Naslednici preminulih nosilaca prava mogu ostvariti i novčanu naknadu koja bi pripadala preminulom, a osnov za to je nasleđivanje, odnosno pravosnažno ostavinsko rešenje. To znači da građanin, pored svojih 6.000 dinara, u određenim slučajevima može imati pravo i na naknadu preminulog roditelja, supružnika ili drugog ostavioca. Međutim, nasledno pravo ne ostvaruje se tako što se pokojnik sada prijavi preko portala Uprave za trezor – Ozon je to praktično proverio, a prijava podneta sa podacima preminule osobe nakon obrade je odbijena.
Kod ove isplate zato treba razlikovati sopstveno pravo građanina na 6.000 dinara od prava koje je nasledio od preminulog nosioca prava.
Ministarstvo privrede je ranije, objašnjavajući mogućnost isplate iznosa većeg od 6.000 dinara, navelo upravo mogućnost ostvarivanja novčane naknade preminulog nosioca prava po osnovu ostavinskog rešenja.
Drugim rečima, smrt nosioca prava ne znači automatski da novac propada. Ali isto tako, činjenica da je nekome preminuo roditelj ili supružnik ne znači automatski da nasledniku pripada dodatnih 6.000 dinara.
Potrebno je da je preminuli imao odgovarajuće pravo i da je osoba koja potražuje novac njegov naslednik tog prava.
Pokušali smo da prijavimo preminulu osobu – evo šta se dogodilo
Da bismo proverili šta se događa u praksi, Ozon je najpre uneo JMBG preminule osobe u opciju na portalu za proveru Akcionarskog fonda.
Sistem je odgovorio:
„Korisnik sa podnetim podacima nije pronađen kao nosilac prava iz Akcionarskog fonda. Potrebno je da se prijavite za jednokratnu novčanu naknadu putem ovog portala tako što ćete pratiti LINK.“
Pratili smo instrukciju portala i pokušali redovnu prijavu sa podacima preminule osobe.
Portal je najpre prikazao:
„Vaša prijava za novčanu pomoć je evidentirana. Molimo da ispravnost unetih podataka proverite na strani Provera statusa prijave.“
Međutim, kada smo nakon obrade proverili status, odgovor je glasio:
„Vaša prijava je odbijena usled neispravnosti unetih podataka. Molimo da ponovo podnesete prijavu sa ispravnim podacima.“
Važno: portal nije naveo da je prijava odbijena zato što je osoba preminula, pa to ne možemo tvrditi. Ono što naša provera pokazuje jeste da redovna prijava koju smo podneli sa podacima preminule osobe nakon obrade nije prihvaćena.
Još važnije – odbijena prijava pokojnika nije isto što i odbijeno nasledno pravo.
Nasledno pravo rešava se drugačije
Zvanično uputstvo Ministarstva privrede za besplatne akcije pokazuje kako se postupa kada je nosilac prava preminuo.
Ako naslednici tek treba da regulišu nasleđivanje, Ministarstvo privrede izdaje kopiju Potvrde o upisu preminulog u evidenciju nosilaca prava na besplatne akcije, koja je potrebna za ostavinsku raspravu.
Za izdavanje potvrde Ministarstvo navodi zahtev, izvod iz matične knjige umrlih, kopiju lične karte jednog od naslednika i dokaz o uplati propisane takse.
Zvanično uputstvo Ministarstva privrede za nasleđivanje besplatnih akcija
Već imate ostavinsko rešenje – šta onda?
Ministarstvo privrede navodi da je nakon dobijanja rešenja o ostavini potrebno obratiti se Banci Poštanska štedionica, kao ovlašćenom brokeru, kako bi se nasleđene akcije registrovale na ime naslednika u Centralnom registru hartija od vrednosti.
Dakle, postojanje ostavinskog rešenja i sprovođenje nasleđenog prava nisu nužno ista stvar.
Ako naslednik već ima pravosnažno ostavinsko rešenje, treba da proveri da li je nasleđeno pravo preminulog sprovedeno i registrovano na njegovo ime.
Kako država zna ko je naslednik?
Ovo je pitanje na koje treba posebno obratiti pažnju.
Iz javno dostupnih zvaničnih informacija ne proizlazi da novi portal Uprave za trezor automatski preuzima sva ostavinska rešenja u Srbiji.
Zbog toga ne treba pretpostaviti da je dovoljno imati staro ostavinsko rešenje kod kuće i da će sistem sam povezati naslednika sa preminulim nosiocem prava.
Za prava iz besplatnih akcija Ministarstvo privrede navodi postupak kojim se, nakon ostavinskog rešenja, nasleđene akcije registruju na ime naslednika preko Banke Poštanska štedionica kao ovlašćenog brokera.
Upravo zato je za naslednika važno da utvrdi da li je nasledno pravo već sprovedeno.
Kako da proverite da li je pravo evidentirano?
Prema informacijama Ministarstva privrede, status nosioca prava na besplatne akcije može se proveriti kod ovlašćenog brokera, odnosno na šalterima Banke Poštanska štedionica, kao i u Ministarstvu privrede.
To je praktično najvažniji korak za osobu koja ima ostavinsko rešenje, ali nije sigurna da li su prava preminulog već preneta i evidentirana na njeno ime.
Šta naslednik konkretno treba da uradi?
Ako preminuli nije bio nosilac prava, nema ni naknade po tom osnovu koju bi naslednik mogao da ostvari.
Ako je preminuli bio nosilac prava, ali njegovo pravo nije obuhvaćeno ostavinskim postupkom, potrebno je regulisati nasledstvo. Ministarstvo privrede izdaje potvrdu o upisu preminulog u evidenciju nosilaca prava potrebnu za ostavinsku raspravu.
Ako već imate pravosnažno ostavinsko rešenje, proverite da li je nasleđeno pravo sprovedeno. Ministarstvo privrede upućuje naslednike da se nakon rešenja o ostavini obrate Banci Poštanska štedionica, kao ovlašćenom brokeru, radi registracije nasleđenih akcija na svoje ime u Centralnom registru.
Ako je pravo već registrovano na vaše ime, ne treba ponovo prijavljivati pokojnika preko portala Uprave za trezor. Građani koji su već evidentirani kao nosioci prava iz Akcionarskog fonda ne podnose novu prijavu za ovu isplatu.
Za sopstvenih 6.000 dinara pravilo je drugačije: građanin proverava svoj status na portalu Uprave za trezor i, ako nije evidentiran u Akcionarskom fondu, a ispunjava uslove, podnosi prijavu svojim JMBG-om i brojem važeće lične karte do 21. septembra. Ministarstvo finansija – zvanične informacije o prijavi za 6.000 dinara
Najvažnije za naslednike
Pravo na novac preminulog nosioca ne treba pokušavati ostvariti novom prijavom na ime pokojnika. Naša provera pokazala je da je takva prijava najpre evidentirana, a zatim odbijena zbog neispravnosti podataka.
To, međutim, ne znači da je odbijeno nasledno pravo.
Ako je preminuli bio nosilac prava, naslednik treba da proveri da li je njegovo pravo utvrđeno ostavinskim rešenjem i da li je potom sprovedeno i registrovano na ime naslednika.
Najkraće: ostavinsko rešenje je osnov za nasleđivanje, ali je važno i da nasleđeno pravo bude sprovedeno u odgovarajućoj evidenciji. Pokojnika ne treba ponovo prijavljivati preko portala.
Izvori: Ministarstvo privrede Republike Srbije, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Uprava za trezor; praktična provera portala koju je izvršio Ozon
