Od septembra 2020. građani više neće šetati od šaltera do šaltera

Skupština Srbije će u utorak, 5. marta, početi raspravu o Predlogu zakona o Centralnom registru stanovništva koji će objediniti podatke o građanima iz 13 evidencija koje sada vode različite institucije.

Centralni Registar stanovništva objediniće podatke iz registra matičnih knjiga, evidencije o državljanstvu, evidencije o matičnim brojevima građana, evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, iz evidencije o ličnim kartama, o putnim ispravama, iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, iz evidencije poreskih obveznika i evidencije o strancima.

Korišćenje podatka iz registra biće besplatno, a građani u postupcima pred organima, prilikom ostvarivanja svojih prava, neće imati troškove.

„Ovo je prvi put da će se podaci o građanima koji su od značaja za ostvarivanje njihovih prava naći u okviru jedne jedinstvene, centralizovane i pouzdane državne baze podataka, koja sadrži tačne i ažurne podatke o stanovništvu Srbije u elektronskom obliku. Cilj je da građanima olakšamo poslovanje sa upravom i da svoje poslove obavljaju na brz, jasan i efikasan način“, rekao je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

On je objasnio da su se podaci koji se odnose na stanovništvo u Srbiji do sada nalazili u više različitih baza podataka, koje se vode na različite načine, ali da sada građani više neće morati da idu od šaltera do šaltera i prikupljaju svoja dokumenta da bi završili postupak, već će to jedan organ moći da učini za njih, tako što će pristupiti Centralnom registru stanovništva.

„Ovim novinama omogućavamo da, ako nekom službeniku treba podatak, na primer, o isteku vozačke dozvole da bi građaninu završio posao oko registracije automobila, on taj podatak može videti u Centralnom registru. Ne traži ga ni od stranke, niti od drugih institucija, već jednostavno, pristupi Centralnom registru. Nema odugovlačenja, troškova po građane i gubljenja vremena“, objasnio je Ružić.

On je rekao da će korist od uspostavljanja registra imati ne samo građani, već i državni organi pred kojima se građani pojavljuju kao korisnici usluga, jer se posao pojednostavljuje, a troškovi rada se smanjuju.

Vođenje Centralnog registra stanovništva je u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a za bezbedenost podataka biće zadužena Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Početak primene zakona predviđen je za 1. septembar 2020. godine.

Autor: Beta

Pročitajte još