U svakodnevnoj komunikaciji često kažemo „snaja“, „zet“ ili „prija“, ali kada razgovor zaluta ka izrazu poput „pašenog“, „svojak“ ili „jetrva“, mnogi od nas samo se zbunjeno nasmeše i prećute.
Savremeni način života doveo je do toga da su brojni tradicionalni rodbinski izrazi postali skoro nepoznati, čak i među govornicima srpskog jezika. Nekada je gotovo svaki član porodice, pa i onaj preko više kolena ili braka, imao svoju preciznu jezičku oznaku. Danas? Sve se svede na „neki rođak” ili jednostavno – ime.
Vreme kada se znalo – i govorilo – tačno ko je ko
U patrijarhalnim, proširenim porodicama, ovakva preciznost nije bila stvar jezičke finoće, već nužnosti. Znalo se ko je svekar, a ko dever, ko je jetrva, a ko šurnjaja. Takva jasnoća olakšavala je svakodnevni život, ali i podsećala na složenost porodičnih odnosa i važnost međusobnog poštovanja.
Danas, u vreme nuklearnih porodica, izrazi poput „svojak“ ili „svastić” deluju kao arhaizmi koje više srećemo u literaturi nego u stvarnom životu.
Ko je kome šta? Kratak vodič kroz porodične veze
Jezik koji pamti – i imenuje – sve
Mnogo više od reči, ovi izrazi su deo kulturnog identiteta. Znati razliku između devera i pašenoga, između jetrve i šurnjaje, znači poznavati tradiciju međuljudskih odnosa. U proširenim porodicama, precizno imenovanje nije bilo stvar izbora, već funkcionalna potreba. Danas ih možemo doživeti kao lingvističku zanimljivost – ali i kao vredno nasledstvo. Kratak vodič kroz porodične odnose:
Za sve one koji se još pitaju – evo male pomoći:
Uže srodstvo i potomci:
- Sin – sin
- Ćerka – ćerka
- Unuk / Unuka – dete vašeg sina ili ćerke
- Praunuk / Praunuka – dete vašeg unuka ili unuke
- Supružnici i roditelji:
- Svekar – otac muža
- Svekrva – majka muža
- Tast – otac žene
- Tašta – majka žene
- Zet – muž ćerke ili sestre
- Snaja / Snaha – žena sina, unuka ili brata
- Braća, sestre i njihovi partneri:
- Brat – brat
- Sestra – sestra
- Dever – brat muža
- Jetrva – žena muževljevog brata
- Zaova – sestra muža
- Svojak / Svak – muž muževljeve sestre
- Šurak – brat žene
- Šurnjaja – žena ženinog brata
- Svastika – sestra žene
- Pašenog / Pašanac / Svak – muž ženine sestre
- Deca braće i sestara:
- Bratanac / Bratanica – sin ili ćerka vašeg brata
- Sestrić / Sestričina – sin ili ćerka vaše sestre
- Roditelji zeta i snahe:
- Prijatelj – otac zeta ili snahe
- Prija – majka zeta ili snahe
Zašto sve ovo ima smisla i danas?
Možda nećemo svaki dan koristiti reči poput „svojak” ili „šurnjaja”, ali poznavanje ovih izraza pomaže da razumemo kako su naši preci gledali na porodicu – kao na široku, složenu i povezanu zajednicu. Takođe, u vremenima kada se sve više govori o očuvanju jezika i kulturnog identiteta, poznavanje starih izraza postaje mali, ali značajan doprinos tom cilju.
Jezik kao ogledalo običaja
Ove reči ne predstavljaju samo gramatičku posebnost – one su deo kulturne slike. Odsustvo njihove svakodnevne upotrebe ukazuje i na promene u porodici, društvu i načinu života. Međutim, njihovo poznavanje može biti korisno, ne samo zbog jezika, već i kao sredstvo za čuvanje kulturnog identiteta.
Zato sledeći put kada vas neko pita: „Ko ti je pašenog?”, možda ćete se nasmejati – ne zbog neznanja, već zato što ste spremni da objasnite.
