Kolumna: Kad buka zameni poruku – protesti ili predstava za javnost?

Piše: Dijana Šćekić

Protesti u Sremskoj Mitrovici počeli su kao poziv na promene, bunt mladih i građanski glas nezadovoljstva. Izašli su ljudi koji su želeli da se njihov glas čuje, da ukažu na probleme i zatraže odgovornost. I upravo zato smatram da je važno govoriti i o onome što se tokom protesta dešavalo, a što je, po mom mišljenju, povremeno potiskivalo njihovu osnovnu poruku.

Na početku su na protestima bili mladi, učenici i građani našeg grada. Njihova energija, zahtevi i želja za promenama bili su u prvom planu. Vremenom sam, međutim, stekla utisak da se atmosfera menjala. Umesto razgovora o zahtevima i mogućim rešenjima, sve češće su se čule međusobne optužbe, uvrede i poruke koje su dodatno produbljivale podele.

Posebno me zabrinjava način na koji su se pojedinci obraćali ljudima koji ne dele njihovo mišljenje. Rečenice poput „smrdiš, skloni se iz vidokruga“ ne predstavljaju argument, niti doprinose bilo kakvoj društvenoj promeni.

Ne mislim da takvo ponašanje predstavlja sve učesnike protesta. Naprotiv, verujem da je među njima mnogo iskrenih, pristojnih i odgovornih ljudi koji žele bolje društvo. Ali upravo zbog njih ne bi trebalo ćutati kada se protest pretvori u prostor u kojem je uvreda glasnija od poruke.

Pravo na protest jedno je od osnovnih demokratskih prava. Jednako važno je i pravo građana da se sa porukama protesta ne saglase, da postavljaju pitanja ili da jednostavno ne žele da učestvuju.

Niko zbog toga ne bi smeo da bude izložen vređanju, ponižavanju ili pritiscima.

Posebno je važno poštovanje prema novinarima, bez obzira na to za koji medij rade i kako taj medij neko doživljava. Novinari imaju pravo da izveštavaju, postavljaju pitanja i razgovaraju sa svim učesnicima javnog života. Neslaganje sa uređivačkom politikom ne može biti opravdanje za uvrede ili ometanje njihovog rada.

Ono što me dodatno zabrinjava jeste sve izraženija podela među ljudima koji žive u istom gradu. Kao da smo zaboravili da je moguće imati različita mišljenja, a ipak se međusobno poštovati.

Ne moramo svi isto da mislimo o protestima, vlasti, opoziciji ili načinima na koje se društvene promene ostvaruju. Ali trebalo bi da budemo sposobni da razgovaramo bez potrebe da jedni druge proglašavamo neprijateljima.

Sremska Mitrovica zaslužuje bolje od toga.

Zaslužuje javni prostor u kojem se problemi rešavaju argumentima, a ne uvredama. Grad u kojem mladi mogu slobodno da iznesu svoje zahteve, novinari da rade svoj posao, a građani da podrže protest ili ostanu po strani, bez straha da će zbog toga biti izloženi osudi.

Zato verujem da je pristojnost jedna od najvažnijih vrednosti koju svaki građanski protest mora da sačuva. Ona nije slabost, niti znak odustajanja od zahteva. Naprotiv, pristojnost pokazuje snagu onih koji veruju u ono za šta se zalažu.

Razumem nezadovoljstvo. Razumem i potrebu mladih ljudi da menjaju društvo u kojem žive. Ali ne verujem da se bolje društvo može graditi istim metodama koje se kod drugih kritikuju.

Ako tražimo odgovornost, moramo biti spremni i sami da je pokažemo. Ako tražimo poštovanje, moramo ga pružiti i onima koji misle drugačije.

Možda je upravo to najvažniji ispit svakog građanskog pokreta: ne samo da pokaže protiv čega se bori, već i kakvo društvo želi da izgradi.

Jer kada buka postane glasnija od poruke, postoji opasnost da se izgubi upravo ono zbog čega su ljudi prvobitno izašli na ulice.

A Sremskoj Mitrovici, kao i celoj Srbiji, potrebno je manje podela, a više razgovora.

Napomena uredništva: Stavovi izneti u ovoj kolumni isključivo su lični stavovi autorke i ne odražavaju nužno mišljenje redakcije. Kolumna je forma u kojoj autor ima pravo na subjektivni pogled, komentar i interpretaciju događaja.