Od 99 pacijenata sa akutnom upalom nosa i sinusa, čak 69 koristilo je antibiotike, iako su ove infekcije najčešće virusnog porekla. Ovaj podatak nije predstavljen samo u jednoj ordinaciji u Sremskoj Mitrovici, već pred stručnjacima iz celog sveta, na Svetskom rinološkom kongresu u Bangkoku. Iza istraživanja stoji dr Mirjana Stracenski Perge, specijalista otorinolaringologije Zdravstvenog centra Sremska Mitrovica, koja je rezultate rada sa svojim pacijentima predstavila na jednom od značajnih međunarodnih medicinskih skupova. Njena poruka je važna za svakoga ko je zbog zapušenog nosa, glavobolje i pritiska u sinusima poželeo da što pre posegne za antibiotikom: nije svaka upala sinusa bakterijska, a antibiotik nije uvek rešenje.
Sremska Mitrovica – Dr Mirjana Stracenski Perge, specijalista otorinolaringologije Zdravstvenog centra Sremska Mitrovica, predstavila je svoj stručni rad na Svetskom rinološkom kongresu u Bangkoku, jednom od značajnih međunarodnih skupova posvećenih bolestima nosa i sinusa. Njeno istraživanje, sprovedeno na 99 pacijenata, otvorilo je pitanje prekomerne upotrebe antibiotika kod akutnog rinosinuzitisa, oboljenja koje je naročito često tokom zimskih meseci. Od ukupnog broja analiziranih pacijenata, antibiotike je koristilo njih 69, odnosno gotovo 70 odsto.
Svetski rinološki kongres (World Rhinology Congress 2026), održan od 2. do 4. novembra u Bangkoku na Tajlandu, okupio je stručnjake iz brojnih zemalja sveta, koji su tokom trodnevnog programa razmenjivali iskustva i predstavljali savremene pristupe dijagnostici i lečenju oboljenja nosa i sinusa.
Među učesnicima je bila i dr Mirjana Stracenski Perge iz Sremske Mitrovice, koja je međunarodnoj stručnoj javnosti predstavila rezultate istraživanja sprovedenog na pacijentima pregledanim u otorinolaringološkoj ambulanti mitrovačkog Zdravstvenog centra.
Njen rad pod nazivom „Akutni rinosinuzitis – terapijske mogućnosti“ (Acute Rhinosinusitis – Therapy Options) uvršten je u zvanični naučni program kongresa, u sekciju posvećenu zapaljenjskim oboljenjima nosa i sinusa.
Za lekarku koja više od dve decenije radi sa pacijentima, učešće na ovom skupu bilo je i profesionalno priznanje i prilika da iskustva iz Sremske Mitrovice uporedi sa rezultatima i praksom kolega iz drugih zemalja.
Šta je pokazalo istraživanje na 99 pacijenata?
U središtu istraživanja dr Stracenski Perge nalazi se akutni rinosinuzitis, odnosno zapaljenje sluzokože nosa i paranazalnih sinusa, koje je najčešće povezano sa virusnim infekcijama.
Bolest se može ispoljiti zapušenošću nosa, pojačanim sekretom, pritiskom ili bolom u predelu lica, glavoboljom i oslabljenim čulom mirisa. Tegobe su naročito česte tokom hladnijih meseci, kada je povećana učestalost respiratornih infekcija.
– Moj rad je bio na temu akutnog rinosinuzitisa, koji je veoma čest kod naših pacijenata, naročito tokom zimskih meseci. Želela sam da pokažem da je najveći broj ovih infekcija virusnog porekla i koliko je važno voditi računa o racionalnoj upotrebi antibiotika – objašnjava dr Stracenski Perge.
Istraživanje je sprovedeno retrospektivnom analizom medicinske dokumentacije pacijenata pregledanih u periodu od 1. januara 2025. do 31. januara 2026. godine.
Obuhvaćeno je 99 pacijenata, od kojih su 65 bile žene, a 34 muškarci. Analizirani su starost i pol pacijenata, periodi godine u kojima su se najčešće javljali lekaru, kao i vrste primenjene terapije.
Prema podacima predstavljenim na posteru, svih 99 pacijenata koristilo je izotonični slani sprej za nos, 83 pacijenta koristila su dekongestivne sprejeve, odnosno preparate za smanjenje zapušenosti nosa, dok je biljna terapija primenjena kod 73 pacijenta.
Posebnu pažnju privukao je podatak da je 69 od ukupno 99 pacijenata koristilo antibiotike.
– U studiji sam obuhvatila i pacijente koji su antibiotike uzimali samoinicijativno, ali i one koji su već dobili terapiju kod lekara opšte prakse. Dešava se da pacijent dođe kod nas nakon antibiotika, a da klinička slika i dalje ukazuje na virusni rinosinuzitis – navodi doktorka.
Najviše pacijenata javljalo se tokom januara i februara, što se poklapa sa periodom pojačane učestalosti respiratornih infekcija. Najveća zastupljenost zabeležena je u starosnoj grupi od 41 do 60 godina.
Dr Stracenski Perge primećuje i da je među pregledanim pacijentima bilo više žena nego muškaraca. Međutim, sama razlika u broju pregledanih ne znači nužno da žene češće obolevaju, već može biti povezana i sa razlikama u učestalosti obraćanja lekaru.
Zašto antibiotik nije uvek rešenje za upalu sinusa?
Jedna od najvažnijih poruka istraživanja odnosi se na razliku između virusnih i bakterijskih infekcija.
Doktorka objašnjava da je većina akutnih rinosinuzitisa virusnog porekla, dok se bakterijska komplikacija javlja kod manjeg broja pacijenata. U svom radu navela je da se bakterijski rinosinuzitis razvija kod približno dva do pet odsto slučajeva.
Ipak, u analiziranoj grupi antibiotici su korišćeni mnogo češće.
– Pacijenti žele da se oporave za dva ili tri dana. Moraju da idu na posao, imaju obaveze i žele što pre da ozdrave. Zbog toga često posežu za antibioticima, iako oni ne deluju na viruse – objašnjava doktorka.
Kako ističe, lečenje virusnog rinosinuzitisa prvenstveno je usmereno na ublažavanje simptoma. U zavisnosti od kliničke slike, lekar može preporučiti ispiranje nosa fiziološkim rastvorom i druge odgovarajuće mere za ublažavanje tegoba.
Antibiotici imaju svoje mesto u lečenju kada postoji osnovana sumnja na bakterijsku infekciju ili kada to zahtevaju zdravstveno stanje i tok bolesti, ali njihova rutinska upotreba kod virusnih infekcija ne donosi korist.
Poseban problem predstavlja razvoj antibiotske rezistencije, odnosno sposobnosti bakterija da postanu otporne na lekove koji su ranije bili efikasni.
– Nije problem samo nepotrebno uzimanje antibiotika. Problem je i mogućnost razvoja rezistencije bakterija na određene antibiotike – naglašava dr Stracenski Perge.
U zaključku rada ona je istakla potrebu za pažljivijom procenom opravdanosti antibiotske terapije. Predložila je i primenu mikrobiološke dijagnostike sa antibiogramom kada je to opravdano, kako bi se izbeglo nepotrebno propisivanje lekova i smanjio rizik od neželjenih efekata i bakterijske rezistencije.
Važno je, međutim, naglasiti da podatak o 69 pacijenata koji su koristili antibiotike ne dokazuje da su svi lečeni neopravdano. Za takav zaključak bilo bi neophodno pojedinačno proceniti njihove simptome, tok bolesti i medicinske indikacije za terapiju.
Takođe, bris nosa nije rutinski neophodan kod svake akutne upale sinusa. O dodatnoj dijagnostici i primeni antibiotika odlučuje lekar na osnovu kliničke slike i savremenih stručnih preporuka.
Svetski kongres okupio stručnjake iz brojnih zemalja
Svetski rinološki kongres u Bangkoku održan je u kongresnom centru Bangkok Convention Centre at CentralWorld, a organizovan je kao zajednički skup Međunarodnog rinološkog društva, Međunarodnog društva za inflamaciju i alergiju nosa i Tajlandskog rinološkog društva.
Organizatori su najavili učešće više od 1.300 međunarodnih stručnjaka i istraživača, uz predavanja, simpozijume, prezentacije stručnih radova i radionice.
Teme su obuhvatale savremeno lečenje akutnih i hroničnih oboljenja nosa i sinusa, alergijske bolesti, primenu novih terapijskih pristupa, kao i složene endoskopske hirurške procedure.
– Imali smo priliku da čujemo najnovije informacije o dijagnostici i lečenju bolesti nosa i sinusa. Razmenjivali smo iskustva, razgovarali o tome kako se određeni problemi rešavaju u drugim zemljama i kako radimo mi. Sve to će mi značiti u daljem radu sa pacijentima u našoj ambulanti – kaže dr Stracenski Perge.
Upravo je razmena iskustava bila jedan od najvrednijih delova njenog boravka u Bangkoku. Razgovarala je sa lekarima iz Japana, Kine, Filipina i drugih zemalja, a njen rad bio je povod za stručne razgovore i poređenja različitih pristupa lečenju.
Za Zdravstveni centar Sremska Mitrovica ovo učešće značajno je i zato što su podaci iz svakodnevne kliničke prakse lokalne zdravstvene ustanove predstavljeni u okviru međunarodnog naučnog programa.
Sama je otputovala u Bangkok, a kongres je počeo neočekivanim susretom
Iako je godinama prisutna na međunarodnim stručnim skupovima, dr Stracenski Perge priznaje da odlazak u Bangkok nije bio jednostavan. Putovala je sama, u zemlju koju ranije nije poznavala, a u početku je osećala i izvesnu nesigurnost.
Ipak, već prvog dana dogodila joj se situacija koju će dugo pamtiti.
Na putu ka kongresu greškom je ušla u susedni objekat, misleći da ide na pravo mesto. Iza nje je išla grupa japanskih lekara, koji su primetili futrolu sa njenim naučnim posterom i pretpostavili da zna gde se održava skup.
– Ja sam promašila ulaz, a Japanci su išli za mnom. Videli su da nosim poster i mislili su da znam gde idem. Kada sam ih pitala na engleskom da li idu na kongres, rekli su da idu. Onda sam im priznala da ni ja ne znam gde je tačno. Svi smo se smejali – priseća se doktorka.
Kada su čuli da dolazi iz Srbije, odmah je usledila i poznata asocijacija.
– Srbija? Novak Đoković! – prepričava reakciju japanskih kolega.
Zajedno su pronašli mesto održavanja kongresa, a ovaj neočekivani susret bio je uvod u tri dana ispunjena stručnim predavanjima i druženjem sa kolegama iz sveta.
– Zaista je bilo lepo organizovano. Nisam srela mnogo naših ljudi, tako da sam se uglavnom družila sa strancima. Imala sam priliku da upoznam kolege iz različitih zemalja i da sa njima razgovaram o našem poslu – kaže.
Uz stručne obaveze uspela je da obiđe i deo Bangkoka i upozna se sa znamenitostima tajlandske prestonice.
Više od dve decenije u medicini, a stručni radovi postali su deo njenog profesionalnog razvoja
Dr Mirjana Stracenski Perge diplomirala je na Medicinskom fakultetu 2003. godine, a specijalizaciju iz otorinolaringologije započela je 2007. Danas iza sebe ima više od dve decenije rada u zdravstvu.
Zaposlena je u Zdravstvenom centru Sremska Mitrovica, ustanovi u okviru koje danas radi nekadašnja Opšta bolnica.
Uz svakodnevni rad sa pacijentima, poslednjih godina sve više pažnje posvećuje stručnim istraživanjima i pisanju radova.
– Stručnim radovima intenzivnije sam počela da se bavim oko 2019. i 2020. godine. Učestvovala sam na različitim međunarodnim kongresima i trudim se da stalno unapređujem svoje znanje – navodi.
Pre Bangkoka prisustvovala je stručnim skupovima u Solunu, Sofiji, Tokiju i Budimpešti, gde je prošle godine održan Evropski rinološki kongres.
Iako učestvovanje na međunarodnim kongresima podrazumeva ozbiljnu pripremu i vreme potrebno za izradu stručnih radova, doktorka ističe da joj ovakva iskustva mnogo znače.
– Sve što sam tamo čula i naučila koristiće mi u budućem radu. Važno mi je da ta znanja mogu da primenim ovde, kod naših pacijenata.
Sledeći cilj – Evropski rinološki kongres u Sevilji
Povratkom iz Bangkoka njene stručne aktivnosti nisu završene. Već razmišlja o narednom istraživanju i mogućnosti učešća na Evropskom rinološkom kongresu u Sevilji, planiranom za sledeću godinu.
Kaže da ideju za novi rad ima, ali o njoj još ne želi da govori.
– Imam ideju, ali ne volim ništa unapred da kažem. Prvo treba da napišem rad, pa ćemo videti – objašnjava uz osmeh.
Za dr Mirjanu Stracenski Perge učešće na Svetskom rinološkom kongresu nije bilo samo prilika da predstavi rezultate svog istraživanja. Bilo je to i iskustvo koje potvrđuje da stručni rad u zdravstvenim ustanovama van velikih univerzitetskih centara može biti deo međunarodne razmene medicinskih znanja.
A za pacijente u Sremskoj Mitrovici najvažnije je ono što dolazi posle kongresa – da nova saznanja i iskustva iz razgovora sa svetskim stručnjacima pronađu svoju primenu u svakodnevnoj dijagnostici i lečenju.
U slučaju akutnog rinosinuzitisa poruka njenog istraživanja ostaje jednostavna: nije svaka upala sinusa bakterijska i nije svakom pacijentu potreban antibiotik. Pravilna procena bolesti važnija je od brzog posezanja za lekom.
