Student druge godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i nekadašnji učenik Mitrovačke gimnazije govori o školskim blokadama, odlukama plenuma, školovanju, podršci građana i odnosu prema političkim strankama. Kaže da mu je sud dosudio 100.000 dinara u postupku protiv SNS-a, uz napomenu da rok za žalbu još traje. Redakcija nije imala uvid u presudu.
SREMSKA MITROVICA – Na poziv studenata iz Sremske Mitrovice, upućen redakciji Ozon Media, razgovarali smo sa Dositejem Čulićem, studentom druge godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji je u vreme početka školskih blokada bio učenik Mitrovačke gimnazije.
Čulić je izjavio da mu je sud 23. oktobra dosudio 100.000 dinara u postupku koji je pokrenuo protiv SNS-a zbog objavljenog videa i da rok za žalbu još traje. Redakcija nije imala uvid u presudu. Prema njegovim rečima, novac će nakon isplate nameniti u humanitarne svrhe.
Inicijativu za razgovor pokrenuo je Ognjen Dudić, student istog fakulteta, koji se redakciji obratio u ime studenata iz Sremske Mitrovice. Pozvao je Ozon da omogući studentima iz Srema da govore o iskustvima tokom prethodne dve godine, preprekama, odricanjima i razlozima zbog kojih su istrajavali u protestima i blokadama.
U prepisci koja je prethodila intervjuu iznete su i primedbe na pojedine sadržaje Ozona. Redakcija je prihvatila poziv na neposredan razgovor. Za sagovornike su predloženi Teodora Lučić, studentkinja Akademije umetnosti, Nikola Beara, student Fakulteta tehničkih nauka, i Dositej Čulić.
Ozon: Pokrenuo si sudski postupak protiv SNS-a. U kojoj je fazi i da li je doneta presuda?
Dositej Čulić: Podneo sam tužbu protiv SNS-a. Tužba je podneta protiv Glavnog odbora SNS-a u Beogradu, a ne protiv lokalnog odbora. Bilo je komplikovano utvrđivanje odgovornosti za Fejsbuk nalog, jer bi to moralo da ide preko Mete.
Sada mogu da kažem i nešto što do ovog razgovora nisam javno iznosio: dobili smo presudu. Sud ju je doneo 23. oktobra, dva dana pre izbora, i dosudio mi 100.000 dinara.
Tražili smo više, ali stvar nije bila u novcu. Želeo sam da se razjasni šta se dogodilo. Za mene je to velika pobeda celog studentskog pokreta, i šire i u Sremskoj Mitrovici.
Na skupu podrške povodom tog događaja rekao sam medijima koji su bili prisutni da ću sav novac koji dobijem dati u humanitarne svrhe. I dalje stojim iza toga.
Iznos od 100.000 dinara biće uplaćen u humanitarne svrhe, najverovatnije za lečenje nekog našeg sugrađanina, deteta kojem je pomoć najpotrebnija.
Najvažnija mi je presuda. Ne znam koliko je ljudi uspelo da dobije presudu protiv Glavnog odbora SNS-a. To doživljavam kao pobedu svih nas. Zajedno smo bili u toj borbi, a ova presuda je dodatni uspeh.
Čekamo da prođe rok za žalbu. Moj advokat i ja nećemo podnositi žalbu ukoliko se druga strana ne bude žalila.
Čim mi novac bude isplaćen, uplatiću ga u humanitarne svrhe. Biće objavljeni i uplatnica, kome je novac uplaćen i sama presuda.
To sam obećao i držim se tog obećanja. Sama presuda za mene je moralna pobeda studenata generalno, a posebno nas u Sremskoj Mitrovici.
Ozon: Šta je prethodilo tužbi? Sa kakvim si se ličnim problemima suočio?
Dositej Čulić: Prvog aprila tri profila povezana sa SNS-om u Sremskoj Mitrovici — SNS Sremska Mitrovica i, koliko se sećam, Unija žena i Mladi SNS-a — objavila su video u kojem sam prozvan da sam autor grafita „Ćaci, vratite se u školu“. Mislim da je grafit bio u Karlovcima ili Kamenici, nisam siguran.
Tada nikada nisam bio u Karlovcima i, naravno, nisam autor tog grafita.
Kasnije sam u videu označen kao organizator, odnosno vođa blokada u Sremskoj Mitrovici. Stavili su moj lik u krupnom planu, uz ime i prezime.
Taj video me je iskreno pogodio i potresao. Do tada, koliko znam, nije bilo takvog targetiranja srednjoškolaca. Bio je 1. april, a mi smo u blokadu ušli u decembru, dakle nije prošlo mnogo vremena.
U tom trenutku plašio sam se za svoju bezbednost, jer je već bilo nasilja nad našim kolegama studentima u Novom Sadu i Beogradu, koji su bili targetirani zato što su se zalagali za naše ciljeve.
Mene lično niko nikada nije fizički napao, ali taj video stvorio je strah kod mene. Uplašio sam se i za svoju bezbednost i za bezbednost roditelja. Nije mala stvar kada vas neko javno targetira.
Tada smo i apelovali: mi nemamo vođu i nikada ga nismo imali. Funkcionišemo kao kolektiv. Zato je studentski pokret toliko jak — ne mogu da pronađu nekoga ko je na vrhu hijerarhije. Svi su potpuno jednaki.
Očigledno su izabrali da prozovu mene i zbog toga sam se osećao ugroženo. Na kraju videa bila je i poruka: „Dositeje, vrati se u školu, potrebno ti je.“ To sam doživeo kao povredu svog ugleda i časti.
Hvala Bogu, nisam imao nikakav fizički sukob i niko me nije napao na taj način, ali sam zbog samog videa pretrpeo emocionalni bol.
Ozon: Bio si među vidljivijim učesnicima protesta — ispred Visoke škole strukovnih studija, gde je bila i srednja škola, ispred Medicinske i drugih škola. Da li si, zbog javnog angažovanja, razmišljao o mogućnosti da i sam postaneš predmet takvih objava?
Dositej Čulić: Ne mogu baš da kažem da sam očekivao, ali pretpostavljao sam da može da se dogodi.
Ipak, bilo je još mojih drugara koji su sa mnom išli na svaki protest i svaki skup, a do tog trenutka nisu bili targetirani.
Pretpostavljao sam da može da se dogodi, ali me je definitivno pogodilo.
Ozon: Vratimo se na početak školskih blokada. Kako ste se organizovali?
Dositej Čulić: Organizovali smo se na plenumima. Tada sam bio srednjoškolac i mogu da kažem kako je to izgledalo kod nas na lokalu.
Prvo su fakulteti ušli u blokadu, ne sećam se tačno koji je bio prvi. Nedelju ili dve kasnije počele su da se uključuju srednje škole.
Dogovorili smo se: „Hajde da podržimo studente.“ Na plenumu smo odlučili da uđemo u blokadu i tako je sve počelo.
Ozon: Da li je neki profesor uticao na donošenje te odluke?
Dositej Čulić: Ne, nijedan profesor. Profesori su nas podržavali i stali su iza nas.
Ozon: Govorim o uticaju na odluku, odvojeno od podrške.
Dositej Čulić: Da. Nijedan nije bio ispred nas. Sami smo se organizovali.
Napravili smo grupu na Instagramu i dodali ljude za koje smo znali da se malo razumeju u politiku, koliko smo mogli sa 18 godina. Tako je organizovan plenum, po uzoru na studentske plenume.
Plenum je bio u dvorištu škole. Pozvali smo sve iz te smene. To su bili samo maturanti, odnosno punoletni učenici. Održali smo plenum i glasali.
Pitali smo profesore da li će nas podržati. Neki su rekli da hoće, neki da neće. Onda je počela cela ta faza.
Ozon: Kako je blokada dalje izgledala i kako ste odlučili da je završite?
Dositej Čulić: Jedno vreme bili smo samo u maturantskoj blokadi. To ne možemo nazvati potpunom blokadom. Onda smo dobar deo vremena, sigurno dva meseca, bili potpuno u blokadi.
Potom je uvedena onlajn nastava koju gotovo niko nije pohađao. Na kraju, poslednjih mesec dana, prve tri godine srednje škole nastavile su da idu na nastavu, a mi smo ostali.
Održali smo poslednje glasanje, na kojem smo odlučili da izađemo iz blokade. To je bilo oko mesec i po dana pred kraj škole.
Samo da kažem i da nas naša škola uopšte nije poštovala, pogotovo naša direktorka. Imali smo dobru podršku profesora, ali bilo je i profesora koji nas nisu podržavali. Nećemo ih sada pominjati.
Kada smo imali glasanje na kojem je trebalo da se izjasne sve četiri godine, ponuđene su opcije da ostanemo u blokadi, da izađemo iz blokade ili da nastavimo kombinovano. To je bila neka mešavina onlajn nastave i blokade.
Ubedljivo je izglasana blokada. Tada smo se usmeno javili direktorki i rekli da ćemo, ako tako bude izglasano, nastaviti potpunu blokadu.
Međutim, to nije ispoštovano. Ostala je samo maturantska blokada. To je trajalo još jedno vreme, a onda smo potpuno izašli iz blokade. Mislim da smo pokazali svoju odlučnost i borbu.
Ozon: Koji su tada bili vaši ciljevi? Govorimo o početku blokade, a ne o sadašnjem trenutku.
Dositej Čulić: U tom trenutku studentski pokret još nije bio politički organizovan. Naši ciljevi poklapali su se sa ciljevima naših kolega na fakultetima.
Da se utvrdi odgovornost za nadstrešnicu i ispune ostali zahtevi. Pominjalo se povećanje budžeta, a na kraju je bilo šest zahteva. To nam je bio cilj.
Ali opet kažem, mi smo bili srednjoškolci…
Ozon: Dakle, početni povod nije bio konkretan problem u Mitrovici, već podrška studentima i zahtevima koji su se odnosili na događaje u Srbiji?
Dositej Čulić: Kako se pokret razvijao, nastajali su i naši lokalni problemi.
Na primer, imali smo poseban protest kod ribolovaca, posvećen marini koja je trebalo da se izgradi, a čija je izgradnja obustavljena.
Bio je i protest podrške kada je mene SNS targetirao.
Kako se pokret razvijao, sve više smo svojim ciljevima dodavali i lokalne probleme. Ali prvog dana ušli smo u blokadu da podržimo kolege na fakultetima.
Ozon: Gimnazija je bila početak. Učestvovao si i u povezivanju sa učenicima drugih škola. Kako je ta saradnja izgledala?
Dositej Čulić: Mi nemamo organizatora, funkcionisali smo kao plenum. Zbog toga je i nastala cela ta priča. Sve je bilo deo dogovora. Niko nikada nije doneo nijednu odluku na svoju ruku.
Ne sećam se tačno ko nas je kontaktirao sa nekog fakulteta, ali pomogao nam je da se organizujemo i uputio nas kako to funkcioniše.
Tako smo i mi, ja i još nekoliko kolega srednjoškolaca, išli od škole do škole i pokušavali da objasnimo kako funkcioniše plenum. Posle smo ih pustili da sami organizuju svoj plenum.
Nedelju dana sve srednje škole bile su u blokadi. Neke su vremenom izlazile, pa se vraćale. Gimnazija je bila najduže.
Bili smo tu da pomognemo i objasnimo kako mogu da se organizuju, zašto smo mi ušli u blokadu, za šta se zalažemo — da je to podrška našim kolegama na fakultetima — i kako i oni mogu da se uključe u tu borbu.
Ozon: Šta se dešavalo sa učenicima koji su bili protiv blokade? Pojedini učenici rekli su mi da su bili šikanirani i da nisu puštani u salu za fizičko. Kako odgovaraš na te navode?
Dositej Čulić: Kod nas su se u sali za fizičko održavali plenumi. U periodu potpune blokade nije bilo škole, časovi se nisu održavali. U periodu kada je postojala onlajn nastava, svako ko je želeo mogao je da je pohađa. Niko nije bio sprečavan da ide na nastavu.
Postojali su pojedinci koji se nisu slagali sa odlukom većine i koji su pokušavali da odu na nastavu tokom potpune blokade.
Mi nikoga nismo fizički ugrožavali. Ako je neko želeo da ide na čas, našao je način. Dešavalo se da neki profesori drže časove za jednog ili dvoje učenika.
To nismo smatrali toliko relevantnim, ali niko nikada nije bio fizički napadnut niti šikaniran. Oni se nisu slagali sa odlukom većine. Praktično, nisu poštovali našu odluku.
Ozon: Kako u tom slučaju vidiš pravo učenika da misli drugačije i ne podržava blokadu?
Dositej Čulić: Meni je sasvim u redu da različito razmišljamo. Ali ako smo se već organizovali kao plenum, treba poštovati glas većine.
Kada su na kraju, oko mesec i po dana pred završetak škole, glasali samo maturanti, izglasano je da se vratimo u školu. Ja sam lično rekao: „U redu, to je to.“ Sve je demokratski, glas većine.
Ako smo mi tada mogli da ispoštujemo odluku, mogli su i ti pojedinci, koji su kasnije pričali da nisu mogli na nastavu, da ispoštuju glas većine u tom trenutku.
Plenum je direktna demokratija. Svako je mogao da dođe, kaže svoje mišljenje i onda se glasa.
Ozon: Pisali smo o tebi kao odličnom đaku koji je učestvovao na takmičenjima. Da li su obaveze koje si preuzeo tokom te dve godine uticale na tvoje školovanje?
Dositej Čulić: Iskreno, nisu uopšte uticale na moje školovanje. Treću godinu završio sam sa dve četvorke, ostalo su bile petice. Maturirao sam sa jednom četvorkom. Pre toga sam bio vukovac.
Sada sam student druge godine Pravnog fakulteta. Moglo je sve da se izbalansira. Nije bilo komplikovano.
Ozon: Da li si sada aktivan u studentskoj organizaciji?
Dositej Čulić: Da, svakako. Nisam se toliko angažovao na novosadskom nivou, jer sam tada bio srednjoškolac, ali ostao sam aktivan na lokalu.
Sada smo se maksimalno angažovali i u izbornoj kampanji, kroz akcije „vrata do vrata“. U poslednjih mesec dana svi mi studenti dali smo svoj maksimum i zajedno doprineli ovoj borbi i pobedi na izborima.
Ozon: Kakav je osećaj sada?
Dositej Čulić: Prvo bih želeo da kažem da mi je laknulo. Stvarno je velika sreća.
Dve godine smo se borili i bili zajedno. U toj borbi stvorila su se prijateljstva i drago nam je što se sve završilo na ovaj način, što smo uspeli da legalnim i legitimnim putem ostvarimo svoje ciljeve.
Borba je daleko od gotove. Prvo treba da se formira Skupština, pa da se izabere Vlada. Pred nama su predsednički i lokalni izbori, za koje takođe moramo da se organizujemo.
Ovo je kraj jedne faze studentskog pokreta i početak nove.
Ozon: Počeli ste kao podrška studentima na univerzitetima, a zatim su vam se priključili građani Sremske Mitrovice. Istovremeno, bilo je i targetiranja drugih ljudi. Ne pripisujem te postupke učenicima i studentima, već pitam o ponašanju pojedinih ljudi koji su vam se pridružili. Kako gledaš na targetiranje i napade na druge?
Dositej Čulić: Mi smo se kao studentski pokret uvek trudili da budemo što kulturniji. Građani su nam se pridružili u borbi, a zatim je počelo organizovanje zborova po gradovima i naseljima.
Imali smo zborove u Sremskoj Mitrovici. Tu su bili ljudi koji su od početka bili sa nama i koji su, kao i moje kolege, mnogo doprineli ovoj borbi. Bez naših zborova najverovatnije ne bismo mogli da izvojujemo ovu pobedu.
Što se tiče konkretnog targetiranja, ne mogu da govorim u ime studenata o postupcima drugih ljudi. Mnogi su bili iznervirani, ali mi smo uvek pozivali da nema nasilja i da sve bude što kulturnije.
Neki ljudi želeli su da iskažu svoje mišljenje ili frustracije, ali mi smo se trudili da sve bude što mirnije. Na kraju krajeva, svako ima pravo na svoje mišljenje.
Ozon: Kažeš da svako ima pravo na svoje mišljenje.
Dositej Čulić: Tačno, da.
Ozon: Zašto se onda niste javno ogradili od pojedinih postupaka? Kada je u jednoj objavi pomenut Kreni-promeni kao politička organizacija, ogradili ste se od povezivanja sa njom. Zašto niste reagovali i u drugim situacijama — konkretno, povodom slučaja čoveka koji je pljunuo gradonačelnika Sremske Mitrovice?
Dositej Čulić: Taj čovek je to uradio na svoju ruku. To nije bilo na skupu koji smo mi organizovali, na koji smo pozivali i na kojem smo imali svoju redarsku službu.
Za svaki incident koji bi se dogodio na našem skupu trebalo bi da se ogradimo i da odgovaramo kao organizatori. Koliko znam, na našim organizovanim skupovima, sa našom redarskom službom, incidenata nije bilo.
Za ostale incidente koji su se dešavali u gradu u principu nemamo šta da kažemo.
Ozon: Kakav je bio vaš odnos prema političkim organizacijama i strankama?
Dositej Čulić: Studentski pokret se u početku potpuno ograđivao od svih političkih organizacija. Nijedna stranka nas nikada nije finansirala niti nam davala novac. Ograđivali smo se od svih političkih partija i išli smo isključivo samostalno.
Da li su ljudi iz tih stranaka mogli da dolaze na naše skupove? Naravno, ali kao pojedinci, bez promovisanja stranke.
Kada je došlo do izbora, većina opozicionih stranaka odlučila je da nas podrži tako što neće izaći na izbore. Mi smo to podržali, ali ni tada nijedna stranka nije stala ispred nas. Mi ne stojimo iza neke stranke.
Kako su nam na kraju pomogle? Imale su mesta za kontrolore i praktično su nam ustupile ta mesta. Nisu nam dale ljude, već mesta, a mi smo na njih postavili svoje obučene kontrolore.
Da li je bilo i kontrolora iz tih stranaka koji su prošli našu obuku, pa učestvovali u svojstvu građana, odnosno naših kontrolora? Da.
Na mesta koja smo imali postavili smo svoje obučene kontrolore. Pomogle su nam i time što su odlučile da ne idu na izbore i da praktično stanu iza nas.
Ozon: Neke opozicione stranke ipak su izašle na izbore odvojeno. Koje?
Dositej Čulić: Mislim da SSP i još jedna. To su dve opozicione stranke koje su izašle na izbore.
Ozon: Kako gledate na njihovu odluku?
Dositej Čulić: Naravno da to nismo podržali, jer smo želeli da se održi referendumska atmosfera. Naša kampanja bila je „Srbija ili mafija“. Mi smo bili sa jedne strane, a oni sa druge.
Opozicione stranke koje su izašle na izbore nisu nas preterano oštetile, jer niko osim manjinskih stranaka, studentske liste i SNS-a nije uspeo da pređe cenzus.
Svakako smo se nadali i želeli da postupe kao ostale opozicione stranke. Međutim, nisu to uradile. Šta je tu je, njima na dušu.
Ozon: Kako vidiš buduće promene na lokalu? Deo građana strahuje da bi posle svega moglo doći samo do povratka političkih aktera koji su ranije bili na vlasti. Kako odgovaraš na tu bojazan?
Dositej Čulić: Razumem taj strah i stvarno ćemo se zalagati da se to ne dogodi. Mislim da se neće dogoditi.
Građani Sremske Mitrovice mogu na sajtu da prijave nepravilnosti koje postoje.
Svako ko se ogrešio o našu državu i bio uključen u bilo kakav kriminal — to je sve za institucije.
Što se tiče stranaka koje su nas na kraju podržale, za lokalne izbore najverovatnije, gotovo sigurno, biće napravljene studentske liste na lokalnom nivou.
Ponovo ćemo pozvati građane. Tu listu praviće studenti tog grada na plenumima. Isto kao što se pravila studentska lista na državnom nivou, za parlament, gde su vođeni višesatni razgovori sa kandidatima i izabrani najčistiji, najugledniji i najobrazovaniji ljudi za svoju struku. Slično će biti i na lokalnom nivou.
Ozon: Da li očekujete da vas političke stranke u gradu podrže, umesto da izlaze odvojeno?
Dositej Čulić: Nadam se da će se to dogoditi. Ne znamo kada će biti lokalni izbori ni u kom trenutku, ali sada mogu da pozovem opozicione stranke koje su nas podržale na parlamentarnim izborima da, kada bude napravljena studentska lista na lokalu, stanu iza nas i podrže nas kao što su već učinile.
Ako to urade, svaka čast. Ispoštovali su nas do kraja. Ako ne, šta je tu je. Nadam se da će tako postupiti. Moguće je da neki neće, a neki hoće.
Ozon: Kako misliš da promene o kojima govoriš mogu da se sprovedu?
Dositej Čulić: Iskreno, ne mogu da kažem kada tačno, ali definitivno sam ubeđen da mogu da se sprovedu i da će se sprovesti. Verujem da ćemo uspeti da izgradimo lepše društvo i da ćemo se izboriti do kraja.
Ozon: U poređenju rezultata iz 2023. i 2026. godine koje sam radila, lista oko SNS-a imala je 209 glasova manje. Moj zaključak bio je da je vašoj pobedi doprinelo pokretanje ljudi koji ranije nisu izlazili na glasanje. Kako gledaš na ljude koji su ranije glasali za SNS, a posle pobede studentske liste počeli da se predstavljaju kao njeni simpatizeri?
Dositej Čulić: Iskreno, moje mišljenje o tim preletačima je poznato. Oni me ne zanimaju.
Ako smo se mi dve godine borili, a neki ljudi nisu došli ni na jedan skup ni na jedan protest, pa su, kada je pobeda ostvarena, brže-bolje preleteli — to ne podržavam i ne slažem se sa njima. Po meni je to jadan potez sa njihove strane.
Da se razumemo: svako ko je sada na kraju prešao — u redu. Konkretno mi smetaju oni koji su prešli i onda govore: „Ja sam se borio, ja sam bio tu.“
Mnogi su se bojali i to je činjenica. Možda ja to ne mogu da razumem, jer se ni ja, ni moje kolege, ni stariji ljudi koje poznajem i koji su oko mene nisu bojali. Možda zato to ne mogu da razumem, ali u redu.
Ti ljudi treba da shvate da ne treba da budu targetirani ukoliko su sve radili po zakonu i nisu bili neki bitni funkcioneri. Konačno su oslobođeni ove tiranije, što se kaže, i to treba podržati.
Sada ćemo polako videti kako se mediji oslobađaju. Drago mi je i što na vašem portalu sada možemo da govorimo.
Svi koji su bili neutralni i nisu imali priliku da se upoznaju sa studentskim pokretom sada mogu da nas upoznaju i vide da je cilj da se ovo društvo oporavi i da institucije rade svoj posao.
Takođe, ne smemo da zaboravimo 16 ljudi koji su poginuli u padu nadstrešnice. Sutra je 1. novembar i komemorativni skup. Ko je u mogućnosti, neka dođe u Novi Sad.
Govoreći o ranijoj komunikaciji sa Ozonom, Čulić je rekao da su pojedine objave kod njega i njegovih kolega stvorile utisak da redakcija ne želi razgovor sa njima.
„Kada bismo pročitali neku vest ili stav sa kojim se nismo slagali, stvarala se velika odvojenost. Mislili smo da, ako ste to objavili, sigurno ne želite da razgovarate sa nama“, rekao je Čulić.
Dositej Čulić kaže da je završena jedna faza studentske borbe i da počinje nova. Ona će otvoriti pitanja koja prevazilaze organizovanje protesta: ko će predstavljati građane, kako će donositi odluke i koliko će prostora ostaviti onima koji se sa njima ne slažu. Zahtev da institucije rade svoj posao ostaje merilo — i za one od kojih se traži odgovornost i za one koji najavljuju promene.
