Sremska Mitrovica – Pisac David Albahari biće gost biblioteke „Gligorije Vozarović“ u četvrtak, 23. aprila.
Promocija i susret sa piscem počinje u 18 sati u biblioteci.
Pisac David Albahari za građane će nakon promocije potpisivati svoju knjigu „Životinjsko carstvo“ koju izdaje Čarobna knjiga.
Ulaz je slobodan.
Ne treba posebno isticati da je David Albahari izvrstan pisac, to je već dobro poznato, tako da je svako njegovo novo delo razlog za radovanje. Nakon dve zbirke pripovedaka („Male priče“, „Krava je usamljena životinja“), Čarobna knjiga je upravo objavila njegovo „Životinjsko carstvo“, kratki roman koji predstavlja dobrodošao dodatak – kako bogatom književnom opusu ovog pisca, tako i domaćoj književnoj sceni u celini.
U svojoj bogatoj spisateljskoj karijeri, David Albahari je stvorio kvalitetna, važna i nagrađivana dela. Njegovo najnovije literarno čedo, Životinjsko carstvo, neće razočarati verne poklonike. U njemu iskusni pisac vešto i ubedljivo kombinuje podatke iz svoje biografije (učestvovanje u studentskim protestima 1968. godine i služenje vojnog roka) i nadahnutu književnu fikciju.
Priču Životinjskog carstva pripoveda izuzetno nepouzdani pripovedač, čovek koji je krajem šezdesetih učestvovao u beogradskim studentskim demonstracijama, a onda, par godina kasnije, tokom odsluženja vojnog roka u Banjoj Luci, kako sam ističe, postao pion u sadističkoj igri mačke i miša sa tragičnim ishodom. Četiri decenije kasnije, pripovedač ispisuje stranice svog rukopisa kako bi opravdao zločin koje je upravo počinio – ubistvo enigmatičnog Dimitrija Donkića, čoveka koji je nekada davno u banjalučkoj kasarni inicirao splet tragičnih događaja.
Albahari bira pseudo-dokumentarnu tehniku pronađenog rukopisa (zapisi glavnog junaka su završili u kanti za otpatke – što čitavoj priči daje dodatni sloj misterije) i eksperimentisanje sa formom. Na glavni deo romana, uvod i centralnu priču, otpada 100 stranica, ali se na kraju knjige, na dodatnih 25 stranica, nalaze beleške – njih četrdesetak. One Životinjskom carstvu daju dubinu i neodvojivi su deo priče – bez njih bi roman definitivno izgubio na svojoj reljefnosti.
Životinjsko carstvo nije triler u užem shvatanju tog termina, ali svakako jeste Albaharijev pokušaj da, na svoj način, koketira sa žanrom – njegovo narativno tkanje sadrži neporecivu napetost i, kako priča odmiče, sve prisutniju jezu (razrešenje je, videćete, posebno zastrašujuće). Svi oni koji su bili na odsluženju vojnog roka sećaju se teskobe vojničkih dana, a ako se tome dodaju doza komunističke paranoje i stalna pretnja fizičkim i psihičkim nasiljem, dobijamo eksplozivnu narativnu smešu koju Albahari spretno modelira.
Roman jeste kratak, čak na samoj granici novele, ali u ovom konkretnom slučaju to je prednost, a ne mana. Izbrušivši kratku formu do savršenstva, Albahari dokazuje da je ponekad manje zapravo više. Životinjsko carstvo svojim čitaocima ne nudi odgovore, bar ne one konačne, ali nedorečenost i nezaokruženost samo još više raspaljuju maštu čitalaca i teraju ih na razmišljanje. Šta se zaista dogodilo? Da li pripovedač obmanjuje sebe i/ili nas? Ko je zaista Dimitrije Donkić? To su sve pitanja na koja ne dobijamo servirane odgovore. Albaharijeva proza, neosporno, zahteva udubljivanje i nije za površne – što je istovremeno i upozorenje i preporuka, sve u zavisnosti od vaših književnih afiniteta.
