Sremska Mitrovica – Prvi put su na scenu stupili 1984. godine, u nekadašnjem Domu omladine u Sremskoj Mitrovici. Ove zaljubljenike u bluz slušamo i danas.
O počecima, festivalima, publici ali i novom albumu kojim će nas obradovati vrlo brzo, za radio Ozon priča Marin Balenović, gitarista i pevač u mitrovačkom bendu Gemblersi.

– Postojimo od ’84. godine i sa relativno solidnim uspehom održavamo bluz u životu, što bi se reklo „keeping the blues alive“, kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama u okruženju.

Članovi benda su se kroz sve ove godine menjali, ali zanimljivo je to da smo većinom menjali bubnjare. U početku smo krenuli kao kvartet, a sada su Gemblersi sikstet.
Bubnjeve svira Borko Voljanek, bas gitaru Željko Bacalo, Aleksandar Maksimović svira klavir, Goran Nedić saksofon, Saša Stanulović svira gitaru i peva prateće vokale, i moja malenkost kao gitara i vokal.

Koliko albuma ste do sada objavili?

– Do sada smo objavili dva albuma i treći je u finalnoj fazi. Pored toga, naše pesme u snimane za veliki broj kompilacija srpske džez i bluz scene.

Kada su u pitanju festivali, da li podržavate ovakav vid predstavljanja i takmičenja i koliko često Gemblersi nastupaju na festivalima?

– U nekom ranijem periodu bile su izuzetno popularne gitarijade i slična takmičenja. Mi smo se zaista trudili da dosta nastupamo i da nas ljudi čuju. Više puta smo i nagrađivani.
U poslednje vreme, kada su džez i bluz u pitanju, festivali nisu takmičarskog karaktera, ali mi se trudimo da nastupimo gde god da nas pozovu.

S obzirom da je bluz manje popularan u Srbiji od nekih drugih, komercijalnijih muzičkih pravaca, koliko su Gemblersi angažovani?

– Generalno gledano, mislim da smo jako puno angažovani s obzirom na situaciju u muzici. Pozivi za nastupe stalno stižu i to je prvi pokazatelj da smo na dobrom putu. Desi se da ne možemo da uklopimo i ispoštujemo sve koji nas pozovu.

Sve ove godine ostali ste verni svirači bluza. Koliko je to teško u maloj sredini kakva je Mitrovica?

– Mi nikad nismo imali problem „male sredine“. Naporotiv, mi smo uvek insistirali na nastupima u manjim gradovima. Kada je konkretno Mitrovica u pitanju, tu smo uvek bili lepo prihvaćeni i publika je dolazila na naše nastupe. Nekako se potrefilo da ovde ljudi imaju sluha za nas i tako je od samog početka.
Trudimo se da ne dosadimo publici, pa je upravo to jedan od razloga zašto više ne nastupano toliko često u Sremskoj Mitrovici.
Za razliku od rok muzike, mislim da džez i bluz uspevaju da odolevaju vremenu i da će uvek imati svoju publiku, kako u velikim evropskim gradovima, tako i u malm gradovima kao što je Mitrovica.
Tu još uvek postoji čitava armija zaljubljenika u bluz i situacija uopšte nije onakava kakva sam mislio da će biti. I veoma mi je drago zbog toga.

Prošlo je više od 30 godina od vašeg prvog nastupa. U čemu je razlika između publike i vaših tadašnjih nastupa i sad?

– Ja bih rekao da je razlika ogromna. A mislim ne bi ni bilo dobro da nije tako.
Kada je bluz u pitanju, onda je možda čak i imperativ i bitna stvar ta neka zrelost i nešto što se u čoveku jednostavno slegne sa godinama. Posle toliko godina počneš živeti bluz, što mora da se čuje i kroz instrument i kroz vokal.
Da recimo uporedim bluz sa pankom. U pank muzici je potrebna ta neka mladalčka snaga i energija, dok u bluzu nije tako. Bluz ide sa godinama, sa zrelošću, sa tom nekom patinom.
Tako je i kod nas. Prošli smo kroz sve faze, od onih mladalačkih pa do ovih zrelih. Mislim da smo pre par godina počeli da zaista gradimo neku našu autentičnost što će se čuti i na albumu koji pripremamo.
Što se tiče publike, moram da primetim da se broj ljudi na nastupima smanjio, ali je opet ima dovoljno da bi bluz i džez živeli.
Konkretno na našim nastupima, publika je manje više ostala ista, dolaze da nas čuju jer vole i poštuju ono što radimo i zbog toga mi je drago.

Nastupali ste u Srbiji ali i u drugim zemljama. Kako publika reaguje na vašim nastupima i da li postoji publika koja se po nečemu izdvaja od ostalih ?

– Ne mogu da baš kažem da je bolje ovde ili tamo. Gde god da sviramo mi smo lepo prihvaćeni. Odlična je publika i u Srbiji, ali i u Hrvatskoj i Sloveniji.
Možda mi se zadnjih godina izdvaja publika u Rumuniji. Prosto je neverovatno kako ljudi tamo reaguju kada počnemo da sviramo. Njihova energija je za mene potpuno fascinantna.

Osnivač ste SM JAZZ&BLUES SPRING FEST-a koji se održava u Sremskoj Mitrovici punih deset godina.Koliko je zahtevno organizovati ovakav festival u Mitrovici i sa kakvim problemima ste se suočavali tokom organizacije?

– Ljudi misle da je Festival lako organizovati. Svake godine treba opravdati očekivanja. Problem je, kao i za većinu stvari novac. Jako je teško sve ogranizovati i dovesti poznata imena da gostuju kada imate vrlo ograničen budžet.
Na desetom, jubilarom festivalu, koji je održan ove godine, bilo je sjajno, dobro organizovano, jedino što je moglo trajati duže.
Moram da napomenem da je do ove godine festival trajao dva dana, a ove godine, po prvi put samo jedan dan i iskreno se nadam da to sledeće godine neće biti slučaj.

S obzirom da ste deo muzičke scene u Sremskoj Mitrovici, da li uspevate da pratite i posećujete svirke nekih drugih bendova?

– Pratim je naravno. Vrlo interesantno što sam primetio je to da se kod mladih ljudi sve više javlja interesovanje za sviranjem i za osnivanjem novih bendova, i to me raduje, kako god da se završi.
Dobra je stvar i da je tehnika daleko napredovala od vremena u kojem smo mi počinjali, pa je mladim muzičarima mnogo lakše da savladaju neke stvari. Čini mi se da mnogo ozbiljnije i studioznije pristupaju muzici a dobro je što to su im dostupne razne stvari, pa iz toga jednostavno pre ili kasnije mora izaći kvalitet.
Naša misija je od početka bila da našu ljubav prema muzici prenesemo na neke mlade ljude i drago mi je ako smo uspeli u tome.

Znamo koju muziku svirate i pevate na nastupimo. Da li postoji neka pesma koju zapevate na nekom slavlju a da nije iz repertoara Gemblersa?

Postoje pesme koje volim privatno i iznenadiću vas odgovorom. Ne pevam nikad narodne pesme jer ne umem da ih pevam, ali postoji par starogradskih pesama koje zapevam, a postoji i par domaćih pesama. Uglavnom kada sam na nekom slavlju, a to je retko, ja pevam neke tužne, teške pesme, pa to ne ide baš jedno sa drugim. Onda bolje biram da ne pevam.

Kakvi su vaši planovi za budućnost?

Planovi su nam poprilično ambiciozni.
Tokom novembra obići ćemo Sloveniju. Nakon toga planiramo da završimo album na kojem radimo već duže vreme i koji je u finalnoj fazi.
Neke pesme sa novog albuma smo već izvodili i moram da kažem da publika odlično reaguje, zato ćemo morati da požurimo sa izdvanjem albuma i prema planu novi album bi tebao da se nađe u prodaji odmah nakon Nove godine.

Imate li neki savet za mlade muzičare žele da sviraju bluz?

– Imam. Svako ko želi da svira bluz trebao bi sebe da preispita da li je to zaista ono što žele da sviraju i čime žele da se bave. Ako jeste, onda treba da guraju napred i da se mnogo trude. Ako tako budu postupali uspeh je neminovan.