Nakon što se dugo bavila povrtarstvom Ljubica Savatić iz Zasavice I pre nekog vremena odlučila je da ode korak dalje i da počne da prerađuje povrće, ali i voće. Taj potez pokazao se kao pravi i ona sada već ima razrađen posao i verne mušterije.
Kod Ljubice se može svašta naći, od zovinog soka, preko džema od kajsija, do ajvara, kiselog kupusa, pečenih paprika…
Za nju nema slobodnog dana, jer od ponedeljka do srede u Ljubicinoj kuhinji se krčkaju raznorazne đakonije, a zatim sve do kraja nedelje, ova 55-godišnjakinja, svakodnevno putuje u Beograd gde na pijaci iste prodaje.
“Bavim se preradom voća i povrća i to od početka maja kada procveta zova, pa sve do kraja oktobra kada završavam sa zimnicom. Što se tiče sokova pored zove, pravim ih još najviše od nane i višanja, zatim posle njih polako prelazim na džemove i to od kajsija i šljiva, a s jeseni kreće proizvodnja ajvara, peglane paprike, žive turšije, krastavčića, karfiola… Za tih par meseci napravim i prodam, ne znam ni sama koliko flaša i tegli svojih proizvoda. Oko 1000 tegli samo ajvara sam napravila ove godine i već skoro sve rasprodala. Ostalih đakonija bude između 6 i 7 tona“, kaže Ljubica.
Njene proizvode mogu pronaći kupci na pijaci u Bloku 44 u Beogradu, zatim na raznim sajmovima i manifestacijama, od kojih je sada aktuelan „Karavan zimnice“, a prodaje i po porudžbini.
“Potražnja za mojim proizvodima je zaista jako dobra, mušterije su zadovoljne i rado se vraćaju, što meni govori da vrede i da se možda po kvalitetu izdvajaju od konkurencije. Mogu slobodno da tvrdim da Beograđani baš vole domaće, verovatno zato što oni u svojim domovima nemaju mogućnost da prave te stvari, ili je možda u pitanju nedostatak vremena“, priča Zasavčanka i dodaje kako je često mušterije čekaju ispred tezge.
Ona u Beograd na pijacu ide sama i to četiri puta nedeljno, od srede do nedelje. Priznaje da joj je naporno, ali da je zarada dobra i da se isplati.
Što se tiče sirovina, voće kupuje, dok deo povrća koje koristi dolazi iz njene sopstvene bašte.
Količinski najviše napravi ajvara, jer njega najviše i traže kupci, kao i peglanu papriku. Stanovnici našeg glavnog grada, kaže Ljubica, dosta traže i sok od zove i džem od kajsija.
„Posla ima i to puno, nema se vremena za odmor kada počne da se tako izrazim moja sezona, ili ga ima, ai jako malo. Dosta toga uradim sama, mada moram da kažem da imam pomoć od snaje i unuke Anđele. Inače, osim što prodajem u teglama i flašama, prilagodila sam se tržištu, pa tako zimnicu prodajem i „na meru“. Sve što ima u teglama ima i „na meru“, od karfiola, preko paprike, šarenih salata, zelenog paradjza… Prosto ljudi kupe danas onoliko koliko im treba za ručak ili već neku gozbu“, priča Ljubica.
Njena računica je dobra, što joj je, priznaje ona, dodatan motiv da nastavi da vredno radi. Ipak, epidemija virusa kovid 19 je i na nju uticala, pa je tako više manifestacija na kojima je redovno učestvovala i plasirala značajnu količinu robe otkazano. Međutim Ljubica se ne žali, samo još vrednije radi.
„Jeste korona uticala na sve negativno, ali ono što ja mogu da primetim jeste da iz godine u godinu imam sve više mušterija, što znači više posla, veće količine, vole ljudi domaće proizvode. Zaista stare mušterije se redovno vraćaju, što mi je izuzetno drago, a i novih ima svaki dan. Prosto se obradujem kada me ujutru dočekaju ispred tezge. Mislim da su prepoznali kvalitet, zadovoljni su oni, zadovoljna sam i ja i nadam se da će tako ostati i u budućnosti“, kaže Zasavčanka.
