Poslednjih godinu dana dvadesettrogodišnji Nikolić Uroš iz Ravnja angažovan je kao kondicioni trener u srpskom superligaškom Fudbalskom klubu „Voždovac“ iz Beograda.
Uroš je apsolvent na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, a trenerskim poslom bavi se već neko vreme.
„Moj otac je bio fudbaler, pa sam i ja krenuo njegovim stopama, počeo sam da treniram sa svojih šest godina u školi fudbala „Dadex“ u Mačvanskoj Mitrovici gde sam proveo par godina, da bih nakon toga, a pošto je moja tata igrao u Bogatiću u „Mačvi“ i sam postao član tog kluba u kojem sam takođe proveo određeno vreme. Međutim, ta moja fudbalska karijera nije išla u onom smeru u kojem sam ja planirao, tako da sam posle srednje škole odlučio da upišem Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, jer oduvek sam bio u fudbalu, a i generalno me je zanimao trenerski posao. Kao senior igrao sam za seoski klub „Zeka Buljubaša“, jer na taj način mogao sam da uskladim fudbal i obaveze na fakultetu, nisam morao da dolazim redovno na treninge, već samo da na utakmice vikendom, što mi je u tom trenutku zaista odgovaralo i prijalo“, priča Uroš.
Nakon nekog perioda on je ipak uvideo da je takav način rada za njega bio opterećujući i naporan, nije imao kontinuitet u treninzima, a obaveze su se gomilale, te odlučuje da prestane sa aktivnim igranjem fudbala i da se više posveti fakultetu i samom trenerskom poslu.
„Tokom prve i druge godine fakulteta nisam imao puno slobodnog vremena da pored fakulteta nešto dodatno radim, osim što sam vikendima igrao za „Zeku“, ali u trećoj godini na poziv tadašnjeg kondicionog trenera novosadskog Fudbalskog kluba „Vojvodina“ Marka Kuridže počinjem da volontiram, odnosno da mu pomažem u individualnom radu sa profesionalnim sportistima, ali i sa rekreativcima. Marko je tada imao svoj prostor, jednu modifikovanu teretanu koja je nama pružala mogućnost da sprovodimo teninge, a koji su bili prilagođeni fudbalerima, jer sa njima smo najviše i radili“, nastavlja Ravnjanac.
Kuridža nedugo zatim prelazi na mesto kondicinog trenera omladinaca u „Voždovcu“, a Uroš se dodatno posvećuje individualnim treninzima, s obzirom da je njegov kolega svakodnevno putovao na relaciji Novi Sad – Beogradi i samim tim bio u manjku sa vremenom.
„Marko je prešao u Beograd, ali je vrlo brzo i mene počeo sa sobom tamo da vodi, tako da sam neplanirano počeo da volontiram u „Voždovcu“. On je jednostavno u meni video talenat, ali i želju, volju za radom, a ja nisam želeo da ga razočaram i zaista sam se dobro pokazao. Uprava kluba je donela odluku da Marko pređe u stručni štab prvog tima, a meni su ponudili da popunim njegovo mesto, s tim što bih nastavio da mu pomažem, to sam ja vrlo rado i bez razmišljanja prihvatio. Postao sam zvanično kondicioni trener omladinaca pre nekih godinu dana i za sada mogu slobodno da kažem da su svi u klubu vrlo zadovoljni mojim radom. Računaju i oslanjaju se na mene i to ne samo kada je reč o omladincima, nego sve češće i seniori, odnosno prvotimci, što znači da napredujem“, priča mladi trener.
Zbog obaveza, sve većeg broja treninga koji su bili u Beogradu i svakodnevnog putovanja na relaciji Beograd – Novi Sad, on priznaje, da nije stizao da se posveti fakultetu u onoj meri u kojoj je to činio ranije.
„Sva predavanja sam odslušao, a ostalo mi je još da položim pet ispita da bih diplomirao. Na tome sam radio tokom vanrednog stanja, tako da planiram da do kraja ove godine završim fakultet. Često idem na edukacije, seminare, kurseve koji su vezani za kondicionu pripremu sportista, jer je za ovaj posao to izuzetno važno, znanje je vrlo važno. To ću svakako nastaviti da radim i kada diplomiram“, kaže Uroš.
On ističe da uživa u poslu kondicionog trenera i da veruje da će mu konstantan trud, rad i posvećenost u budućnosti omogućiti da samo napreduje.
„Zaista uživam u ovome što radim, jer sam ceo život u fudbalu i mislim da mi je „Voždovac“ odlična prilika da se pokažem i napredujem, jer se radi o jako dobro organizovanom superligaškom klubu. On možda po nekim pitanjima ne može da se poredi sa „Partizanom“ i „Crvenom zvezdom“, bar što se tiče finansijskih mogućnosti, ali što se tiče organizacije mislim da je svakako u rangu sa njima. Klub je dobar za razvoj ne samo igrača, nego i trenera i drago mi je što imam priliku da budem njegov deo, moj rad se poštuje i ceni i u meni svi vide potencijal za napredak, što mi posebno znači. Posle „Voždovca“ mogu da idem samo napred, na više nivoe i nadam se da će tako i biti“, završava Uroš.
