Luka Golić. Talenat nas može dovesti daleko, ali bez emocije ne idemo nigde

Od strane Ozon
0 komentar

Luka Golić je sedamnaestogodišnji momak iz Sremske Mitrovice koji motivaciju nalazi u piscima i boemima, u svojim emocijama… Želi da postane pravi čovek, za njega je slikarstvo „Veliki odmor“.

Postoje dva čoveka u jednom umetniku, pesnik i majstor. Jedan je rođen kao pesnik, drugi postaje majstor.

Emil Zola

Luka Golić rođen je 2005. godine u Sremskoj Mitrovici. Sklonost ka slikarstvu primetili su roditelji, koji su ga postavili u pravom smeru. Počeo je da crta rano, voli mnogo da čita a njegov omiljen pisac je Mika Antić.

Završio sam OŠ ”Jovan Jovanović Zmaj“ a upisao sam u Teslinoj školi za elektrotehničara elektronike. Nijedan drugi smer nije imao nešto što me zanima pa sam se odlučio za to, elektronika je umni posao, ne može da se opipa, savladavaš sam u glavi sve pojmove. Moj talenat su prepoznali moji roditelji, sa 6-7 godina sam slikao i crtao, roditelji su me naveli na pravi smer. Jednu godinu sam išao kod jednog profesora ali mi se nije dopalo, nije mi profesor pristupio kako treba, godinama sam bio samouk dok nisam upoznao Milana Kardaša. Crtam portrete i anatomiju, malo se manje bavim slikanjem. Radim i 3D modele. – Moja prva slika je Miroslav Antić jer mi je jedan od omiljenih pesnika, ima mnogo emocija koje me pokreću.

Luka Golić trenutno svoj talenat brusi u ateljeu Milana Kardaša. Ovde sam sedam godina, došao sam u svojoj desetoj godini i mnogo naučio.

Nije lako biti unikatan, treba malo znanja i puno volje

Najpre sam naučio akrilno slikarstvo i ulje na platnu, pored slikarstva naučio sam važne crte u životu, jedna od njih je autentičnost, da ja sam smišljam, da budem unikatan. Nije lako biti unikatan, treba malo znanja i puno volje. Volju pronalazim u piscima i boemima, u svojim emocijama, ljubavi, sreći, radosti, tako dobijam inspiraciju, ja slikam onako kako se osećam.

Luka Golić slika sa puno strasti i energije, a za njeno stvaralaštvo vezuje i marketing. Iako mlad, shvatio je i naučio da je marketing važna stvar u radu. – Naslikao sam oko desetak slika, prodao sam četiri slike ali marketing je u slikarstvu kao i u svemu glavna stavka.

Slikanje mi dođe kao veliki odmor, nikada se ne umaram, u zavisnosti od toga šta slikam za sliku mi treba dva do tri dana po tri ili četiri sata.

Luka Golić kao i svi mladići njegovih godina, druži se, izlazi, slobodno vreme provodi onako kako on voli, kaže za sebe da je „malo drugačiji“ i da je to dobro.

U slobodno vreme sviram gitaru, pišem pesme i priče, moje društvo dobro prihvata to kakav sam ja. Što se tiče mog školovanja, ne znam, upisao bih likovnu akademiju ili elektronski fakultet.

Volim boeme, želim da postanem pravi čovek, tako danas sa sedamnaest godina govori Luka. Voli svoj grad, slikarstvo, knjige…

 Volim Sremsku Mitrovicu, poznajem puno ljudi, tu sam odrastao. Uvek mi je bio dovoljno velik da ima sve. Ima nečeg što je jedinstveno za Sremsku Mitrovicu, ima neku kulturu i tradiciju i apsolutno sam siguran da je ima, želim da ostanem u Sremskoj Mitrovici, sreću treba naći u malim stvarima i u svom ognjištu, ne želim da odem odavde. Mitrovica može da se digne na značajan nivo, naš grad je pun potencijala. Srećan sam što sam ovde rođen.

Možda Vam se svidi i