Za pravoslavne vernike danas počinje Petrovski post, koji traje do 12. jula, kada se obeležava praznik svetih apostola Petra i Pavla. Ovaj post se vezuje za apostolski karakter i misionarski rad dvojice Hristovih učenika, ali i za njihovo stradanje u ranoj hrišćanskoj crkvi.
Za razliku od drugih višenedeljnih postova, trajanje Petrovsko posta je promenljivo, jer njegov početak zavisi od datuma Vaskrsa, dok mu je kraj uvek isti – dan svetitelja. Tako post može trajati od osam dana do čak šest sedmica.
Pravila: Ne samo uzdržavanje od hrane, već i od greha
U pravoslavlju je Petrovski post jedan od četiri velika godišnja posta, uz Božićni, Vaskršnji i Velikogospojinski. Smatra se najblažim u pogledu ishrane, ali njegova duhovna dubina je značajna. Tokom posta, vernici se uzdržavaju od mesa, jaja i mlečnih proizvoda, a pravila nalažu sledeće:
- Ponedeljak, sreda i petak: post na vodi
- Utorak i četvrtak: dozvoljeni ulje i vino
- Subota i nedelja: dozvoljena riba, ulje i vino
Post se može ublažiti ukoliko određeni praznik padne u dane kada je inače strožiji režim ishrane. Tako je, recimo, 7. jula – na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja – čak i ako pada sredom ili petkom, dozvoljena riba.
Petrovdan (12. jul), ako padne u sredu ili petak, ne podleže strogom postu, te je i tada dozvoljeno jesti ribu i koristiti ulje i vino.
Više od ishrane: Post kao priprema za duhovnu borbu
Prema učenju crkve, Petrovski post je post pripreme i osnaženja vere, jer podseća na dane kada su apostoli, nakon silaska Svetog Duha na Pedesetnicu, postili i molili se pre nego što su krenuli da propovedaju Jevanđelje.
Cilj posta nije samo fizička uzdržanost, već moralno preispitivanje, molitva, praštanje i dobra dela. Bez duhovnog aspekta, telesni post – kako navodi crkveno učenje – gubi svoju suštinu.
Narodni običaji: Lile i svetlost u noći
Petrovdan je i važan narodni praznik, posebno u ruralnim krajevima Srbije. Uoči praznika, tradicionalno se pale lile – buktinje od mlade kore trešnje ili breze, koje deca i odrasli nose kroz sela. Ovaj običaj potiče iz vremena progona hrišćana, kada su apostoli bili vezivani za stubove i paljeni smolom kao žive baklje.
Danas, te svetlosti koje su nekad bile znak stradanja, pretvaraju se u simbole vere, istrajnosti i nade.
Podsetnik za vernike: Post ne treba posmatrati samo kao zabranu određene hrane, već kao vreme ličnog preispitivanja, unutrašnje tišine i povezivanja sa sobom i Bogom. Kako kaže crkva: „Post je duhovna borba, a ne dijeta.“
