Osnova sporta u malim sredinama poput Sremske Mitrovice je svakako rad sa decom.

Prvo, nismo toliko bogati da možemo da angažujemo sportiste sa strane osim retkih I jeftinih izuzetaka iz bliže okoline. Drugo, mali gradovi koji su ulagali novac u takve projekte obavezno bi sebi činile medveđu uslugu ubijajući sopstveni potencijal.

Treće, naš lokalni interes je da kroz sport stvorimo zdravije okruženje za decu.

Naš grad je poznat po radu sa decom i to vrlo uspešnom, imamo čitavu plejadu sportista koji su svojim izuzetnim rezultatima prevazišli i nacionalni nivo. Lideri smo u regionu po broju kategorisanih sportista od strane Ministarstva sporta. U mlađim kategorijama ostvarujemo sjajne rezultate u širokoj paleti sportskih grana.

Postoji jedno ipak… Može li bolje?

Šta je najpotrebnije jednom treneru u radu sa mladima? I zašto se veliki broj dece izgubi nakon sjajnih rezultata u mlađim selekcijama?
Setio sam se priče koju sam pročitao u jednom odličnom blogu čiji su autori specijalisti za rad sa decom. Priča je istinita i glasi ovako:
Prijateljev sin dobar je u matematici, međutim neko vrijeme nije pisao domaći i dobio 2.
Prijatelj: ‘Dobar si u matematici, a dobio si dvojku. Kako se sad osećaš?’
Sin: ‘Dobro. Tata, to je samo broj.’
Nakon nekog vremena, kako mu je matematika draga i u tome je dobar, dobio je nekoliko petica, pa ga je moj prijatelj ponovno pitao: ‘Vidiš potrudio si se i dobio nekoliko petica. Kako se sad osećaš?’
Sin: ‘Tata, to su samo brojevi.’
Duboka je nekada mudrost djece, a možda bi i mi mogli naučiti da je poraz od 23:24 u zadnjoj sekundi važne kadetske utakmice: samo broj.
Puno je važnije kako se osećamo. Mi i deca koju vodimo.
Sport u mlađim kategorijama je prečesto poligon za lečenje kompleksa neostvarenih trenera i ambicioznih roditelja. Deca  budu u drugom planu. Takve,obično nerealne ambicije znaju da unište ljubav deteta prema igri. Postaju mali profesionalci pred kojima je nedostižan zadatak, da budu ono što je neko drugi projektovao a ne ono što jesu. Koliko je talenata zapustilo sport zbog pogrešnih trenera ili ludosti roditelja?!
Da se razumemo nisam protivnik uvođenja dece u ozbiljan takmičarski rad ali jesam protivnik “silovanja”  koja za cilj imaju isključivo rezultat. To su samo brojevi…
A deca su ličnosti za koju je potrebna ogromna ljubav.
Ljubav ispred stručnosti.

Nemanja Crnić