБЛАСТИМА ПЛАНИРАЊА

 

1.ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА

1.1. Образовање

Систем васпитања и образовања је један од темељних система друштва. Зато је стварање система квалитетног васпитања и образовања у Граду Сремска Митровица претпоставка трајног успешног развитка.

Систем васпитања и образовања у Граду Сремска Митровица  мора баштинити сву позитивну националну педагошку и културну традицију наше државе, али и пратити савремена кретања у друштву и глобалне тенденције у образовању.

               На територији Града  Сремска Митровица налази се 11 основних и 7 средњих школа. Неке основне школе имају и издвојена одељења у околним местима, 21 школска зграда. Укупно 39 школских објеката. Радни процес се одвија у релативно сређеном стању, уз извесне проблеме у одређеним областима.

               Скоро све школске зграде изузев Медицинске школе ,,Драгиња Никшић“ грађене су шездесетих и седамдесетих година прошлог века, неке и раније. Стога је било  ургентно  издвајање знатног дела средстава потребних за реновирање и опремање школа, како би процес реформе образовања био што ефикаснији.

            Развој образовања захтевао је  модернизовање опреме и наставних средстава у школама. Стање  у школама 2005. године  указало је  да је опремљеност образовних институција  варирала  од школе до школе, али је генерално била испод потребног нивоа. Зато је било  потребно извршити опште појачано опремање школа али и формирати специјалне центре који би могли пружати подршку за све школе у Граду Сремска Митровица по одређеним сегментима наставе.

Фондација за талентоване ученике

Град Сремска Митровица је  установио Фондацију “Атанасије Стојковић“ са циљем организовања подршке младим и талентованим ученицима и студентима у смислу финансијске помоћи и организовања посебних образовних програма.

Основни циљ и задатак образовних активности Фондације је  брига о даровитим и ка науци усмереним и мотивисаним младим људима (ученицима и студентима) кроз непосредан ваншколски образовни рад као и унапређивање интегралне наставе у садржајном и методолошком погледу и њено инкорпорирање у редован образовни процес.

Основни организациони облик стипендирања талентованих ученика и студената је Градска фондација ( Фонд „ Атанасије Стојковић“) за подршку талентованим ученицима и студентима.

Фондација даје  стипендије  са циљем дугорочне материјалне подршке талентованим ученицима и студентима и развоју програма рада са њима.

За унапређање образовног процеса у Граду Сремска Митровица у складу са стандардима европског образовања планиран је програм остваривања међународне сарадње кроз размену талентованих ученика, размену стручне и научне литературе, донације и организовање заједничких истраживачких пројеката са француским градом Невером и  Бања Луком.   

 Висока школа струковних студија за образовање васпитача 

Данас у Сремској Митровици – у региону Срема – егзистира само једна Висока  школа, а то је Висока школа струковних студија за образовање васпитача која наставља традицију школовања педагошких радника јос од Учитељских школа које су основане пре 35 година. Виша школа за образовање васпитача има укупно 21 наставника. Запослено је 50% доктора наука, а од око 40% магистара наука већ припрема докторате. Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Сремској Митровици, Змај Јовина 29 је акредитовала студијски програм у трогодишњем трајању за образовање струковних васпитача.  Наставни процес се одвија од 2006/2007. школске године по новим наставним плановима и програмима који су усклађени са Болоњском декларацијом.

 

1.2. Култура

 

Сремска Митровица je град музеј, један од најстаријих градова у Европи, са животом који на истом тлу траје већ близу седам хиљада година. Град са три имена Сirmium, Сancti Demetrii и Сремска Митровица и три грба: античким, средњевековним и савременим . Највећи сремски град развио се на темељима античког Сирмиума, једне од престоница Римског царства.

Град Сремска Митровица је данас административни центар и највећи град Срема, чије богато културно историјско наслеђе значајем далеко превазилази локалне оквире, сведочећи о бурној историји. Ово је град у којем се складно преплићу модерно и старо. У близини је Национални  парк Фрушка гора где се налази комплекс од XVI манастира који су грађени у периоду од XIII до XVIII века који су познати по називу “ Друга Света Гора”.Они су  имали изузетну улогу у историји, култури и уметности Срба. Представљају праве ризнице и јединствена дела националне уметности.

У граду се реализује велики број културних манифестација које су веома значајне за развој културе града као што је Фестивал беседништва, Фестивал фолклора, „Срем фолк фест“, Фестивал гудача, Митровачка песма, Митровачко културно лето и многе друге манифестације. Неке од ових манифестација превазилазе локалне оквире јер на њима учествују гости из Француске, Мађарске, Италије, Литваније, Словеније, Босне и других земаља, а то су Фестивал беседништва и „Срем фолк фест“. Сремска Митровица има изузетну сарадњу са француским градом Невером,  мађарским градом Дунаи Варош и Бања Луком.

Установе културе  својим активностима обогаћују културне садржаје града и имају значајну улогу у очувању културно историјског наслеђа.

У граду постоје следеће Установе културе:

1.Историјски архив „Срем“

2. Библиотека „Глигорије Возаревић”

3. Музеј Срема         

4. Завод за заштиту споменика културе

5. Позориште „Добрица Милутиновић“  

6.Центар за  културу „Сирмиjумарт“

7. Галерија „Лазар  Возаревић“

8. Установа за неговање културе „Срем“

 

Средстава издвојена за културу из општинског буџета у периоду од 2001-2008. године значајно су пратила тренд развоја целокупног друштва. Култура је била и остаће један од приоритета града Сремска Митровица.

 

ПРИОРИТЕТИ:       

–          побољшање квалитета образовања

–          повећање нивоа образовања становништва

–          повећање ефикасности система у односу на кориснике

–          осавремењивање наставних планова и програма, као и програма образовно-васпитног рада и њихово прилагођавање процесима образовања у Граду  Сремска Митровица;

–          подизање квалитета система образовања и васпитања;

–          прилагођавање образовања потребама тржишта рада, окружења и развојним потребама Града Сремска Митровица;

–          комплетнијег и свеобухватнијег информисање о мрежи образовних профила средњих школа ради лакше професионалне оријентације ученика основних школа;

–          афирмисање знања и стручних способности људи као примарних развојних потенцијала и њихова примена у пракси;

–          усклађивање образовних профила и капацитета образовања са правцима општег развоја;

–   повезивање и ужа сарадња између установа образовања са социјалним партнерима и установама културе.

 

 

 

 

АКЦИОНИ ПЛАН: 

– дизајнирање визуелног идентитета града и археолошко историјског блага

-вођење препознатљиве културне политике у свим њеним областима (библиотекарство, издаваштво, драмско, музичко, фолклорно и ликовно стваралаштво, сценска уметност, археологија, архиварство, културна баштина, …)

-подизање квалитета медијске презентације и популаризације културних програма (стручна предавања и семинари)

-подстицање неговања мултикултурализма

-афирмисање стручних способности људи (младих уметника) као примарних носиоца развојних потенцијала кроз расписивање конкурса за пројекте из области културног стваралаштва

-подршка ђачким парламентима и удружењима чије интересовање покрива област културног стваралаштва

-повезивање и ужа сарадња између установа културе, васпитно образовних, туристичких и других организација у нашем граду и шире

-развој културне комуникације и стваралаштва путем нових информацијских технологија

 

2. ОМЛАДИНА И СПОРТ

 

2.1 омладина

Анализа постојећег стања за сектор омладине у Граду Сремска Митровица

Град Сремска Митровица укупно има 85.902 становника.Од тог броја број младих од 15-30 година је 17.268 или 20.1%.

 

 

У граду Сремска Митровица од 01.12.2008 године постоји  Канцеларија за младе.Задатак Канцеларије за младе је да кроз рад са младима уочи које су потребе младих и да са надлежним градским службама и институцијама покуша да их реализује како би младима омогућили квалитетнији живот у нашем Граду. У граду Сремска Митровица основан је и Савет за младе.

У граду Сремска Митровица постоји и управа за предшколско образовање,социјалну заштиту,здравство и омладину.Управа сваке године из Градског буџета издваја средства која су усмерена за младе. Организовањем различитих манифестација,догађаја,трибина и едукација за младе,управа за омладину је најзначајнији и највећи креатор омладинске политике у Граду.

На територији града Сремска Митровица постоји велики број невладиних организација које се на различите начине баве проблемима и потребама младих.Преко пројеката које спроводе сами и у сарадњи са другим институцијама много су  утицали на поправљање слике о младима у  нашем граду.Канцеларија за младе сарађује са већином невладиних организација и подржава њихове пројекте и иницајативе.

 

ПРИОРИТЕТИ

1. Доношење посебних аката на локалном нивоу кроз које ће се спроводити омладинска политика(Локални акциони план за младе),који ће да промовишу вредности демократије,права младих и равноправности младих.
2. Развијање неформалног образовања на локалном нивоу (семинари,радионице, едукације,тренинзи)
3. Стварање  сигурног животног окружења за маладе.
4. Богатији културни,друштвени и спортски садржаји за младе и подстицање волонтеризма код младих.
5. Већа партиципација младих у активном  у креирању политике  на локалном нивоу
6. Омогућити младима стручно и професионално саветовање као и боље информисање младих.

7.   Адекватна социјална и здравствена заштита омладине

АКЦИОНИ ПЛАН:

ı. Доношење Акционог плана за младе

2.Запошљавање младих

3. Организовање едукативних семинара за младе

 

2.2. СПОРТ

Стварање здравог и виталног становништва способног да се одупре искушењима савременог живота, афирмацијом спорта, циљ је сваке локалне самоуправе. У том циљу на територији града предузимају се активности које подразумевају мобилизацију што шире друштвене заједнице на реализацији програма из области физичке културе, организованог физичког вежбања, кординиране сарадње свих релевантних фактора у спортском образовању и васпитању, пре свега родитеља, спортских радника, педагога лекара идр. На нивоу локалне заједнице врши се континуирано и активности усмерене едукацију стручног кадра из области физичке културе, афирмацију здравствених и васпитних вредности физичке културе, на унапређење и омасовљење  женског спорта, јачању спортског морала и спортског духа.

Такмичења у школском спорту организују се за ученике и ученице основних и средњих школа у 11 спортова: пливање, мали фудбал, стрељаштво, стони тенис, гимнастика, одбојка, кошарка, рукомет, скијање, атлетика и Крос РТС а.

Систем такмичења подразумева пет нивоа: школско, општинско, окружно, међуокружно и републичко првенство. Школска Олимпијада се одржава сваке четврте године.Календар школских такмичења Града Сремска Митровица усклађен je са календаром  зонског и републичког Савеза за школски спорт.

Спортске манифестације које се организују у оквиру општинског програма за школски спорт су:

–     „Лето на Сави“  – турнири у баскету и одбојци на песку

–          „Новембарски дани“ – турнири у кошарци, одбојци и фудбалу

–          „Атлетска лига“ – за ученике Основних школа, и

–      „Уличне трке“

Све активности школског спорта су медијски праћене од стране локалних медија (електронских и писаних).

На територији града Сремска Митровица налазе се 1 спортска хала, 1 атлетска стаза, 1 дом спортова, 1 аеродром, 1 хиподром, 5 клупских сала, 24 фудбалска терена, 12 школских сала, 1 сала за предшколско образовање, 30 отворених терена при школама и 1 у „Соколском друшву“ и 1 базен. Хала је  у задовољавајућем стању са доста недостатака. Школске сале су у лошем, а неке чак у веома лошем стању. Отворени терени су дотрајали. Могу се користити, али им је нужно потребна санација. Фудбалски терени су солидно одржавани од стране клубова који их користе, са већим или мањим потребама реновирања или изградњом пратећих објеката. Базен се налази удаљен 10 км. од центра града, без организованог превоза. 

ПРИОРИТЕТИ

–          мобилизација што шире друштвене заједнице на реализацији програма из области физичке културе

–          координисање  сарадње свих релевантних чинилаца у спортском образовању и васпитању, и то пре свих родитеља, спортских радника, педагога и лекара

–          афирамација правилног система вредности у друштву, кроз физичку активност

–          подизање нивоа стручног рада кроз контролу, селекцију и едукацију стручњака из области физичке културе

–          афирмација здравствених и васпитних вредности физичке културе

–          мобилизација што шире друштвене заједнице на реализацији програма  физичке културе

–          предузимање  одговарајућих активности ради унапређења и омасовљавања спорта

–          предузимање одговарајућих активности ради унапређења и омасовљавања женског  спорта

–          рад на јачању  спортског морала и спортског духа

–          допринос  зближавању младих и омогућавање ширења хуманих идеја о месту и улози школског спорта и спорта уопште

–          ширење олимпијске идеје и духа олимпизма и фер плеја

–          успостављање спортске сарадње у земљи и иностранству

–          подстицање организованих напора за унапређење спортске рекреације

–          стварање предуслова за организовану и систематску примену програма корективне гимнастике

–          организција  спортских приредби и манифестација

 

 

АКЦИОНИ ПЛАН

-Доношење програма  развоја физичке културе

– Израда и презентација  пројеката из области физичке културе

– Обука свих носилаца пројекта

– Обезбеђивање материјално техничких услова за развој спорта

– Формирање јединствене базе података

– Примена резултата истраживања

– изградња отворених школских терена за школе које их немају или адаптација постојећих

– подстицати развој спорта у сеоским срединама

3. ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

            Одрживи развој локалне заједнице, захтева висок ниво услуга у области здравствене и социјалне заштите. Град Сремска Митровица, као центар Сремског округа, представља регионални центар у области здравствене заштите. Носиоци активности у овој области су Општа болница , Завод за јавно здравље, Дом здравља и Апотека Сремска Митровица, које су и кадровски, а последњих неколико година и технички, прилично добро опремљени. Приватна пракса се такође убрзано развија.

Центар за социјални рад је  једина установа  у области социјалне заштите на територији  града,  у којој се континуирано реализује и развија социјална и породично правна заштита корисника. Поред тога, из градског буџета се финансира:  рад Саветовалишта за брак и породицу, Служба помоћи у кући, Дневни боравак за децу, омладину и одрасле са сметњама у психичком развоју, Становање уз подршку за младе који напуштају установе социјалне заштите и хранитељске породице и ( уз финансијску помоћ Фонда за социјалне иновације у првих 12 месеци рада) Дневни центар за децу и младе са проблемима у понашању и сукобу са законом. Локални капацитети за развој услуга социјалне заштите су релативно добро развијени, али још увек недовољно добро опремљени, са добро обученим професионалцима, у чије континуирано стручно усавршавање се и даље мора стално улагати.

У наредном периоду, поред подизања квалитета постојећих и развоја нових услуга здравствене заштите, као предуслова за повећање наталитета, подизања квалитета здравља становништва и самим тим, продужење животног века Митровчана, велика пажња се мора посветити и развоју и унапређењу система социјалне заштите, у складу са препознатим потребама грађана овог града.

 

3.1 Здравствена заштита

Карактеристике природног кретања становништва

Према последњем попису становништва из 2002. године, у граду ( тада општини ) Сремска Митровица, живело је укупно 85.902 становника, од чега   44.038  или  55,27%  жена и 41.864 или 48,73 %  мушкараца. Према процени Републичког завода за статистику, овај број се из године у годину смањује, и у 2007. години, општина Сремска Митровица је имала 83.205 становника , или за 3,14 % мање него 2002. године, што је потпуно разумљиво, с обзиром на податак да је у 2007. години стопа наталитета у овој општини била 8,5/1000, а стопа морталитета 13,8/1000, што је резултирало опадањем стопе природног прираштаја.(-5,3).

Митровчани су тако, из године у годину све старији. Просечна старост становника овог града је 40,55 година. Старији од 65 година чине 15,15% укупне популације.

 

Водећи узрочници смртности у граду Сремска Митровица

            У 2007. години, више од 50 % Митровчана,  обратило се лекару  због обољења дисајних органа и болести органа крвотока и коштаног система.

Ипак, највећи социјално медицински значај имају кардиоваскуларна обољења  и малигнитети јер су то болести које доминирају нашом националном патологијом, и доводе до веома значајних последица ( економских, социјалних, здравствених ). У структури менталних обољења доминирају неуротска и анксиозна стања као и болести које се јављају као последица стреса. Нажалост, последњих година,  уочава се пораст ових,  али и пораст менталних  и ендокриних обољења.

Водећи узроци смртности одраслог становништва на овом подручју су :

– болести кардиоваскуларног система (76,58 %)

– малигне болести  ( око 10 %)

– болести органа за дисање ( 3,7%).

Посматрајући  морталитет у целости,  може се дакле уочити, да  особе мушког пола  више умиру од малигних обољења, нарочито кад је у питању карцином гастроинтестиналног тракта. Жене више умиру од исхемијских болести срца и мозга.

Анализа кадровских потенцијала у примарној здравственој заштити

Служба опште медицине обезбедује потпуну здравствену заштиту одраслих, остарелих лица и инвалида, имунизације, спречавање и рано откривање болести, благовремено и ефикасно лечење, отклањања фактора ризика,  унапређење здравља и стварање позитивних навика,  путем здравствено васпитних активности.

            Примарна здравствена заштита у граду Сремска Митровица,  спроводи се применом диспанзерских, епидемиолошких и социјално медицинских метода рада, те спровођењем превентивних мера и мера секундарне здравствене заштите.

 

 

 

Болничка здравствена заштита

Стационарне потребе становништва на подручју града Сремска Митровица обезбеђује општа болница у Сремској Митровици. У 2008. години, у њој је било запослено укупно 822 радника., од чега су 612 здравствени и 210 немедицински радници. У структури здравствених радника – са средњом и вишом стручном спремом је 469 запослених. Лекара је 137 – 107 специјалиста, 8 лекара опште медицине и 22 је на специјализацији.

Град Сремска Митровица је у 2008. години, за социјалну заштиту укупно издвојио 15.353.000,00 динара, што је нешто мање од  1% од укупног градског буџета  (0,73%).

 

Из градског  буџета се сада финансира:

1. Саветовалиште за брак и породицу

2. Служба  помоћи у кући и неге

4. Становање уз подршку за младе који напуштају систем социјалне заштите – кућа на пола пута,

5. Дневни боравак за децу, омладину и одрасле са сметњама у психичком развоју,

6. Дневни центар за децу са проблемима у понашању и сукобу са законом

7.  Једнократне новчане помоћи

8. Опрема корисника за смештај у установу социјалне заштите и другу породицу

9.  Привремени смештај у прихватилиште и Прихватну станицу

На територији Града Сремска Митровица постоји добро развијена мрежа хранитељских породица у којима се на смештају налазе деца без родитељског старања. Овај вид збрињавања омогућава квалитетну и континуирану бригу о деци која остају у познатом социјалном окружењу, уз честе контакте са породицом порекла.

Ипак, према закључку Градске комисије за планирање социјалне политике , три социјално  најугроженије категорије становника овог града, којима у наредном периоду треба поклонити највећу пажњу су:

– деца и млади

– стари

– особе са инвалидитетом.

 

 

 

 

Заштита деце и младих

Проблеми и дијагноза стања

У Граду Сремска Митровица , према последњем попису, живи 85.902 становника, од чега је 13.166 деце и омладине од 1-19 година.

Према извештају Центра за социјални рад „Сава“ укупан број деце и младих који су прошли кроз систем социјалне заштите у 2007 год. је 2545 . Кретање укупног броја деце и младих по основним категоријама дат је у табели .

 

 

Приоритетни проблеми:

На основу изнетих података институција и њиховог искуства у раду и праћењу друштвених појава може се издвојити следећи проблем и смернице  за решење.

1. непостојање превентивних програма  за децу и младе на сузбијању негативних друштвених појава,

2. недостатак програма подршке деци и младима који су социјално угрожени а посебно деци из маргинализованих група

3. недостатак програма помоћи и подршке деци и младима у процесу осамостаљивања

Превентивни програми у локалној заједници:

 

• Обезбеђивање услова за несметано укључивање младих у развојне центре, објекте за рекреацију и службе које би реаговале на посебне проблеме деце која су изложена друштвеним ризицима.
• Обезбедити одговарајући смештај младих који више нису у могућности да живе у својим породицама или  који немају дом у којем би живели.
• Потребно је обезбедити низ услуга и помоћних мера ради решавања проблема са којима се суочавају млади у процесу одрастања. Такве услуге треба да обухвате посебне програме за младе наркомане, са нагласком на бризи, саветовању, помоћи и терапијским интервенцијама.
• Невладине организације које пружају услуге младима треба да добију финансијску и другу подршку од власти и других институција.

На локалном нивоу треба стварати или јачати организације младих и омогућавати им пуноправно учеше у руковођењу стварима од значаја за заједницу. Те организације треба да подстичу младе да организују колективне и добротворне пројекте, посебно пројекте усмерене на помоћ младима којима је она нужно потребна /Градска канцеларија за младе/

• Потребно је створити и учинити доступним низ објеката и средстава за рекреацију који су од посебног интереса за младе /спортске терене/

.

Заштита старих лица

Проблеми и дијагноза  стања:

У Граду Сремска Митровица живи 13.018 старих лица , старијих од 65 година         ( што је 15,15 % становништва). У 2007. години, према подацима Центра за социјални рад „Сава“, њих 365 су корисници МОП-а, 250 корисници додатка за помоћ и негу другог лица и 65, корисници помоћи у кући.

Проблеми популације сатарих су бројни и комплексни:

1. сиромаштво,

2. велики број старачких, самачких домаћинстава,

3. проблем усамљености и недовољног прихватања старих у суседству и породици.

4. тешко здравствено стање и отежан приступ здравственим установама,

5. недовољна институционална и ванинституционална заштита,

 

Препоруке  и пожељне стратешке  интервенције:

1. Побољшање материјалног стања старих лица,
2. Превенција и праћење стања здравља старих и увођење палијативних облика      заштите старих ,
3. Развијање постојећих и увођење нових  ванинституционалних облика заштите старих  ( мобилни тимови, клубови, дневни центри, нега и помоћ у кући),
4. Интегративни приступ у заштити и пружању услуга старим лицима на локалном нивоу

 

Заштита особа са инвалидитетом

Проблеми и дијагноза стања

У Граду Сремска Митровица живи око 1500 особа са инвалидитетом, што чини близу  2% популације Сремске Митровице. То су особе са сензорним и телесним оштећењем и сметњама у развоју.

Према подацима Националне службе за запошљавање укупан број лица са инвалидитетом који је код њих на евиденцији је 950. То су особе са преосталом радном способношћу.

Особа са инвалидитетом, корисника неге и помоћи другог лица са 100% телесног оштећења,  у нашем граду има 568 . То су ОСИ без преостале радне способности и најчешће корисници пелена, инвалидских колица и других ортопедских помагала, особе   које  без  помоћи  другог  лица,  нису  у  стању  да  задовоље  своје  нај-елементарније животне потребе.

 

Стога су њихови приоритетни проблеми:

• Материјална угроженост особа са инвалидитетом /ОСИ/ због незапослености и необразовања.
• Недовољна информисаност о остваривању својих основних права на лечење и рехабилитацију, образовање, оспособљавање, запошљавање и интеграцију у локалну средину.
• Недоступност институционалне, социјалне и здравствене заштите,  услед смањене покретљивости а често и изолованости.

Препоруке и пожељне стратешке интервенције:

•  Омогућити школовање и запошљавање ОСИ
• Едукација у вези остваривања права по основу инвалидитета
• Унапредити здравствену заштиту /лекови, ортопедска помагала, рехабилитација/.   
• Уклањање архитектонских баријера у насељеном месту Сремска Митровица као и набавка возила  прилагођеног за превоз ОСИ
• Отварање дневног центра за ОСИ као и изналажење могућности за становање уз подршку и персоналну асистенцију

 

Локални капацитети владиног сектора, за  развој услуга  социјалне заштите су релативно добро развијени. У Граду Сремска Митровица регистровано је преко 15 удружења грађана и невладиних организација које спроводе одређене програме из ове области.

Нажалост, приватни сектор је у овој области , прилично  неразвијен.У сва три сектора, треба подићи  ниво постојећих капацитета.

Формирана је Комисија за планирање социјалне политике која треба да се активира и у области пројектног менаџмента, са акцентом на могућност прибављања финансијских средстава за нове услуге социјалне заштите, као и за праћење и имплементацију децентрализације система социјалне заштите у локалној средини.

 

Приоритети

– промоција здравих стилова живота и повезивање свих установа које се баве тим проблемом

– подизање квалитета здравља и продужење животног века Митровчана

– планирање и увођење нових услуга социјалне заштите

– подизање нивоа информисаности грађана Сремске Митровице нарочито становника села о њиховим правима и постојећим услугама у области социјалне заштите

-развој различитих психосоцијалних програма за децу и младе са ризичним понашањем,

-развијање постојећих и увођење нових услуга заштите старих

-стварање услова за интеграцију особа са инвалидитетом у друштвену заједницу

 

Акциони план

-обезбедити оптималне методе пружања здравствених услуга, применом најновијих техничких достигниућа, у циљу бржег и ефикаснијег лечења

Митровчана.

-реорганизација Опште болнице у Сремској Митровици, у складу са моделима организовања и управљања по стандардима ЕУ

-отварање Геријатријског одељења и Одељења за продужену негу и лечење у митровачкој болници

–јачање капацитета сва три сектора :приватног , невладиног и државног , подизање нивоа знања ангажованих професионалаца, и њихово међусобно повезивање и умрежавање ради подизања квалитета услуга у области сиоцијалне заштите  на знатно виши ниво,

– штампања брошуре – водича кроз права у области социјалне заштите, који ће, пре свега, становницима села, учинити доступнијим  информације о правима у овој области

-отварање малог домског одељења за смештај деце са поремећајима у психофизичком развоју

-даљи развој хранитељства, посебно хранитељства за одрасле и старе

-отварање Дома за старе и дневног центра за инвалидна лица

 

4. Невладин сектор- НВО

Анализа стања

На територији града постоји 150 невладиних организација из различитих области. Њихова међусобна повезаност и сарадња је у великој мери недовољно изражена јер не постоји потребан ниво иницијативе за њиховим међусобним умрежавањем и заједничким деловањем у остваривању циљева. Органи градске управе помажу деловање и развој невладиног сектора у складу са својим могућностима, препознајући при том невладин сектор као релевантног  и поузданог партнера у решавању проблема.

У области културе делује укупно 53 невладине огранизације и то 19 организација из домена алтернативне културне сцене и 34 невладине организације које су сврстане у остале области културе.У буџету града за функционисање НВО из ове области предвиђено је 3.500.000,00 динара (1,72% ) и то 2.000.000, 00 динара за организације из области алтернативне културне сцене и 1.500.000,00 из осталих области културе.

У области спорта делује 76 спортских клубова које се баве афирмацијом спорта међу дечијом и омладинском популацијом.

У области социјалне заштите делује 15 невладиних организација.Деловање НВО из области социјалне заштите обухвата неколико сегмената рада и то:

• Превентивни
• Информативни
• Саветодавни  и едукативни

            Из градског буџета предвиђено је издвајање износа од 5.500.000,00 на има дотација организацијама из области социјалне заштите што представља 0.27% од укупно расположивих средстава у буџету.

У  области екологије делује 6 невладиних организација. Општи циљеви удружења у овим областинма су побољшање еколошког амбијента на територији града Сремске Митровице, подизање нивоа информисаности младих о значају екологије и промицање друштвено прихватљивог понашања у циљу заштите животне средине.Из буџета града за 2009 годину издвојено је 115.000, динара што представља    0.006% од укупно расположивих средстава у буџету града.

Екологија и заштита животне средине

Напомена – општи текст  о вредностима животне средине и рурала у СМ

коришћени подаци Просторног плана, студије изводљивости СРП Засавица, и подаци сакупљени обрадом индикатора 

Природне карактеристике Града Сремска Митровица

Заштићена природна добра

1. Део Националног парка “Фрушка Гора” Национални парк Фрушка Гора заштићен је 1960.године и представља природно добро прве категорије од највећег значаја за Републику Србију. На основу
2. Специјални резерват природе “Засавица” (“Сл.гласник РС”,бр.19/97).
3. Стабло дуда на Ноћајском салашу, у дворишту Православне цркве, у близини споменика Змаја од Ноћаја (у поступку заштите).
4. Храст “Грм Зеке Буљубаше” (“Сл.лист општина Срема”,бр.2/79).
5. Гинкго у парку у Сремској Митровици ( у поступку заштите).
6. Спомен шума “Легет” (Решење СО Срем.Митровица број 06-2493/1-64) изинулим ратницима 1914.године (Р= 1,19 ха); у току је ревизија за нови статус заштите.
7. Дрворед платана у Сремској Митровици (“Сл.лист Општине Срем.Митровица”,бр.64/73).

 

Подручја  предвиђена за заштиту

Вратична – Црет – Крајњи југозападни део Општине, до висине реке Босут и надаље Савом, обухваћен је Пројектом валоризације. На поменутом подручју, између осталог, налази се Строги природни резерват “Стара Вратична”.

На овом простору, посебно очувано мочварно подручје, бара Радосава, која се налази у плавој зони Саве, обезбеђује опстанак многим ретким и угроженим врстама акватичних станишта. Са тог аспекта не мењати намену овог простора.

 

Значајни орнитолошки локалитети унутар подручја под валоризацијом, а који су предвиђени за заштиту су :

 

1. Град – у шумама на овом локалитету налази се гнездо црне роде (Ciconia Nigra) и не треба планирати никакву градњу и промену намене простора.
2. Банов Брод – овде се налази гнездо орла белорепана (Haliateus Albicila). На овом локалитету не треба планирати никакву градњу и промену намене простора.
3. Насеље Равње  – на реци Сави и спрудовима, у близини насеља Равње и уз локалитет Полој зими се окупљају велика јата барских птица. На обалним деловима овог подручја не треба планирати изградњу.

 

–          У заштићеном локалитету Легет на плантажним тополама гнезди се орао белорепан (HaliaetuС albicipla). Предузети мере за очување наведеног гнездилишта.

–          На локалитетима Брест и Међеш, између Чалме, Мартинаца и Кузмина налази се ловна територија степског сокола (Falco cherrug). На овом подручју потребно је редуковати употребу хемикалија у пољопривреди, а посебно биоцида.

 

Простори резервисани за заштиту преузети из ПП НП Фрушка Гора

 

Простори резервисани за заштиту преузети из ПП НП Фрушка Гора су ливадско-степске и пашњачке површине, очуване у уским појасевима долина и дубодолина потока као и акумулације у подручју јужне подгорине Фрушке Горе. У овој групи угрожених врста су врсте птица грабљивица од којих је најзначајнији орао крсташ за кога су ови простори основа за опстанак јер представљају његову хранидбену базу, сисарске врсте (текуница) са којима се храни и биљне врсте (гороцвет, орхидеје) као и други представници ретке флоре и фауне Фрушке Горе. Заштита и очување станишта врста – придоних реткости је од значаја за очување богатства биодиверзитета Фрушке Горе.

 

У међународним оквирима Фрушка Гора је због изузетних орнитолошких вредности проглашена за значајно станиште птица (ИБА подручје) и од 2000 године, поред простора Националног парка обухвата и ширу утицајну зону, укупне површине од 42 000 хектара.

 

I Кречанске јаме – Простор одређен за проширење граница Националног парка Фрушка Гора.

II Пашњаци испод Крачанских јама – локалитети Пашњак и Пувариште

III Пашњаци изнад Дивоша – локалитет Растик

IV  Дубодолине потока Каталина, Надеж и Ремета

V Пашњак јужно од Лежимира – локалитет Угар

VI Пашњаци Манђелоса – локалитет Брдо

 

 

 

Пољопривредно земљиште

Пољопривредно земљиште као природни ресурс чини 70% укупних површина Општине сремска Митровица. У циљу рационалног коришћења и заштите пољопривредног земљишта  забрањено је његово коришћење у друге сврхе. осим у случајевима прописаним Законом и овим Планом.

 

Пољопривредно земљиште у СРП и делу НП Фруска гора има посебан третман и прописано је режимом заштите (под режимом заштите 1. степена  забрањује се свака врста пољопривредне делатности…), а у заштитној зони дозвољене су пољопривредне активности уз ограничену примену вештачких ђубрива и других хемијских елемената.

Уређеност пољопривредног земљишта није добра јер за највећи део насеља није урађена комасација. Комасација је рађена за Босут, Сремску Рачу, Чалму, Велике Радинце, започета у Кузмину, а новијег датума је завршена за салаш Ноћајски, Ноћај, Мачванску Митровицу и Равње.

 

Шуме и шумско земљиште

Шумско земљиште као ресурс треба користити у скаладу са његовим биолошким капацитетима како би ефекти у шумарству били већи.

Неопходно је остварити и заштитне (превасходно водозаштитне и ветрозаштитне) и социо-економске функције шума.

 

Биљни и животињски  свет и вредне делове природе који су под претходном заштитом као станишта природних реткости, треба користити тако да се не угрози њихов опстанак.

 

Реке и приобаље

Оптина Сремска Митровица се наслања на леву идесну обалу реке саве и један део десне обале Босут, а у мачванском делу општине налази се река (бара) Засавица. Потенцијали овог природног ресурса су недовољно искоришћени. Потенцијали који се могу користити су :

• подизање туристичко-наутичке понуде,
• формирање модерних марина и лука,
• формирање викенд зона поречја,
• наводњавање, технолошка вода за потребе индустрије, рибарење, спорт и рекреација,
• активирање речног саобраћаја.

 

Вода

Обезбеђење количина и квалитета питке воде  за водоснабдевање становништва вршиће се из  постојећих водозахвата – изворишта (Мартинци, Јарак, Сремска Митровица и низ локалних изворишта по насељеним местима ) која се могу  експлоатисати до рационалног нивоа.

 

Висококвалитетне воде и термоминералне воде су посебно заштићене и користе под посебним условима и уз одговарајуће сагласности и накнаду.

Циљеви заштите и коришћења водног ресурса биће : прашење стања и анализа квалитета вода.

Риболов и риболовна подручја  у складу са природним условима простора представља  значајну основу за развој рекреативне активности становништва, већ и за развој туризма пре свега на поречју река али и на акумулацијама. Планирани простори уз реку (рибарско насеља, мини марине, викенд зоне поречја, правила грађења на водном земљишту, правила за формирање рибњака ) допринеће развоју риболовног подручја и риболова пре свега као рекретаивног спорта али и као дела привредног развоја на селу (мини рибњаци).

 

Минералне сировине  заступљене на територији Општине су глина и кречњак (лапорац). Глине се експлоатишу спорадично по насељима и постојећим цигланама углавном приватних власника (Чалма, Велики Радинци и  Кузмин). Кречњак (лапорац) се експлоатише на површинском копу “Мутаљ“. Право експлоатације води се на “LAFARGE-BFC“. Експлоатација минералних сировина се врши под условима које прописује Закон о рударству и надлежни Секретаријат за енергетику и минералне сировине.

 

Постојеће станје квалитета животне средине

Стање квалитета елемената животне средине у Граду Сремска Митровица  је резултат интеракције  досадашњег  развоја  и  природних  детерминанти.  Квалитетна  животна средина  је важан фактор будућег развоја града и огледа се кроз обезбеђивање здраве животне средине за становништво. Стварањем и очувањем здраве животне средине, како на  територији града тако  и  у  региону  Срема,  стварају  се  предуслови  и  значајни потенцијал за развој. У супротном, нижи степен квалитета животне средине представља ограничење  и  угрожава  развој.  Квалитетна  животна  средина  уз  истовремену промоцију, заштиту и стварање робних марки пољопривредних производа – “здраве хране“ са географским пореклом, треба да буде једно од стратешких опредељења за будући развој.

Анализом постојећег стања животне средине може се издвојити неколико категорија које су посебно  изложене  или  потенцијално  могу  бити  изложене  непланским (спонтаним) активностима и развојем у простору, и то:

 

• индустријски објекти и комплекси (нпр. Матроз, Митрос и сл.);
• зоне  интензивне  пољопривредне  производње  на  којима  се  врши  неадекватна употреба агрохемијских средстава;
• простори  дуж  инфраструктурног  коридора,  постојећих  и  планираних саобраћајница;
• локације  на  којима  се  врши  депоновање  чврстог  отпада (неусловна  и неодговарајућа градска депонија); и
• посебно угрожена насеља или делови насеља (комунално неопремљена насеља или делови  насеља,  подручја  угрожена  непланском –  бесправном  изградњом,
• недостатак  квалитетне  воде,  непостојање  уређених  депонија,  прикупљања,
• одвожења  и  третмана  чврстог  отпада,  нерационално  коришћење  природних ресурса и сл.).

 

Квалитет ваздуха

 

Не постоји урађен катастар загађивача ваздуха нити устројен мониторинг квалитета ваздуха на нивоу града. Предузећа су у обавези по Закону о заштити животне средине да раде мерења емисије и имисије загађујућих супстанци на свим емитерима и седиментима.  На територији Града фабрике које раде а представљају потенцијалне загађиваче су: Фабрика целуозе и папира – Матроз, Енергана, Металфер, Провамин и др.,  потребно је указати и на асфалтне базе као емитере из области индустријске производње.

Завод за заштиту здравља Сремска Митровица не  врши континуирано и систематско праћење квалитета ваздуха Града Сремска Митровица, иако постоји адекватна опрема и акредитована лабораторија за праћење стања и квалитета ваздуха. Једини параметар из ваздуха који се тренутно прати је количина полена у  ваздуху и то ради Лабораторија департаман за Биологију, са Природно Математичког Факултета у Новом Саду.

На  основу  расположивих  података  о  стању  квалитета  ваздуха  на  територији Града Сремска  Митровица,  изводи  се  оцена  да  је  ваздух  релативно  загађен. С обзиром на локалне, природне спецификуме,  који  условљавају  микроклиму  на  планском  подручју (магловитост, низак ваздушни притисак, тишине/калме-без ветра и сл.), емисија штетних супстанци  може  имати  синергијски  и  кумулативни  ефекат.  Мерењем  је  обухваћено прикупљање  и  статистичка  обрада  концентрација  СО2  и  дима,  док  се  концентрације азотових  оксида,  односно NО2 не мере  стално. Максималне  концентрације  дима и  чађи забележене  су  новембра 1998.  године (73 µг/м3),  док  је максимална  концентрација СО2 измерена новембра 2000. године (146 µг/м3)3.

            На загађивање ваздуха утичу:

• индустрија (СО2, СО, меркаптан и други полутанти)
• котларнице централног грејања у граду (на мазут, угаљ, лож уље)
• саобраћај (СО, NО, СО2, СО2, угљоводоници, Pb, честице чађи, прашина и др.)
• непостојање  обилазнице  у  функцији  заштите  животне  средине града,  тј. смањења саобраћаја кроз град (нпр. за Кузмин).
• непријатни мириси (од фабрике целулозе и сточарства).

 

Заштита ваздуха

Ефикасна заштита ваздуха, пре свега подразумева ограничење/смањење емисија загађујућих материја, и то:

–          ограничавање емисија загађујућих материја из индустријских постројења, саобраћаја и становања, даљим развојем система гасификације и топлификације, преструктурирањем индустрије према еколошким критеријумима, дислоцирањем загађивача, појачаном контролом рада котларница; подстицањем рационалног коришћења енергије у домаћинствима и привреди;

–          ограничавање емисија из нових извора преусмеравањем транзитног саобраћаја ван насеља, применом интегралних заштитних мера на коридору аутопута Шид – Београд, применом прописа и прибављање обавезних интегрисаних дозвола за постојећа привредна (индустријска) постројења и нова постројења, као и промене у начину функционисања постојећих постројења, док се за нова постројења примењују најбоље доступне технологије (БАТ) и решења усклађених са прописима.

–          Успостављање редовног мониторинга омогућило би редован увид у стање квалитета ваздуха, поставило би нулто стање које би послужило за евентуалне екцесе у индустрији, и пре свега  побољшало би  здравствено стање људи.

 

Квалитет површинских вода

На територији Града Сремска Митровица доминантни водни токови су Сава и Босут.

На квалитет Саве доминатно утиче Босут кога  загађују отпадне насељске воде. Воде  се делимично  механички  пречишћавају,  тако  да  се  уочава  присуство  органских  материја. Мерења  се  спроводе  на  Сави  на  станици  Сремска  Митровица  и  Јамена (узводно  од Сремске  Митровице  на  територији  општине Шид).  С  обзиром  да  на  квалитет  Босута значајно утиче Студва (општина Шид), у табеларном приказу стања квалитета вода дају се  подаци  мерени  на  станици  Моровић,  при  чему  су  класе  вода  одређене  на  основу граничних вредности за показатеље квалитета вода.

            Праћење квалитета стања реке Саве, ради се само у летњим месецима, у време купалишне сезоне.  Вода се узоркује на седам тачака и анализира у Заводу за јавно здравље у Сремској Митровици. Уз повремене варијације квалитет воде реке Саве одговара  квалитетом за рекреацију.

Снабдевање становништва водом обезбеђено је из постојећих водозахвата, о којима се брине ЈП Водовод. Квалитет воде одговара законским норамама. Дугорочну оријентацију снабдевања водом представља изградња регионалног система у који би били интегрисани постојећи насељски водоводи у јединствени систем. Ови ситеми треба да обезбеде недостајуће количине водом локалних изворишта.

На загађивање вода утичу:

• индустрија (осим  фабрике  шећера  сви  индустријски  погони  испуштају  отпадне воде без пречишћавања у Саву)
• градске отпадне воде (испуштају се без пречишћавања у Саву)
• отпадне воде у селима (испуштају се у непрописно изграђене септичке јаме или у напуштене бунаре, чиме се загађују и земљиште и вода)
• недовољна изграђеност канализације.

 

Заштита вода

Враћање у прописану класу квалитета површинских вода:

–          заштитом изворишта и обезбеђењем снабдевања водом, применом прописаних активности у зони заштите изворишта, ревитализацијом и проширивањем водоводног система;

–          планским третманом комуналних отпадних вода – ширењем канализационе мреже (кишне и фекалне канализације), одређивање локације и изградња ППОВ;

–          планским третманом индустријских отпадних вода – изградња канализације за отпадне воде, изградња система за предтретман отпадних вода у привредним постројењима, уградња постројења за пречишћавање отпадних вода загађених мазутом, уградња постројења за пречишћавање зауљених отпадних вода, као и испитивање могућности коришћења отпадних материјала из загађених вода у комерцијалне сврхе;

–          регулацијом система за мелиорацију – реконструкција и ревитализација постојећих система и изградња нових.

 

 

Квалитет земљишта

Тип земљишта у Граду Сремска Митровица је представљен табеларно и из ње се уочава  да је доминантан тип чернозем са знацима ранијег забаривања. У Граду Сремска Митровица се не прати организовано квалитет и загађење земљишта. Врше се спорадична испитивања земљишта због избора врста сорти, семена и вештачких  ђубрива. Употреба вештачких ђубрива, хемијских средстава за заштиту биљака (пестицида, инсектицида и фунгицида) и воде за наводњавање, ретко је контролисана и плански употребљавана. Само појединци попут Пољопривредне стручне службе, прате научна достигнућа из ове области и разумеју проблеме везане за очување квалитета земљишта.

На загађивање тла доминантно утичу:

• саобраћај дуж саобраћајница (површинске воде са коловоза, таложење издувних гасова Pb и CaCl2 у зимском периоду) и минералних ђубрива;
• неконтролисана  употреба  агрохемијских  средстава –  пестицида (инсектициди, хербициди, фунгициди и сл.);
• неадекватно  депоновање  чврстог  отпада (загађивање  тла  микроорганизмима, металима и др.); и
• друге непланске активности (неконтролисано одлагање чврстог и течног отпада дуж саобраћајница и сл.).

 

На подручју Града постоји (у изградњи) уређена санитарна депонија, а евидентирано је и безброј “дивљих“ депонија, као и  23 сточна гробља која не функционишу у складу са законским прописима.

Уведено је организовано сакупљање смећа на територији Града Сремска Митровица, Лаћарка и Мачванске Митровице, а  по насељима сакупљање се решава индивидуално. Састав  комуналног отпада на територији града је: текстил 5%, метал 3%, шут 30%, папир 14%, стакло 4%, органске материје 18%, гума, пластика 3% и др. Количина прикупљеног отпада је око 35000кг дневно. На подручју града опасан отпад је болнички отпад и део индустријког отпада.

 

Загађивање буком и вибрацијама је значајније изражено дуж правца аутопута Е-70 и у вечерњим часовима је најинтензивнија. Поред саобраћајница (магистралних и регионалних праваца) повишена бука се бележи у близини индустријских постројења.

 

Доминантни извори загађења су саобраћај и привреда. Саобраћајни положај Града Сремска Митровица може се окарактерисати као изузетан, што је резултирало изградњом значајних друмских  саобраћајница (паневропски  коридор 10 (М-1), магистрални правци (М-18 и М-21), регионални правци Р-103, Р-106 и Р-116). На подручју града налази се железничка пруга правца Е-70 (Београд-Сремска Митровица-Шид), а Сремска Митровица је  сврстана  међу 16  најзначајнијих  железничких  чворова  у  Републици.  Тренутно железнички  саобраћај  је  ниског  интензитета  и  нема  значајнији  утицај,  али  представља потенцијални  извор  загађења  као  последица  акцидената,  посебно  имајући  у  виду дотрајалост  инфраструктуре  и  постојећег  возног  парка.  У  том  смислу,  потребно  је предвидети посебне мере за спречавање могућих акцидената.

 

Просторни развој и уређење руралних подручја

Потенцијали руралног подручја морају бити подстицај за развој нових облика урбано – руралног партнерства, које се везује за расподелу трошкова и добити. Нове форме кооперације и партнерства омогућавају револуцију размене услуга између градова и села у обезбеђењу одрживог развоја. Промене у развоју пољопривреде (као економској основи) за развој руралних подручја повезане су са усмереношћу пољопривредних домаћинстава да се баве још неком допунском делатношћу.

Нове врсте активности у селу ( јавне, банкарске, туристичке ) омогућиће отварање нових радних места и деловати подстицајно на развој руралног бизниса. Истовремено ће се, на тај начин, смањити стопа незапослености и миграторних кретања.

Најновија догађања у домену привредних активност и промењених саобраћајних токова  изискују потребу становништва насеља за обављањем других делатности и инвестирањем значајнијих размера на сопственом земљишту или уступањем земљишта инвеститорима “са стране”. Дошло је до већег прометовања земљиштем и инвестирањем у пословно-производне  капацитете различитих намена и капацитета. То је проузроковало тенденцију претварања пољопривредног у грађевинско земљиште. Нове намере морају бити  пропраћене инфраструктурним могућностима у постојећем стању и  регулисане урбанистичко-планском документацијом.

Смернице  за ревитализацију система сеоских насеља :

• квалитете живљења на селу у квалитативном смислу приближити градском начину живота (изградња инфраструктуре, уређење постојећих саобраћајница, опремање насеља објектима јавних служби);
• комбиновање основне пољопривредне делатности са другим производним, услужним и посредничким делатностима унапредиће се квалитет живљења на селу и створити могућности за  изградњу малих и средњих производних погона, занатсва, трговине, сервисне услуге, туризам.
• рационално коришћење природних ресурса – термоминералних вода у мачванском делу града за развој повртарства, рекреације (СПА центри), цвећарства, изградња стакленика, пластеника и сл.
• стимулисати и друге активности као: обављање сервисних услуга око поправке пољопривредне механизације, развој етно-заната и пласман производа кроз туристичку понуду, као и понуда смештајних капацитета-сеоски туризам уз обавезну едукацију становништва,
• очување природних вредности уз сталну бригу о заштити животне средине, као неговање кутурне баштине и обичаја кроз обележавање догађаја (фестивали, вашари, пливачки маратон, наутичке регате), очување амбијенталних вредности села и околине.

 

Просторни развој села и унапређење квалитета живљења у селима базира се на вишефункционалном и интегралном развоју и јачању еконсомске снаге пољопривредних домаћинстава. Неопходно је њихово укључивање у тржишне услове привређивања.

То ће се омогућити рационалним и наповољнијим начином коришћења производних ресурса пољопривреде и других привредних, услужних и посредничких делатности.

Планирани развој сеоских насеља, односно руралних подручја одвијаће се кроз :

• укључење села у општи развој простора (привредни, културни, социјални ),
• побољшање међуодноса град – село изградњом инфрструктурних система и мреже јавних објеката,
• искористити потенцијал пољопривредног земљишта  и могућности уређења атара комплементарним садржајима,
• рационално коришћење земљишта  унутар граница грађевинског подручја насеља усмеравањем градње на просторе са изграђеном инфраструктуром,
• опремање грађевинских подручја насеља недостајућом инфраструктуром,
• туристичку понуду села и простора у окружењу.

 

Негативне демографске теденције и развој сеоских насеља реализоваће се кроз унапређење пољопривредне производње, изградња и модернизација инфраструктурне мреже, развој туризма и делатности компатибилних примарној пољопривредној производњи.

 

ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ

Побољшање услова живота и рада у Граду Сремска Митровица и већи стандард живљења становништва  условљен је динамичаним и складаним  развојем привреде и инфраструктуре.

ПОЉОПРИВРЕДА

Пољопривреда представља најзначајнију привредну делатност у Граду Сремска Митровица, о чему сведоче следећи подаци:

• 74,9% укупних површина општине су пољопривредне површине (56997ha);
• 13,9% становништва је пољопривредно;
• 17,4% у укупном активном је активно пољопривредно становништво;
• остварује преко 40% дохотка града;
• 65,3% укупног броја насеља су сеоска насеља (17 од укупно 26); и
• 37,2% становништва живи у сеоским насељима (31851 од укупно 85605).

 

Бржем развоју пољопривреде допринеће оне активности које пружају могућност акумулације и обрта уложених средстава те је зато неопходно :

• унапредити оне области пољопривреде које су до сада биле запостављене (воћарство и виноградарство),
• вратити значај сточарства  и повећати и унапредити сточни фонд,
• започети радове на комасацији у катастарским општинама: Засавица 1. Засавица 2. и Раденковић;
• успостављање пољопривредног информацијског система (ПИС);
• пројекат оспособљавања пољопривредника за задружне, привредне и остале облике удруживања.
• развијати облике агробизниса нарочито по сеоским насељеним местима.

За помоћ у развоју пољопривреде донет је у ИВ АП Војводине Програм развоја пољопривреде који омогућава средства за развој производње вина, меса и месних прерађевина, млека и млечних производа, производња и прерада алтернативних жита, уљаних култура, гајење печурака, и других атрактивних производа (лековито биље, специјалне врсте сирћета….), туристичке фарме, рибњаци и салаши, производња алтернативних извора енергије.

Такође се очекује бржи развој тзв. малог агробизниса за који постоји значајан сировински потенцијал, квалификована радна снага, потребни просторни потенцијали (нарочито у сеоским насељима), и близина великих тржишта која могу да апсорбују ову производњу. Развој малог агробизниса утицаће на повећање степена запослености у граду, бољу понуду на домаћем и иностраном тржишту, супституцију увоза и повећање извоза.

 

Ратарство

Ратарску производњу је пре свега неопходно ускладити  са осталим делатностима.

Узимајући у обзир постојећу структуру искоришћавања, као и друге елементе средине (земљиште, клима, геолошка подлога, надморска висина, рељеф, хидролошке прилике, вегетација и друго), територија града је подељена на следеће рејоне:

–          воћарско виноградарски;

–          ратарске производње на лесном платоу;

–          ратарске производње Централни Срем;

–          ратарске производње Јужни Срем; и

–          Северне Мачве повртарски.

 

Воћарско виноградарски рејон обухвата падине Фрушке горе и за њега је карактеристична производња воћарско-виноградарских култура. Плантажни воћњаци и виногради уз потребну заштиту од ерозије, треба да се развијају у овом за њих одговарајућем агроекосистему. Ускладити развој овог рејона са производњом вина, ракије и сокова као  афирметивних брендова простора. Могућа је производња компота и пастеризованог воћа, воћних салата, пекмеза, џемова, кандираног воћа, воћних сокова, сирупа и чајева, сушеног воћа, као и квалитетних, висококвалитетних и специјализованих вина.

Рејон ратарске производње на лесном платоу захвата јужне падине Фрушке горе. За њега је карактеристична комбинована производња воћарско-виноградарских и ратарских култура. У области прераде ратарских производа интересантни су програми производње специјалних врста хлеба, кондиторских производа, пецива, војвођанских колача и посластица, екструдера, амбалаже од жетвених остатака, енергетских брикета, алкохола и сл. Прерада поврћа обухвата програме замрзавања, топлу прераду, сушење поврћа, производњу зачина и прашкастих производа, еколошке дечје хране, као и широке могућности индустријске прераде поврћа (сокови, кечапи, пасте, чипс, прах-пире, сокови од цвекле и мркве, производи од бундеве и сл.).

Рејон ратарске производње Централни Срем обувата равнији део територије града на лесној тераси. Овде одлично успевају основне ратарске културе, индустријско и крмно биље, а нарочито жита и шећерна репа. У овом рејону могућа је производња алтернативних жита ( хељда, амарантус…) и неконвенционалних уљаних култура ( бундева, уљана репица…).

Рејон ратарске производње Јужни Срем захвата делове територије сремске Посавине. Низак терен с високом подземном водом и близина реке Саве изазивају честа плављења знатних површина. Ово је првенствено рејон кукуруза, делимично се може гајити шећерна репа, а производња сунцокрета је доста ограничена.

 

Повртарски рејон Северне Мачве обухвата делове територије града јужно од Саве. За њега је карактеристична производња повртарских култура пре свега оних које могу да се ускладе са развојем производње зимнице по традиционалним рецептима. Прерада поврћа обухвата програме замрзавања, топлу прераду, сушење поврћа, производњу зачина и прашкастих производа, еколошке дечје хране, као и широке могућности индустријске прераде поврћа (сокови, кечапи, пасте, чипс, прах-пире, сокови од цвекле и мркве, производи од бундеве и сл.). Прерада воћа захтева изградњу мини-хладњача и капацитета за чување и паковање воћа. У овом рејону треба планирати и развој цвећарства.

У циљу заштите пољопривредног земљишта, механичка обрада тла мора бити усклађена са рељефом. Ратарска производња обављаће се без ограничења на теренима са нагибом до 5⁰. На нагибима од 5-10⁰ препоручује се подизање вишегодишњих засада, воћњака и винограда, са садњом и обрадом по изохипсама, где то услови дозвољавају. На нагибима преко 20⁰ препоручује се подизање, зависно од услова, шумског и ваншумског зеленила.

Земљиште, као природни ресурс ће се заштитити и строгом контролом примене хемијских средстава (минералних и органских ђубрива и пестицида) у пољопривредној производњи, контролом плодности обрадивог пољопривредног земљишта, применом адекватних агротехничких мера, заустављањем процеса ерозије путем пошумљавања, забраном испуштања и одлагања опасних и штетних материја на пољопривредно земљиште и у канале за одводњавање и наводњавање.

Једно од основних начела коришћења пољопривредног земљишта јесте да се земљиште од 4. до 5. катастарске класе само у изузетним случајевима може користити у непољопривредне сврхе.

Простор пољопривредних површина изван грађевинских подручја, на коме су изведене аграрне операције (комасација, мелиорација и др.) не може да се користи за  изградњу.

Сточарство

Развој сточарства  обезбедиће се кроз оптималну производњу која ће се базирати на подизању фарми у заштитној зони и зони активне заштите. НП

Сточарску производњу карактеришу изузетно слаби производни резултати који се огледају пре свега у сталном паду производње свих врста домаћих животиња. Оваква кретања последица су дугогодишњег одсуства адекватних системских услова за развој сточарства, што је за последицу имало такође заостајање производње сточне хране, незадовољавајући здравствени статус животиња, дотрајале објекте и израубовану опрему.

 

Овакво стање у сточарској производњи отежава реализацију одговарајућег одгајивачко-селекционог програма у овој области, а самим тим и могућност испуњавања захтева које намеће интензивна сточарска производња.

У циљу побољшања стања у сточарској производњи потребно је да се:

–            обезбеде довољне количине основних енергетских и протеинских хранива,

–            успостави у континуитету задовољавајући здравствени статус животиња као предуслов стабилне сточарске производње на дужи рок,

–            изврши адаптација постојећих и изградња нових савремених објеката за узгој стоке,

–            повећа степен повезаности примарне производње са прерађивачком индустријом и трговином,

–            утврде стандарди квалитета,

–            побољша расни састав сточног фонда и сл.

 

Успостављањем теснијих производних и економских веза између биљне и сточарске производње обезбедиће се услови за значајне индиректне ефекте који се огледају у очувању и побољшању плодности пољопривредног земљишта, повећању здравственог квалитета хране, повећању ефикасности укупног процеса производње, бржем укључивању пољопривредних газдинстава у тржишне услове привређивања и повећању њихове флексибилности у односу на захтеве тржишта.

Обнављање и развој сточарске производње треба да прати прерада и финализација сточарских производа путем производње специјалних заштићених војвођанских програма (шунка, кобасица, кулен), прераде живинског меса, а у мачванском делу града и прерадом, сушењем и димљењем ћурећег, гушчијег и пачијег меса, прераде гушчије џигерице, производње коцки за супе и других додатака јелима. Такође треба активирати и производњу и прераду рибе, жаба и пужева.

Постојеће стање комуналних објеката

Отпад*

• постојећу  “депонију“ у Сремској Митровици уредити  и изградити  све пратеће садржаје ( објекти, рециклажа, ограда, систем за орошавање, касета-бункер за специјални отпад…)
• санација и уређење постојећег сметлишта у Лаћарку, санација  постојећег сметлишта у Манђелосу
• сакупљање и депоновање  комуналног чврстог отпада по сеоским насељима вршиће се у постојећим санитарним сметлиштима које је потребно урадити, а по решавању овог комуналног  проблема те депоније санирати и рекултивирати простор,

• уклонити дивље депоније ,

• постојећу  градску депонију у Сремској Митровици уредити  као регионалну депонију и изградити  све пратеће садржаје, (СПОРАЗУМ О САРАДЊИ ОПШТИНА ВЕЗАН ЗА ФОРМИРАЊЕ РЕГИОНА ЗА УПРАВЉАЊЕ ЧВРСТИМ КОМУНАЛНИМ ОТПАДОМ, Општине Сремска Митровица и Шабац, бр.352-760/2006-2, од 17.04.2007.год. )

• одржавање изграђеног система .

 

Сточна гробља*

• уредити постојеће јаме гробнице  по насељеним местима до уређења јединственог система третмана сточних лешева – кафилерија у Сремској Митровици;
• одредити привремене локације јама гробница за насељена места у којима не постоји јама,
• обезбедити рад кафилерије у Сремској Митрвици.
• уредити све локације јама гробница (ограде, зеленило, приступни пут).
• све јаме гробнице санирати и извршити рекултивацију простора након уређења диспозиције и третмана сточних лешева у скалду са Стратегијом управљања комуналног отпада.

*До реализације  националне стратегије управљања отпадом .

 

 

 

 

 

Категоризација  животне средине подручја Града Сремска Митровица

Полазећи од стања квалитета животне средине на подручју Града Сремска Митровица, као и стратешких опредељења, предвиђа се категоризација животне средине према степену загађености делова подручја, односно зона на територији целог града. Категоризација је урађена према методологији, односно према мерилима и критеријумима дефинисаним у Просторном плану Републике Србије. (Табела 31.: Предвиђена категоризација подручја Града Сремска Митровица  према степену загађености У ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ )

На основу категоризације животне средине, дефинисане су мере заштите животне средине у складу са праксом процене утицаја просторних планова на животну средину. Мере представљају својеврсну примењену методологију стратешке процене утицаја на животну средину и приказане су у функцији спречавања неповољног утицаја, побољшања стања и унапређења животне средине. У временском смислу дефинисане су мере за први четворогодишњи период према елементима животне средине.

 

Мониторинг, инвестирање у заштиту животне средине и остале активности на заштити животне средине

 

Спровођење система сталног мониторинга свих параметара квалитета животне средине: ваздух, воде, земљиште, биљни свет – културе (воће и поврће). Контрола рада сталних мерних станица на подручју града и формирање мреже станица ради редовног праћења имисије сумпордиоксида (СО₂), оксида азота (NО_x), суспендованих честица, чађи и тешких метала у ваздуху. Формирање мобилних станица.

 

Инвестирање у заштиту животне средине активном применом у пракси принципа загађивач плаћа, као и инвестирање у програме заштите животне средине. Примена система управљања заштитом животне средине у привреди (ЈУС-ИСО 14001, ЕМАС) и издавање интегрисане дозволе за нова, као и проширење постојећих постројења.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4. SWOT  АНАЛИЗА

4.1. ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

–          Повољан геостратешки положај града: близина реке, ауто-пута, близина аеродрома, саобраћајна инфраструктура,

–          Културно-историјско наслеђе

–          Национални парк Фрушка гора

–          Плодно пољопривредно земљиште (53.000ха обрадиве површине)

–          Добар школски систем / едуковање кадрова

–          Постојање уређене индустријске зоне

–          Развијен банкарски сектор

–          Расположива радна снага (људски ресурси)

–          Отвореност аддминистрације према грађанима-          Одлив стручног кадра

–          Мали проценат обардивих површина под наводњавањем (нерешена иригација)

–          Загађење земљишта / неконтролисана употреба пестицида

–          Непостојање смештајних капацитета

–          Слаба развијеност привреде

–          Лоша приватизација

–          Велика незапосленост

–          Неусклађеност школског система и потреба привреде / тржишта

–          Спорост администрације према привредним субјектима /делом и због прописа

–          Одсуство иницијативе

–          Спор прено надлежност на катастар

–          Непостојање пречишћавања градских вода

–          Непостојање царинарнице на окружном нивоу (одлука се доноси на републичком нивоу)

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

–          Саобраћајна инфраструктура 

–          Геотермални извори, био-маса (обновљиви извори енергије)

–          Културно-историјско наслеђе, национални парк

–          Идеје за иновативне пословне активности (обрада пластике – повезано и са жаштитом животне средине)

–          Постојање уређене индустријске зоне

–          Могућност развоја воденог саобраћаја и пружање пратећих услуга

–          Потенцијали за развој туризма и угоститељства

–          Развој индрустријских / прерадних капацитета на бази пољопривреде

–          Прилив страних инвестиција

–          Модернизација пољопривреде (нпр. Неискоришћеност гео-терминалних извора за пластенике)

–          Проширење пољопривредне производње

–          Бреднирање типичних производа (Сремски кулен, сремска кобасица, мангулица)

–          Могућност учествовања у програмима прокограничне сарадње (Мађарска, Хрватска), прилив ИПА фондова

–           Креирање позитивног имиџа града

–          Регионално повезивање

–          Изградња марине-          Одлив стручног кадра

–          Неусаглашеност локалних, покрајинских и републичких стратегија

–          Конкуренција / велики број индустријских зона у окружењу

–          Елементарне непогоде (суша, град)

–          Агресиван маркетиншки наступ суседних општина (нпр. Инђија)

–          Потенцијални социјални немири

–          Пад стандарда / утицај економске кризе и незавршена транзиција

–          Политичка нестабилност

 

 

4.2. ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ

 

–          близина реке, аутопута, аеродрома, границе са Хрватском и Бих

–          Град је административни центар округа

–          Развијено средње и основно образовање, и добра техничка опремљеност школских објеката

–          Висока школа струковних стидија,

–          Богато културно-историјско наслеђе

–          Културне везе са европским градовима,

–          Развијена здравствена заштита,

–          Развијена социјална заштита,

–          Дугогодишња спортска традиција града

–          Први атлетски стадион у Србији

–          Велики број НВО и њихова активност у области друштвеног развоја града

–          Добра сарадња институција на локалу

–          Високо образована млада популација-          Лоша економска ситуација и велика незапосленост,

–          Недовољна искоришћеност културно-историјског наслеђа,

–          Недовољно промовисање здравих стилова живота и слаба координација  установа које се баве овом проблематиком,

–          Неадекватни просторни услови у областима друштвеног сектора,

–          Недостатак културних садржаја за младе,

–          Одлив стручног кадра

–          Недовољна сарадња са вишим нивоима власти,

–          Нестручан кадар у институцијама за друштвени развој,

–          Неусклађеност образовног система са потребама привреде,

–          Висока старосна структура становништва инизак природни прираштај,

–          Недостатак културних садржаја у сеоским срединама,

–          Недовољна информисаност грађана,

–          Недовољна заинтересованост друштва за бригу о младима

 

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

–          Промовисање и боља искоришћеност богатог културно историјског наслеђа 

–          Боља сарадња са вишим нивоима власти,

–          Јачање капацитета локалних институција на аплицирању код домаћих и иностраних фондова,

–          Увођење подстицајних мера  за повећање природног прираштаја

–          Реформа образовног система,

–          Ширење мреже високообразовних установа

–          Афирмација базичних спортова,

–          Отварање центра за образовање одраслих,

–          Едукација кроз професионалну орјентацију за потребе привреде,

–          Коришћење иновативних метода у области социјалне заштите,

–          Економска криза

–          Неусаглашеност и недостатак правне регулативе

–          Заустављање реформских процеса у  у области друштвеног развоја,

–          Политичка нестабилност и јак утицај политике

 

 

 

 

4.3. ИНФРАСТРУКТУРА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

SWOT АНАЛИЗА

-употреба

-одлагање амбалаже

-стручност лица

5

Слаба употреба минералних ђубриваНискипросечни приноси

6

Геостратешки положајНедовољна информисаност

7

Повољна клима

8

Традиција пољопривредне производње

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

1

Стратешко удруживањеНесигуран пласман производа

2

Постојање канала за наводњавањеНиске цене пољопривредних производа

3

Близина реке Саве-наводњавањеНедостатак новчаних средстава

4

Хидрогеотермални потенцијал дела МачвеСлаб подстицај државе

5

Квалитетан стручни кадарПревођење пољопривредног у грађевинско зељмиште

6

Употреба секундарних производа за добијање алтернативних извора енергијеМиграција младих село-град 

 

 

 

5. Стратешки документ

У наставку су представљене најбитније активности које је неопходно спровести током имплементације Стратегије одрживог развоја Града Сремска Митровица . Прецизније, представљене су визија развоја Града, Секторске визије развоја као и Стратешки циљеви и програми којима реализација Стратегије тежи у зацртаном временском периоду.

На бази анализираног стања у локалној заједници, дефинисане су три тематске области унутар којих су тематске радне групе и други делегирани појединци и организације покушали да на адекватан начин дефинишу конкретне проблеме и начине њиховог решавања кроз реализацију одређених пројектних активности. Проблемске области и подобласти су формиране на бази структурирања привредног и непривредног сектора уз додатне модификације у односу на специфичност области као и на неопходност вођења нових тематских одредница.

Конкретно дефиниСање пројеката (у акционом плану) вршило Се на два начина: дедуктивно (од општег проблемског поља до појединачног) и индуктивно (од појединачног ка општем). Већи број констатованих проблема исте тематике водили су формирању једног пројекта којим се процењивало да се наведени проблеми могу разрешити.

Формулације стратешких циљева Стратегије, дефинисане су у складу са СМАРТ (паметним) препорукама. Прецизније, свака формулација морала је да задовољи следеће критеријуме:

 

У складу са стратешким циљевима дефинисани су и одговарајући програми реализације који представљају скуп пројеката сличне или исте тематке области. Реализација више Стратешких циљева води до унапређења стања у одређеној приоритетној проблемској групи или области. На наведени начин се, побољшавањем реалног стања мењају и вредности индикатора стања у заједници на основу којих се и квантитативно може пратити квалитет реализације Стратегије..

Сходно чињеници да се велики број проблема већ решава кроз различите текуће инвестиције или програме реализације, у стратешком документу је наведен и графички приказ (процењеног процентуалног учинка) који треба да укаже на до сада реализован степен реализације одређеног стратешког циља. На наведени начин могуће је видети и визуелно разлике у међусобном степену реализације различитих стратешких циљева.

Визија представља слику жељеног стања ка којем се тежи реализацијом активности које су дефинисане стратегијом одрживог развоја. Визија представља идеју водиљу ка којој су усмерене Све снаге које су ангажоване током реализације различитих активности унутар Стратегије без обзира на проблемски Сегмент. Такође, неопходно је истаћи да визија никако није непромењива категорија али да је за њено потпуно достизање неопходан дуг временски период и реализација значајног броја активности. Визија као и стратешки циљеви (и последично програми и конкретни пројекти) се током процеса праћења и оцењиавања спровођења Стратегије мењају, надопуњују и у одговарајућем временском року усаглашавају са постојећим потребама заједнице. Суштина стратегије одрживог развоја никако није само израда документа, већ успостављање континуираног процеса са циљем да доведе до позизивних промена у локалној заједници у целини.

ВИЗИЈА РАЗВОЈА ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА 2020.

 

Сремска Митровица је регионални центар Срема, град високог квалитета живота, инфрастуктурно уређена и за живот безбедна средина, модерна заједница са ефикасним институцијама  и активним грађанима.

 

Сремска Митровица је „зелени град“, са очуваном животном средином која се стално унапређује, а број заштићених природних добара и зелених површина се стално увећава.

 

Локална економија је заснована на јаком приватном сектору, способним и иновентним предузетницима, а град једна од напривлачнијих места за инвестиције. Пољопривреда је конкурентна и базирана на савременим технологијама, а удружени произвођачи хране омогућавају да Се на Селу  поново рађа, квалитетно и богато живи. Стара Римска престоница је значајна туристичка дестинација и број туриста који посћује Засвицу, Фрушку гору и локална сеоска домаћинства је у сталном порасту.

 

Грађани су поносни на ефикасне и компетентне локалне јавне институције, а локална заједница чува своју културу и историјске вредности као наслађе за будуће генерација. Сремска Митровица је заједница одговорних, активних и свесних људи који се старају о осетљивим групама својих суграђана, где се подржавају знање, здрав стил живота и друге праве вредности.

Сремска Митровица је место где се спајају прошлост, садашњост и будућност.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Табела 1:  Преглед циљева, програми и активности у оквиру области економски развој – Стратегија одрживог развоја  Сремске Митровице  

Табела 2:  Преглед циљева, програма и активности из области Друштвени развој  – развој заједнице – Стратегија одрживог развоја  Сремске Митровице

 

Табела 3:  Преглед циљева и активности  из  области Заштита и унапређење животне средине – Стратегија одрживог развоја Сремске Митровице

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

АКЦИOНИ ПЛАН – ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

АКЦИОНИ ПЛАН – ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

АКЦИОНИ ПЛАН – ИНФРАСТРУКТУРА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 2.3.1.1.-Изградња фекалне канализације у насељеном месту Лаћарак.-Град Срем. Митровица, НИП.

– 36 месеци,

2010-2013 г. 

–  245.000.000,00 дин.

– Град Срем. Митровица, НИП.

 

 

  Повећање животног стандарда и смањење загађења животне средине.

-Повећан број прикључака на канализацији.2.3.1.2.– Изградња фекалне канализације у насељу Мачванска Митровица.– Град Срем. Митровица, НИП.

 

 – 12 месеци,

2010. год.– 60.000.000,00 дин.

 

– Град Срем. Митровица, НИП.

 

 Повећање животног стандарда и смањење загађења животне средине.

 -Повећан број прикључака на канализацији.2.3.2. Програм: Изградња путева.

 2.3.2.1.Наставак изградње регионалног пута Р 103.– Град Срем. Митровица, НИП.

 – 24 месеца,

2010-2012.г.240.000.000,00 дин/год

 

–  Град Срем. Митровица, НИП.

 

 

 

 Боља саобраћајна комуникација.– Повећај број возила који ће саобраћати на наведеном путу.2.3.3. Програм: – Изградња депоније комуналног отпада.

 2.3.3.1.Изградња регионалне депоније комуналног отпада са центром за рециклажу у Срем. Митровици.–  Град Срем. Митровица, НИП.

 

 – 24 месеца,

2011.г. -2013.г.– 120.000.000,00 дин.

 

 – Град Срем. Митровица, Град Шабац и НИП.

 

 

 

 

 – Повећање животног стандарда и смањење загађења животне средине.

 Смањење количине утрошених сировина за нову производњу.