Povodom Međunarodnog dana fizičke aktivnosti, koji se širom sveta obeležava 10. maja pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je poražavajuće statistike koje osvetljavaju koliko su naši građani, uključujući i decu, fizički neaktivni.
Podaci koje je Batut predstavio jasno ukazuju da fizička neaktivnost, uz loše prehrambene navike, čini jednu od ključnih pretnji po zdravlje – kako odraslih, tako i dece. Gotovo polovina odraslog stanovništva u Srbiji je fizički neaktivna, a zabrinjavajuće je i to što deca sve manje vremena provode u pokretu, a sve više sede, gledaju u ekrane i gube fizičku kondiciju.
Deca sve manje fizički aktivna
Prema najnovijim istraživanjima, deformiteti kičme i stopala kod dece sve su češći. Tokom sistematskih pregleda 2020. godine, deformacije kičmenog stuba zabeležene su kod 12 odsto osnovaca i čak 14,5 odsto srednjoškolaca, dok su problemi sa stopalima prisutni kod više od deset odsto učenika.
Posebno zabrinjava podatak da je samo 16 odsto devojčica u prvom razredu srednje škole fizički aktivno svakog dana, i to u skladu s minimalnim preporukama.
Odrasli sve više sede
Analiza iz 2019. pokazala je da odrasli u Srbiji u proseku sede gotovo pet sati dnevno, a stanovnici Beograda i duže. Samo 9,7 odsto ljudi dnevno provede makar 30 minuta u pešačenju ili vožnji bicikla, dok se sportom ili rekreativnim vežbanjem redovno bavi tek svaki jedanaesti građanin.
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima između 150 i 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, dok se deci i adolescentima savetuje minimum 60 minuta kretanja dnevno. Nažalost, većina nas ove ciljeve ne dostiže.
Kretanje je lek
Batut podseća da redovna fizička aktivnost ne samo da poboljšava zdravlje srca i pluća, već smanjuje rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, depresije, pa čak i određenih karcinoma. Osim toga, pomaže u borbi protiv stresa i anksioznosti, jača kosti i imunitet, a kod dece utiče na pravilan rast i razvoj.
Kako da budemo aktivniji?
Za početak, kažu stručnjaci, ne treba menjati život iz korena. Dovoljno je da u dnevnu rutinu uključimo male, ali redovne promene:
– Umesto lifta, koristite stepenice
– Izađite iz autobusa dve stanice ranije
– Svakodnevno šetajte makar pola sata
– Provedite više vremena napolju
– Umesto autom, češće pešačite ili vozite bicikl
– Vežbajte u društvu – lakše je i zabavnije
Poruka Batuta je jasna: ne treba trčati maraton da biste bili zdravi. Dovoljno je svakodnevno ustati, pokrenuti se i napraviti makar nekoliko koraka više. Jer, kako poručuju iz Instituta – „Po zdravlje hodajte ka reci, a ne ka apoteci.“
