Kamere na auto-putevima kroz Srbiju mere i prosečnu brzinu: Kazna može stići i bez zaustavljanja policije
Vozači na auto-putevima kroz Srbiju ne treba da računaju da je dovoljno usporiti samo kada ugledaju kameru ili policijsku patrolu. Na delu mreže auto-puteva funkcioniše sistem za merenje prosečne brzine između kontrolnih tačaka, a prekršaj može biti procesuiran i bez zaustavljanja vozila na licu mesta.
Kontrola brzine na srpskim auto-putevima već godinama ne podrazumeva samo klasične radare i policijske presretače.
MUP je u saradnji sa JP „Putevi Srbije“ uveo unapređeni sistem merenja prosečne brzine, koji je u prvoj fazi obuhvatio oko 50 deonica na auto-putevima širom zemlje.
Kako se meri prosečna brzina?
Princip je jednostavan.
Kamere beleže prolazak vozila, registarsku oznaku i vreme kada je vozilo prošlo kontrolnu tačku. Kada isto vozilo prođe narednu kontrolnu tačku, na osnovu poznate dužine deonice i vremena potrebnog da je vozilo pređe može se izračunati njegova prosečna brzina.
To znači da vozaču koji je između dve tačke vozio znatno brže od dozvoljenog ne pomaže nužno kočenje neposredno ispred kamere.
Sistem posmatra vreme potrebno da se pređe čitava kontrolisana deonica.
Kamere i kroz Srem
Sistem merenja prosečne brzine obuhvata i auto-put kroz Srem.
Prema podacima koje je MUP ranije objavio, kontrolne deonice na pravcu Beograd–Šid obuhvataju:
- Pećinci – Ruma
- Ruma – Sremska Mitrovica
- Sremska Mitrovica – Kuzmin
- Kuzmin – Adaševci – Morović
Na pravcu Beograd–Subotica jedna od kontrolisanih deonica je i Inđija – Beška.
Za vozače iz Srema to praktično znači da kontrola prosečne brzine nije nešto što postoji samo na udaljenim delovima Koridora 10 – sistem je prisutan i na auto-putu koji svakodnevno koriste između Pećinaca, Rume, Sremske Mitrovice, Kuzmina i dalje prema hrvatskoj granici.
Može li kazna da stigne ako vas policija nije zaustavila?
Da.
Zakon o bezbednosti saobraćaja izričito predviđa odgovornost vozača i za prekoračenje srednje, odnosno prosečne brzine.
MUP je prilikom uvođenja unapređenog sistema objasnio i proceduru: za domaća vozila vlasniku može biti dostavljen poziv na kućnu adresu kako bi se izjasnio ko je upravljao vozilom na deonici na kojoj je prekršaj utvrđen.
Dakle, činjenica da iza kamere nije stajala patrola i da vozač nije zaustavljen ne znači da prekoračenje nije evidentirano.
Nisu sve kamere iste
Važno je, međutim, izbeći često pogrešno tumačenje da svaka kamera koju vozač vidi iznad auto-puta automatski meri brzinu i izdaje kazne.
Na auto-putevima postoje različiti sistemi video-nadzora i oprema različite namene. JP „Putevi Srbije“, na primer, koristi video-nadzor i za nadzor sistema naplate putarine.
Zato sama činjenica da se kamera nalazi iznad kolovoza ne govori vozaču pouzdano kojoj svrsi konkretan uređaj služi.
Ali tamo gde funkcioniše sistem kontrole prosečne brzine, usporavanje samo pred kamerom nije način da se izbegne evidentiranje prekršaja.
Ograničenje na auto-putu 130 kilometara na sat
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, najveća dozvoljena brzina na auto-putu u Srbiji je 130 kilometara na sat, osim na deonicama na kojima je saobraćajnim znakom propisano niže ograničenje.
Pored sistema prosečne brzine, policija kontrolu nastavlja da obavlja i klasičnim radarima i presretačima.
Zato je za vozače najjednostavnije pravilo ujedno i najsigurnije: poštovati ograničenje tokom cele vožnje, a ne samo na mestima na kojima se vide kamere.
Izvori: MUP Republike Srbije, Zakon o bezbednosti saobraćaja, JP „Putevi Srbije“
Zvanično saopštenje o sistemu merenja prosečne brzine
