Od Tuzle i Loznice, preko evropskih kuhinja, do jednog od najdinamičnijih gastronomskih centara Azije. Đorđo Ćetković danas živi i radi u Singapuru, gde kao izvršni šef grčko-mediteranskog restorana Pano Kato vodi tim od devet kuvara. Iako je hiljadama kilometara udaljen od Srbije, ukuse svog detinjstva nije zaboravio. Sam pravi kajmak, slavi porodičnu slavu i pripremio je kuvar sa 165 recepata kako bi srpsku gastronomsku tradiciju predstavio i publici u Aziji.
Njegov profesionalni put počeo je daleko od Singapura. Rođen je u Tuzli, pre rata, a odrastao je u Loznici, gradu za koji ga vezuju detinjstvo i porodični koreni.
– Rođen sam u Tuzli, pre rata, a odrastao sam u Loznici, jer mi je majka sa druge strane Drine. Ekonomsku školu, smer kuvar, završio sam vanredno u Požarevcu, u tadašnjoj Srbiji i Crnoj Gori, i od 2004. godine sam u ugostiteljstvu i kuhinjama – priča Ćetković.
Dve decenije iskustva u ugostiteljstvu odvele su ga kroz nekoliko evropskih zemalja, a zatim i u Aziju, gde danas rukovodi kuhinjom restorana u Singapuru.
Od evropskih restorana do mesta izvršnog šefa u Singapuru
Pre odlaska u Aziju, Ćetković je radio u Srbiji, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Portugalu.
Svaka od ovih sredina, kaže, ostavila je trag na njegov profesionalni razvoj.
– Svaka zemlja me je naučila nešto drugo: disciplinu, preciznost, poštovanje namirnice.
U Singapuru je najpre radio u restoranu Zorba’s, na poznatoj lokaciji Clarke Quay, a zatim je od 2024. do 2026. godine bio deo ugostiteljske grupacije The Black Hole Group.
Od 1. juna 2026. godine izvršni je šef restorana Pano Kato, grčko-mediteranskog restorana u tržnom centru Tanglin Mall.
Danas rukovodi timom od devet kuvara.
Za njega, međutim, posao šefa kuhinje ne podrazumeva samo pripremanje hrane. Podjednako su važni organizacija, nabavka, kvalitet namirnica i usklađen rad celog tima.
– Singapur je grad u kome se na jednoj ulici sreću kineska, malajska, indijska i evropska kuhinja. Gost je iskusan i zahtevan, a tim je internacionalan. Moj posao nije samo da kuvam, nego da organizujem ljude, nabavku i standarde tako da svaki tanjir izađe isti, i u ponedeljak u podne i u subotu uveče kad je restoran pun.
U gradu u kojem se prepliću različite gastronomske tradicije, rad u restoranu zahteva stalno prilagođavanje i visoke profesionalne standarde. Ipak, Ćetković nastoji da sačuva ono što je poneo iz svog detinjstva.
„Sam pravim kajmak, jer ga ovde nema kakav treba da bude“
Iako već godinama radi van Srbije, kaže da se njegova veza sa domom najbolje prepoznaje upravo kroz hranu i porodične običaje.
U Singapuru sam priprema kajmak, jer ukus onog na koji je navikao ne može lako da pronađe.
– Kod kuće sam i dalje Srbin. Sam pravim kajmak, jer ga ovde nema kakav treba da bude.
Jedna od najvećih razlika između života u Srbiji i Singapuru za njega je proslavljanje krsne slave.
U Srbiji su porodična okupljanja bila velika, a slavlje je trajalo danima. U Singapuru je sve drugačije.
– Za slavu nas je u Singapuru mali porodični sto, uglavnom porodica moje supruge, dok se u Srbiji slava slavi tri dana i kroz kuću prođe skoro sto ljudi. Ta razlika me najviše podseti koliko je dom daleko, ali i koliko ga nosim sa sobom.
Upravo u tim svakodnevnim detaljima, kroz pripremu tradicionalnih jela i očuvanje običaja, pronalazi način da sačuva vezu sa Srbijom.
Srpska kuhinja je mnogo više od roštilja
Ćetković ima i ulogu ambasadora Kulinarske federacije Srbije za Aziju, što doživljava kao profesionalnu odgovornost, ali i priliku da predstavi bogatstvo domaće gastronomije.
Smatra da srpska kuhinja ima mnogo toga da ponudi međunarodnoj publici, posebno kada se predstavi kroz njenu istoriju, način pripreme i kulturno nasleđe.
– To je obaveza da srpsku kuhinju predstavim ozbiljno, kao kuhinju sa istorijom, tehnikom i identitetom, a ne samo kao roštilj. Azija voli priče iza hrane, a mi imamo priču koju vredi ispričati.
Njegova želja je da tradicionalni recepti budu predstavljeni kao deo šireg kulturnog identiteta, ali i da postanu dostupni ljudima koji do sada nisu imali priliku da upoznaju ukuse Srbije.
Pripremio kuvar sa 165 recepata Srbije i Grčke
Jedan od projekata na kojima je radio jeste knjiga „Veliki kuvar baštine – Ukusi Srbije i Grčke“, u kojoj je prikupio 165 recepata.
Kuvar je pripremio na srpskom jeziku, a obuhvatio je i posna jela. Uporedo je pripremio englesko izdanje pod nazivom „The Grand Heritage Cookbook“.
Dva izdanja imaju različitu publiku, ali isti cilj – očuvanje i predstavljanje gastronomske tradicije.
– Pripremio sam kuvar „Veliki kuvar baštine – Ukusi Srbije i Grčke“, sa 165 recepata na srpskom, uključujući i posna jela, i englesko izdanje „The Grand Heritage Cookbook“. Srpsko izdanje je za naše ljude i za čuvanje nasleđa, a englesko da i Azija upozna srpsku kuhinju.
Za Ćetkovića, zapisivanje recepata ima poseban značaj. Tradicionalna jela često se pripremaju po sećanju, bez precizno zabeleženih mera i postupaka, zbog čega deo porodičnog kulinarskog nasleđa može da nestane ako se ne prenese novim generacijama.
Njegova knjiga zato nije samo zbirka recepata, već i pokušaj da se sačuva deo tradicije koja povezuje ljude sa mestima iz kojih potiču.
„Ne zaboravite ukuse svog detinjstva“
Iza profesionalnog puta koji ga je odveo od Loznice, preko evropskih zemalja, do Singapura, ostala je ista želja – da ono što je naučio i poneo iz svoje sredine sačuva i prenese dalje.
Za kraj razgovora Ćetković ima jednostavnu poruku, namenjenu svima koji žive daleko od rodnog kraja, ali i onima koji su ostali u Srbiji.
– Gde god da ste, ne zaboravite ukuse svog detinjstva. Recept koji nosite u glavi nije recept dok ga ne zapišete i ne prenesete dalje.
Njegova priča pokazuje da se profesionalna karijera može graditi na drugom kraju sveta, a da se povezanost sa domom sačuva kroz porodične običaje, hranu i recepte koji se prenose sa generacije na generaciju.
Za Đorđa Ćetkovića, Srbija je danas daleko na geografskoj karti, ali je i dalje prisutna za porodičnim stolom – čak i u Singapuru.
Foto: lična arhiva Đorđa Ćetkovića
