SREMSKA MITROVICA – Pred publikom, sa tremom koju nije lako sakriti i rečima koje su za neke od njih bile mnogo više od takmičarske besede, 27 učesnika nastupilo je na jubilarnom, 10. Festivalu besedništva u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. Govorili su o majci, prijateljstvu, datoj reči, ličnim izborima, ali i borbama koje čovek vodi sam sa sobom.
Festival besedništva u najvećem zatvoru u Srbiji već deset godina daje prostor učesnicima da kroz govor, književnost i autorske tekstove pokažu deo sebe koji se teško može videti iza zatvorskih zidina.
Ovogodišnje izdanje okupilo je 27 učesnika, a takmičenje je obuhvatilo različite kategorije besedništva.
Među njima je bio i R. M, koji je prvi put napisao autorsku besedu i odvažio se da je izgovori pred publikom.
„Majka je verovala u mene više nego ja u sebe“
R. M. kaže da je oduvek lepo pisao, ali da se nikada ranije nije usudio da svoje reči na ovaj način iznese pred druge. Nije bio siguran ni da će se prijaviti.
Odluku je promenila jedna osoba – njegova majka.
„Kao i svaka majka, ona ima više poverenja u mene nego što sam ja imao sam u sebe. Kada sam video koliko ona veruje u mene i kada mi je rekla da ja ovo mogu, odlučio sam da se takmičim. Da budem najbolji za sebe, da kažem ono što mislim i ono što osećam“, priča R. M.
Njegova prva autorska beseda nosi naslov „Što se bore misli moje“.
I naslov, zapravo, govori mnogo o onome što je želeo da kaže.
„To su moje misli koje se konstantno bore, zajedno sa mnom i protiv mene“, objašnjava.
Cilj mu, kaže, nije bio samo da pobedi.
Želeo je da kroz ono što je napisao bolje razume sebe.
„Kada na kraju jedna od tih misli pobedi, želeo sam da to bude ono što ja zaista jesam. Da ono što je u meni izađe na videlo, u nadi da ću sam sebe razumeti, ali i da će me razumeti oni koji me slušaju.“
A onda je stigla i nagrada.
R. M. je proglašen najboljim u kategoriji autorske besede.
Kaže da se osećao „lepo, zadovoljno i ispunjeno“ čak i pre nego što je čuo da je pobedio.
Fakultet nije završio – ali od njega nije odustao
Pre dolaska u zatvor R. M. je studirao novinarstvo i komunikologiju na Univerzitetu u Beogradu.
Studije nije završio.
Ali ih, kaže, nije ni precrtao.
„Spletom nesrećnih okolnosti nisam uspeo da završim fakultet, ali to ne znači da neću. Trenutno sam u poluotvorenom odeljenju, gde postoje uslovi i mogućnost da nastavim studije. Želja mi je da vreme koje ovde provodim iskoristim najbolje i najpametnije i da završim taj fakultet.“
Njegova beseda otvorila je i mnogo teže pitanje – kako danas gleda na put koji ga je doveo iza zatvorskih zidina.
Odgovor nije tražio u jednoj rečenici.
„Konstantno se preispitujem i razmišljam. Ne samo zašto sam ovde, nego kako je uopšte moguće da sam dospeo ovde i koji me je splet okolnosti doveo. U tom razmišljanju i traženju potencijalnih izgovora da možda nisam jedini odgovoran, dolazim do toga da su me moja nezrelost, mladost i nespretnost ipak dovele ovde gde jesam.“
L. K: Prijateljstvo, data reč i poštovanje
Za L. K. inspiracija je došla iz drugog pravca.
Privlače ga srpska epska tradicija i kosovski ciklus, ali pre svega vrednosti koje u njima pronalazi – prijateljstvo, data reč i poštovanje.
„To sam voleo i ranije, a volim i sada. Kada sam se našao ovde, imao sam više vremena da se svemu tome posvetim. Pronašao sam se u tim vrednostima – prijateljstvu, datoj reči, poštovanju“, kaže L. K.
Nastup na Festivalu za njega je značio izlazak pred publiku i iskustvo koje ranije nije imao.
A sa publikom je došla i trema.
L. K. je nastupao pri kraju programa, pa je pre nego što je došao njegov red imao priliku da sluša druge učesnike.
„Bilo je treme. Nastupao sam pri kraju i slušao sam sve ostale, koji su bili vrlo dobri“, kaže.
Bez obzira na tremu, sa festivala nosi ono što naziva novim i dragim iskustvom.
Deset godina festivala iza zatvorskih zidina
Festival besedništva u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici održan je ove godine jubilarni, deseti put.
I možda upravo priče R. M. i L. K. najbolje pokazuju zbog čega takav događaj nije samo takmičenje u lepom govoru.
Za jednog je izlazak pred publiku počeo majčinim: „Ti to možeš.“
Za drugog vrednostima koje pronalazi u prijateljstvu, poštovanju i datoj reči.
A između njih su bile besede 27 učesnika i prilika da se, makar na nekoliko minuta, iza zatvorskih zidina čovek predstavi onim što misli i govori – a ne samo mestom na kojem se trenutno nalazi.
