Sremska Mitrovica – Od 1. januara 2026. godine u Srbiji stupaju na snagu izmene koje obuhvataju rast minimalne cene rada, povećanje osnovica za obračun doprinosa i redefinisanje pojedinih elemenata zarade. Promene će imati direktan uticaj i na radnike i na poslodavce, dok deo propisa i dalje izaziva nedoumice u praksi.
Minimalna zarada i neoporezivi deo
Minimalna cena rada za 2026. godinu iznosi 371 dinar po satu, dok su bruto vrednosti minimalne zarade već obračunate:
- 79.797,29 dinara za mesec sa 160 radnih sati
- 84.031,24 dinara za mesec sa 168 radnih sati
Neoporezivi deo zarade biće povećan na 34.221 dinar, što utiče na konačan bruto iznos i obaveze poslodavaca u obračunu.
Nove minimalne i maksimalne osnovice doprinosa
Na osnovu prosečne plate za period oktobar 2024 – septembar 2025, koja iznosi 146.564 dinara, utvrđene su nove osnovice:
- Najniža osnovica: 51.297 dinara
- Najviša osnovica: 732.820 dinara
Ove granice važiće tokom cele 2026. godine i biće osnova za obračun doprinosa za sve kategorije zaposlenih.
Šta ulazi u minimalnu zaradu
Prema Zakonu o radu, minimalna zarada obuhvata samo osnovnu zaradu obračunatu na osnovu minimalne cene rada i broja radnih sati.
U minimalnu zaradu ne ulaze:
- topli obrok
- regres za godišnji odmor
- minuli rad
- prekovremeni i noćni rad
- rad praznicima
- troškovi prevoza
- službena putovanja
Ove stavke se isplaćuju zasebno, osim u javnom sektoru gde su pojedini dodaci uključeni u koeficijent za obračun plata, što često dovodi do različitih tumačenja kod zaposlenih.
Troškovi poslodavaca i sistem doprinosa
Poslodavci ukazuju da povećanje osnovica i minimalca nosi dodatne troškove. U Srbiji je ukupno opterećenje na zarade i dalje visoko:
- 19,9% doprinosi na teret zaposlenog
- 16,65% doprinosi na teret poslodavca
Privredni sektor upozorava da će povećanje minimalne zarade i osnovica dodatno opteretiti mikro i mala preduzeća, dok se zahtevi za smanjenje doprinosa sve češće ponavljaju u poslovnim udruženjima.
Inflacija i realna kupovna moć
Iako minimalna zarada raste, inflacija i visoki životni troškovi i dalje umanjuju realnu vrednost primanja. Zaposleni navode da se povećanja teško osećaju, posebno u većim gradovima, gde rast cena stanovanja i osnovnih proizvoda premašuje administrativne korekcije zarada.
Problemi koji se ponavljaju u praksi
Najčešće primedbe zaposlenih odnose se na:
- kašnjenje isplata prevoza i drugih naknada
- pogrešno uračunavanje toplog obroka i regresa u minimalnu platu
- neisplaćene prekovremene sate
- umanjenje minimalne zarade posle isplate
- pritiske da se deo plate vrati poslodavcu
- neusklađenost prakse u javnom i privatnom sektoru
Sve navedeno predstavlja osnov za obraćanje Inspekciji rada, Poreskoj upravi ili sindikatima, a prijave mogu biti anonimne.
Javni sektor – sistem koeficijenata i neusklađenost očekivanja
U zdravstvu, obrazovanju, policiji i državnim organima primenjuje se sistem koeficijenata, zbog čega se dodaci poput toplog obroka i regresa uglavnom ne iskazuju kao posebne stavke. Upravo to dovodi do čestih tužbi, kontradiktornih sudskih presuda i nezadovoljstva zaposlenih.
Promene koje stupaju na snagu 2026. godine povećavaju nominalna primanja zaposlenih, ali otvaraju niz pitanja o održivosti sistema, visini doprinosa i realnoj kupovnoj moći.
