Šira lista oboljenja koja vode direktno u penziju

Lista profesionalnih oboljenja u Srbiji višestruko je kraća od evropskog proseka pišu Novosti, navodeći da će se stvari bar delimično promeniti, jer je novi pravilnik završen.

Na spisak profesionalnih bolesti, na kojima je dosad bilo 56 oboljenja, dodato je novih devet, rekao je za taj list prof dr Petar Bulat, specijalista medicine rada u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.

To je dobro i usvajanjem novog pravilnika, koji iščekujemo, rešava se dosadašnji problem sa zastarelim, dugo neinoviranim spiskom profesionalnih oboljenja, kazao je on.

U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolesti.

Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu među onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati – poslodavac, zaposleni ili RFZO, navodi list.

Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrđuje profesionalno oboljenje – lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili institucija, kao sto su Institut „Dr Dragomir Karajović“ i zavodi u Nišu i Novom Sadu.

Novosti napominju da je najveći problem dokazati da je bolest nastala zbog uslova rada.

Novi pravilnik radio je Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, a direktor te ustanove Aleksandar Milovanović kaže za Tanjug da je lista profesionalnih bolesti usklađena sa listom Međunarodne organizacije rada.

Milovanović nije želeo da govori koja su to nova oboljenja, ali je objasnio da su detaljnije definisana plućna i toksikološka oboljenja.

U Srbiji se svake godine registruje sve manje profesionalnih bolesti dok, recimo, u Nemačkoj godišnje ima desetine hiljada profesionalnih oboljenja i stotine hiljada povreda na radu.

„To ne znači da su Nemci neoprezni i nezaštićeni na radu, već da bolje registruju profesionalne bolesti“, pojasnio je Milovanović.

Sa kakvim se problemima zaposleni u Srbiji suočavaju ilustrovao je primerom radnika koji je oboleo od plućne azbestoze i kome je Institut radio ekspertizu, ali poslodavac neće da mu izda potvrdu sa radnog mesta da je bio izložen azbestu.

„Zbog nedostatka tog administrativnog podatka ne možemo da utvrdimo profesionalno oboljenje. Kada bi se potvrdilo profesionalno oboljenje, onda bi radnik mogao da tuži firmu, oni bi platili odštetu“, rekao je Milovanović.

Predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Dragoslav Tomović kaže da u Srbiji nisu definisani kriterijumi za utvrđivanje profesionalnih oboljenja.

„Nadležni moraju da propišu kriterijume za utvrđivanje profesionalnih bolesti i koja će ustanova tom problematikom da se bavi. Sada postoji vakum“, rekao je Tomović.

Prema podacima Udruženja prošle godine je registrovano svega četiri slučaja profesionalne bolesti kod radnika.

RTV

Pročitajte još