Sremska Mitrovica – Prošle godine, zahvaljujući inicijativi Kaće Kuridže, pokrenuta je humanitarna akcija za manastir Svete Petke u mestu Izvor kod Paraćina. U ovom svetom mestu, već više od sedam decenija, deset monahinja brine o oko 90 nepokretnih, bolesnih i ostavljenih osoba, kako mladih tako i starih.
Ovog septembra akcija je ponovo pokrenuta, sa ciljem da se olakša svakodnevni život štićenicima manastira i sestrinstvu. Najpotrebniji su: pelene za odrasle, ulošci, vlažne maramice, sredstva za higijenu, pamučna garderoba bez dugmića i rajsferšlusa, peškiri, posteljine, ali i blenderi i sokovnici.
Kaća Kuridža ne krije da je akciju pokrenula iz lične potrebe da pomogne i iz empatije koja je deo njenog karaktera.
„Prvu akciju kad sam uradila, ono što me najviše ganulo jeste vezanost za decu sa posebnim potrebama. Pošto sam kuma udruženja dece s autizmom i Bojane Terzić, koja je jedna od divnih žena koje vode i rade u okviru udruženja, prirodno je bilo da me sve što je vezano za njih dirne. Ja sam preko nje krenula sa humanitarnim akcijama. Mada, u manastiru su uglavnom odrasle osobe, jer tamo žive i oni od osamnaest pa naviše. Moj životni poziv nikad nije bio vezan za rad sa decom, iako sam to želela, ali kroz ovaj rad sam taj deo sebe ipak ispunila.“
Presrećna je što može da pomogne, iako je, kako kaže, razočarana što država ne vodi dovoljno računa o ovakvim situacijama na višem nivou.
„Meni lično emocije, jer sam ja emotivna. Ljudi sa nerazumevanjem te odbace i ne učestvuju. Ali ima puno onih koji i sa malim donacijama žele da pomognu. Svaki dinar je značajan na nekom većem nivou. Pokrenuli smo i preduzetnike i Mitrovčane van Sremske Mitrovice. Znam da mogu još više, samo što sam trenutno u takvom zdravstvenom stanju. Za dve nedelje ću biti ponovo, pa ću unaprediti ono što sam prošle godine uvidela kao propuste.“
„U decembru će biti dve godine od moje operacije. Moj kancer bio je hormonski i povukao je za sobom razne poremećaje. Trenutno sam stacionirana na Institutu za mentalno zdravlje i biću tu još tri nedelje. Osećam se optimistično i nadam se da ću tada biti bolja – najpre svom detetu, a onda i sebi.“
Ne postoji lepši osećaj od ljubavi i zajedništva, ističe Kaća. „To je ono što može da pobedi i najteže borbe, pa i bolest. Borba s bolešću nikada nije laka, ali podrška je presudna.“
Posebno pamti reči jedne monahinje:
„Dobili ste šansu za drugi život. Bolest je bila samo opomena, osvešćenje… Potrudite se da ga živite tako da dušu lečite, a ne da je razboljevate. Učite decu da je zdravo tugovati, smejati se i plakati. U meri – plakanje leči dušu, a preko mere vodi u očaj.“
Od tada je napravila velike rezove u svom životu. „Očaj nikada nije bio opcija. Najveće čudo se dogodilo kada me je u manastiru Svete Petke Izvorske jedna monahinja, koja me nikada ranije nije videla, prepoznala, mahnula mi i oslovila me imenom. Od tada stvarno verujem u čuda. Za mene je svaki dan jedno novo rođenje, a svaki život – Božije čudo.“
Kaća ističe i udruženje „Moj svet“, čija je kuma: „Te žene, majke, kraljice – neizmerno ih volim. Njima je najteže pitanje – s kim ostaju njihova deca kada njih više ne bude. Zato ovom prilikom pozivam sve ljude, sve empatične ljude, da mislimo više na te teme i činimo dela koja im mogu olakšati život – kako njima, tako i njihovoj deci.“
„Odustajanje je ideja koja svakome prođe kroz glavu, posebno onima koji se bore sa bolešću. Ali moj motiv je uvek isti – nema odustajanja. Moj motiv je moje dete. Ako bismo svi bili primer odustajanja, ovaj svet ne bi postojao.“
„Ne mora da bude ni akcija u pitanju. Dovoljno je da je neka osoba pored mene tužna, pa da me njena emocija povuče. Empatija je deo mene.“
„Humanitarni rad nije samo ‘pravimo akciju’. To je osećaj koji čoveka učini većim, srce ti se ispuni ljubavlju. Kada odeš u manastir i vidiš monahinje koje nemaju ni osnovno, a na pitanje ‘šta vam je potrebno’ odgovore – ništa. To je satisfakcija koja te gura napred.“
„Mnogi ljudi žele da ostanu anonimni, ali spomenula bih i Vesnu Vasić, koja nam je velika pomoć u humanitarnim akcijama.“
Miroslav Kukić, koji se priključio akciji, objašnjava da sve funkcioniše bez ikakve organizacije.
„Nijedna humanitarna fondacija ne stoji iza nas. Mi radimo kao pojedinci. Sve je iz srca, bez reklame i interesa. Cilj je pomoći štićenicima i rasteretiti budžet manastira. Novac koji neko želi da donira uplaćuje se direktno na račun manastira.“
Dodaje da je Kaća Kuridža odabrala baš manastir Svete Petke jer nije deo državnog sistema i sredstva ranije nisu stizala. „Naš cilj je da direktno pomognemo i rasteretimo sestrinstvo.“
Otvoreno govori i o svojoj životnoj priči:
„Kaća je preživela dva tumora, a ja sam rođen sa disleksijom. Posle toga preživeo sam kliničku depresiju i pokušaje suicida. Od tada se borim za mentalno zdravlje i prevenciju. Prošle godine imao sam i saobraćajnu nesreću – sudario sam se s motociklistom pri brzini od 80 km/h. Ni meni ni njemu nije bilo ništa, ali me je to dodatno motivisalo da preuzmem veću odgovornost.“
„Uključili smo se, povezali i odlučili da svake godine odradimo barem jednu turu. Nijedna organizacija ne stoji iza toga, niti udruženje ili humanitarna fondacija. Trenutno funkcionišemo kao pojedinci, što je teže, i nadam se da će se to sledeće godine promeniti, zajedno sa situacijom u državi i u Sremu. Ovo radim iz čista srca. Svi ljudi koji se priključe ne žele reklamu – cilj je pomoći 88 štićenika manastira.“
„Sve radimo iz čista srca, bez uveličavanja od strane firmi ili donatora. Cilj je da rasteretimo budžet manastira i obezbedimo garderobu, posudinu i druge osnovne potrepštine direktno korisnicima.“
Njegovi planovi su jasni:
„Do proleća sledeće godine planiram da osnujem humanitarnu organizaciju. Nadam se da će se dosadašnji učesnici priključiti i da ćemo zajedno voditi organizaciju. Ove godine izlazimo kao pojedinci, ali sledeći put želimo da budemo formalni, transparentni i otvoreni.“
„Moje objave na društvenim mrežama sugrađani i Sremci prepoznaju jer mnogi ljudi učestvuju i izvan Sremske Mitrovice. Ja i Kaća smo se upoznali tokom organizacije akcije. Kaća Kuridža je prošle godine prvi put organizovala akciju tačno na dan Svete Petke, kada smo nas sedamnaestoro iz Mitrovice išli. To je uključivalo i ljude iz drugih sela i gradova u okolini Srema. Zato i glasi početak mojih objava – sugrađani i Sremci, jer mnogi učestvuju van Sremske Mitrovice. Tu smo se i upoznali ja i Kaća.
Uključili smo se, povezali i odlučili da svake godine odradimo barem jednu turu. Nijedna organizacija ne stoji iza toga, niti udruženje ili humanitarna fondacija. Trenutno funkcionišemo kao pojedinci, što je teže, i nadam se da će se to sledeće godine promeniti, zajedno sa situacijom u državi i u Sremu. Ovo radim iz čista srca. Svi ljudi koji se priključe ne žele reklamu – cilj je pomoći 88 štićenika manastira. Sve radimo iz čista srca, bez uveličavanja od strane firmi ili donatora. Cilj je da rasteretimo budžet manastira i obezbed
Kaća i Miroslav su primer da lična iskušenja mogu postati pokretač za velika dela. Njihove priče dokazuju da i najmanja pomoć – pelene, peškir ili donacija od 50 dinara – može značiti mnogo onima koji nemaju ništa.
Akcija za manastir Svete Petke pokazuje da zajedništvo i ljubav mogu da promene svet – makar za 90 nepokretnih štićenika o kojima se brine deset monahinja.
Danas je manastir Svete Petke, ženski manastir i pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve.
U sklopu manastira deluje i Dom za osobe ometene u razvoju (žene i odrasle), što ga izdvaja među manastirima u Srbiji.
Dom, poznat i kao „Dom čistog srca“, brine o ženama i odraslim osobama sa mentalnim i fizičkim smetnjama, među kojima su i mnogi nepokretni.
U ime organizatora, pozivamo vas da se priključite i doprinesete akciji stvarima koje su gore navedene!
Samo jedna stvar nekome znači mnogo.
Moguće je i ličно preuzimanje donacija, a za više informacija možete kontaktirati:
Kontakt telefon: 069/141-00-25 – Miroslav Kukić
Kontakt telefon: 064/192-10-87 – Kaća Kuridža
